Što veće, što šire, što više ka nebu, do zvezda ako se može, i u dubinu, do dna mora tamo gde treba...
Ljudi vekovima osvajaju prostore za svoj izume. Nekada su to samo namere bez većeg uticaja na životnu sredinu a često
su i ishodi snova brojnih vladara i osvajača. Na planeti Zemlji ima puno megastruktura; ponekad, ljudi su izmišljali
tehnička čuda ogromnih razmera, religija je doprinosila da se pojavljuju mnogi do tada nezabeleženi oblici zgrada,
a i tektonika je učinila da nastanu prostori velikih izmenjenih osobina. Piramide, Hadrijanov zid, Angkor Vat,
Bernalova sfera, Hjuzov avion, stratolanč, Junan uzdignuti autoput, jezero Kariba, palata Kotročeni, linearni grad,
orbitalni prsten, Panamski kanal… I šta sve ne sa uvek istom namerom: da bude veće i funkcionalnije I da se čovek
približi zamislima neba. Od pamtiveka do danas.
Pripremajući se sa Džordžom Vestinghausom za zajednički nastup na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893.
godine koja je bila posvećena 400. godišnjici Kolumbovog otkrića Amerike, Nikola Tesla je došao na genijalnu ideju
kako da čuvenu legendu o “Kolumbovom jajetu” pretoči u konkretan eksperiment u kome će izvesti isto ono što je četiri
veka ranije izveo slavni italijanski moreplovac i na originalan način pokaže kako funkcioniše njegovo najveće životno
otkriće - obrtno magnetno polje
Što veće, što šire, što više ka nebu, do zvezda ako se može, i u dubine, do dna mora tamo gde treba...
Ljudi vekovima osvajaju prostore za svoj izume. Nekada su to samo namere bez većeg uticaja na životnu sredinu a
često su i ishodi snova brojnih vladara i osvajača. Na planeti Zemlji ima puno megastruktura; ponekad, ljudi su
izmišljali tehnička čuda ogromnih razmera, religija je doprinosila da se pojavljuju mnogi do tada nezabeleženi
oblici zgrada, a i tektonika je učinila da nastanu prostori velikih izmenjenih osobina. Hadrijanov zid, Angkor Vat,
Bernalova sfera, Hjuzov avion, stratolanč, Junan uzdignuti autoput, jezero Kariba, palata Kotročeni, linearni grad,
orbitalni prsten, Panamski kanal… I šta sve još sa uvek istom namerom: da bude veće i funkcionalnije i da se čovek
približi zamislima neba. Od pamtiveka do danas.
Čovekov genetski “paket” je kroz evoluciju formiran na takav način da
favorizuje reprodukciju vrste, a ne dužinu života. Pritom geni imaju najveću ulogu tokom
embrionalnog razvoja i u dubokoj starosti, a u “međuvremenu”, sa godinama starosti,
raste uticaj spoljašnje sredine. Koliko smo svesni da, sa tog stanovišta, svoje zdravlje
možemo bitno da unapređujemo?
Naučni razvoj čovečanstva, počev od Kopernika a pogotovu u toku 20. i 21. veka,
dao je odgovore na brojna pitanja koja su prethodnih vekova opsedala ljudske umove. Na neka pitanja
nije bilo odgovora a proizašle su neke savim nove nedoumice. Mesto Zemlje je, u ljudskoj svesti,
pomereno iz centra Univerzuuma ka jednoj od planeta koje kruže oko Sunca a koje, opet, kruži sa
miljardama drugih zvezda-sunaca oko centra Mlečnog puta, naše galaksije koja je opet samo jedna
od neizbrojivo mnogo drugih sličnih zvezdanih skupina u vasioni.
U okviru geološke epohe еocena izdvaja se geološki vek lutet koji je trajao
od pre oko četrdeset osam miliona godina do pre četrdeset jedan milion godina. U to vreme
živeo je vrlo krupan kopitar čiji je naziv endrusarh. Taksnomski rod u koji životnja spada
je dobio naziv po američkom prirodnjaku Roju Čepmenu Endrusu koji je obavljao paleontološka
istraživanja u pustinji Gobi, odnosno Kini i Mongoliji.
Polarna svetlost ili aurora, kako joj sam naziv kaže, česta je u blizini
polarnih oblasti. Međutim, u poslednje vreme, viđena je mnogo južnije od polarnih oblasti,
iznad teritorija Srbije, Hrvatske i BiH. Zašto se polarna svetlost pojavila toliko južnije
nego inače?
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
