MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 103 | DUBOKI SVEMIR
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 103
Planeta Br 103
Godina XIX
Januar-Februar 2022.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov.2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 103 Glavni naslovi

 

PLANETA MAGAZIN NA INSTAGRAMU

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Artroplastika kuka i kolena

Obostrana zamena zgloba u – jednoj operaciji!

Implantiranje veštačkih zglobova sastavni je deo moderne ortopedske hirurgije već osam decenija, ali je danas toliko usavršeno da je artroplastika postala gotovo uobičajeno pouzdana i uspešna. Štaviše, ima vrsnih stručnjaka, poput doc. dr sc. med. Radoslava Barjaktarovića, koji u istoj hirurškoj intervenciji vrlo uspešno izvode i obostranu zamena kukova ili kolena

Tekst

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Artroskopija kuka i kolena

Kako izbeći ili odložiti zamenu zgloba?

Ukoliko se primeni u ranim fazama razvoja degenerativnih promena u zglobu, bilo da su one izazvane genetski determinisanim procesom starenja, drugim oboljenjima zglobova ili ranijim povredama, minimalno-invazivna procedura artroskopija može da uspori ili da prevenira njihov dalji razvoj, da sačuva zglob, i da odloži ili eliminiše potrebu za ugradnjom endoproteze. O mogućnostima artroskopske hirurgije govori jedan od naših vodećih stručnjaka u toj oblasti, dr Aleksandar Crnobarić, ortopedski hirurg Acibadem Bel Medic-a

Tekst

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Elektrofiziološke procedure u terapiji aritmija

Kateterskom ablacijom do trajnog izlečenja

Poremećaji rada srca mogu da budu kratkotrajni i bezopasni, ali i da predstavljaju vrlo ozbiljna stanja sa naprasnom srčanom smrću kao ishodom. Atrijalna fibrilacija, aritmija uzrokovana degenerativnim promenama koje prate starenje, jedna je od najučestalijih i najčešće nije direktno životno ugrožavajuća, ali nelečena može da dovede do moždanog udara. O elektrofiziološkoj metodi koja trajno može da reši ovu vrstu zdravstvenih problema govori dr sc. med Dejan Vukajlović, internista kardiolog i elektrofiziolog

Tekst

TESLA

Vladimir Jelenković

Ideja fontane

Voda u pokretu

Teslin maštoviti um nije se zaustavio samo na polju elektrotehnike, radiotehnike i mašinstva. Genijalni pronalazač ostvario je i patente iz domena vazduhoplovstva, a njegova dva pronalaska koji su mu priznati - ali ih nikada nije zaštitio - odnose se na hemijsku tehnologiju. Ipak, jedan od njegovih pronalazaka, koji se u značajnoj meri razlikuje od svega drugog čemu je veliki pronalazač posvetio najveći deo svog stvaralačkog opusa jesu fontane.

Tekst

SUMMARY

Planeta No 103
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

DALEKI DUBOKI SVEMIR

Tokom poslednjih pola veka, čovek je saznanjima prodro do neslućenih daljina svemira. U početku veštačkim satelitima i sondama, potom svojim koracima po Mesecu, a u novije vreme osmatranjima dalekih galaksija teleskopima čudesne snage. Male sonde koje bi trebalo da putuju bezmalo brzinom svetlosti spremaju se za buduće istraživačke pohode u nepoznato. Mada se za sazvežđa zna od antičkih vremena, tek odnedavno, zahvaljujući napretku nauke i tehnologije, sve se na neki način “vidi” i odmerava, vrše se poređenja i izračunava i, mada nesigurno, zaključuje šta se nalazi negde tamo, na razdaljinama koje se mere stotinama pa i hiljadama svetlosnih godina. Ima li tamo života? Ima li planeta na kojima bi se mogao zapatiti život kao što je ovaj na Zemlji, zasad jedinoj svetloj tački na kojoj su radosti života moguće? Kako dopreti do tamo? I šta ljude tamo može dočekati?

TEMA BROJA

Miloslav Rajković

Duboki svemir - Nastanak i budućnost svemira

Repertoar kosmoloških “glavolomki”

Šta uopšte u fizičkim naukama označava pojam duboki svemir?Teorijski fizičar i kosmolog (polje istraživanja: fizika malih rastojanja, klasična i kvantna kosmologija), dr Goran Đorđević, redovni profesor Departmana za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Unverziteta u Nišu, veli: “Duboki svemir je svakako interesantan, intrigantan pojam, koji ``zvuči``, i privlačan je za širi krug zainteresovanih za svemir i nauke koje se time bave, time i za novinare. No, naglašava, sam po sebi ne znači puno. Sve ono što okružuje planetu Zemlju, a nalazi se na rastojanju većem od nekoliko desetina hiljada, ili nekoliko miliona ili… kilometara od nas – pripada dubokom svemiru. Barem je takvo moje viđenje.”

Tekst

TEMA BROJA

M. Rajković

Duboki svemir-Svemir na drugim mestima

Krije li TKG tajnu tamne energije

Pojam duboki svemir može da podrazumeva mnogo toga, to nije strogo definisani pojam. Kad kažemo duboki svemir to može da znači daleki svemir.To bi moglo da bude neko osnovno značenje, pri čemu atribut daleki možemo da shvatimo u prostornom i u vremenskom smislu, ili u kombinaciji prostor-vreme. Priča o Velikom prasku, mirkotalasnom i gravitacionom pozadinskom zračenju je, npr., nešto što je od nas vrlo daleko. To je duboki svemir u vremenskom smislu, ono što se u univerzumu dogodilo vrlo rano. S druge strane, možemo uslovno da govorimo o svemiru u današnjem trenutku. Šta je današnji trenutak, za kosmologe je osetljivo pitanje. U tom slučaju postavlja se pitanje: šta se događa sa materijom, koliko je svemir prostorno vrlo daleko u ovom trenutku, kako on izgleda danas? To je duboki svemir u prostornom smislu, kaže dr Marko Vojinović, teorijski fizičar iz Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu.

Tekst

FAUNA

Dr Ana Paunović

Životinje u zimskim uslovima

Pola godine bez hrane!

Kada spoljna temperatura počne da se spušta pred zimu, dešavaju se primetne promene svuda oko nas. Kako se zima približava, viđamo sve manje životinja.Čovek i dan-danas pokušava da pronikne u veliki broj mehanizama i tajni koje omogućavaju životinjama da izdrže ekstremne temperature, i visoke i niske.Tokom jeseni veverice sakupljaju orašaste plodove, miševi i dabrovi hranu čuvaju u svojim domovima, a neke ptice započinju svoj put ka jugu. Pčele koriste zalihe meda koje su sakupile tokom toplijih meseci. Mnogi sisari pokušaju da pojedu koliko god mogu pre nego što dođe zima, da bi bili sigurni da će imati višak masti za zimske mesece. Osim što ih ovo zagreva dodatnim slojem izolacije, sprečava ih da previše ogladne.

Tekst

TEKTONIKA

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Podvodni vulkan

Vulkan na dnu okeana

Jedan nemački istraživački tim je 2015. godine poslao podmornicu na dno Pacifika. Zapadno od Perua, robot je kamerom istraživao ogromno prostranstvo morskog dna, duboko 4 km, poznato po tome što je izuzetno ravno. Antje Boetijus, biolog s Instituta Alfred Vagner, priseća se i utiska da je dno veoma mračno. Kada su se na robotu upalila svetla, ukazao se pejzaž koji do tada nikada nije viđen.

Tekst

MINERALI

Dubravka Marić

Naše geološko blago

Šareni svet ispod planetarne kore

Zbirka minerala i stena Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je najstarija muzeološka zbirka u Srbiji.Osim mnogobrojnih primeraka minerala i stena, u njoj se čuva i 254 od ukupno pet stotina uzoraka, koje je knezu Milošu Obrenoviću 1835. poklonio nemački rudarski inženjer, baron Sigmund August Volfgang fon Herder. To je, pre svega, nastavno-naučna baza fakulteta, ali i mesto gde vaspitači rado dovode predškolce koje očarava tajanstveni svet od koga je sačinjen „skelet“ naše planete

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 103

 

ČASOPIS PLANETA Br 103

 SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić, Ratko Kušić, Dragan Lazarević, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Miloš Rastović, Marija Sretenović, Dušan Stanić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o. © All rights reserved
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

 

Sledeći broj izlazi 1. marta 2022.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 103
Planeta Br 103
Godina XIX
Januar-Februar 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA