MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 98 | METEOROLOGIJA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar-Decembar 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 98 Glavni naslovi

 

PLANETA MAGAZIN NA INSTAGRAMU

MEDICINA - EKSKLUZIVNO

Gordana Tomljenović

Pandemija COVID-19

Borba sa (ne)poznatim koronavirusima

I pored epidemija SARS i MERS u nedavnoj prošlosti, koje su upozorile svet na opasnost od zaraze koronavirusima, novi virus iz te familije planetu je zatekao nespremnom. Pojavu COVID-19, virusolog dr sc. med. Ana Gligić opisuje kao jednu od najvećih zoonoza koje su ikad pogodile svet. Dr Gligić, doajen jugoslovenske virusologije, naučnica koja je svojevremeno izolovala najsmrtonosniji virus, Marburg, i bila na prvoj liniji odbrane od variole vere, govori o osobenostima infekcija koje potiču iz takozvanih prirodnih žarišta, aktuelnoj pandemiji i merama predostrožnosti za budućnost

© All rights reservedTekst

TESLA

Vladimir Jelenković

Hjugo Gernsbek

Čovek koji je otkrio nepoznatog Teslu

Nikola Tesla (1856-1943), genijalni srpsko-američki naučnik, inženjer i pronalazač, svojim empirijskim israživanjima stvarao je nauku. Rezultati tih naučnih i eksperimentalnih istraživanja i njegovi patenti, njih oko tri stotine, predstavljaju tehnnologiju, primenjena rešenja koja čine osnovu druge industrijske revolucije i suštinu novih prodora u mnogim oblastima elektrotehnike i mašinstva koji su i bukvalno promenili naučno-tehnološku sliku XX veka.

© All rights reserved Tekst

SUMMARY

Planeta No 98
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

METEOROLOGIJA

Gotovo da nema čoveka koji, bar jednom u toku dana, ne pogleda u nebo, razmisli i zapita se: kakvo će biti vreme? Kao da nikada nije usahla ona drevna potreba da se predvide ćudi neba, vetrova i mora, da se zna šta će koga zadesiti sa visina i šta će biti zaustavljeno ili omogućeno, šta će stati i šta će se zacariti - pa ćemo morati da se krijemo pod krovovima naših kuća i tamo čekama da se nebo odobrovolji. Prognozama vremena oduvek se, i to na svakom mestu na planeta, pridavala velika važnost. Od nekadašnjih verovanja došlo se do aktivnih sagledavanja šta i kada, do nauke koja je postala neizostavni deo današnje civilizacije i našeg svakodnevnog postojanja.

TEMA BROJA

Miloslav Rajković

Meteorologija

Numerički modeli: klopka za “ćudi Eolove“

Predviđanje Milutina Milankovića se ostvarilo. Meteorologija je od višemilenijumske empirijske, kvantitativno-deskpriptivne nauke, sredinom prošlog veka, na krilima matematike, konačno našla svoje mesto u velikom sazvežđu egzaktnih nauka. Taj novi karakter nauke o vremenu i klimi nije je lišio starih oruđa: osmatranja, merenja i opisivanja... samo što su ona danas neuporedivo savršenija i pouzdanija.

© All rights reserved Tekst

TEMA BROJA

Drevne prognoze

Stara verovanja i“proricanja”

I u vrlo davnim civilizacijama, kao što su kineska, indijska, egipatska, biskoistočne, do nama bliskih Grčke i Rima činjeni su pokušaji prognoze vremena “na osnovu regionalnih karakteristika” (Ćurić 2006). “Ako se vidi duga na zapadu pri izlasku Sunca, ovo znači da će kiša odmah početi da pada” (kineska knjiga Ših-čing – Knjiga znakova”, 1122-247. pne). Aristotelov učenik Teofrast (372-287. pne), studentima književnosti znan po svojim Karakterima, u svojim Znacima vremena beleži da je zlatorumena boja na oblacima pre izlaska Sunca pouzdan znak da će pasti kiša.

Tekst

TEMA BROJA

Vesna Bosanac

Meteorologija / razvoj kroz istoriju

Od gledanja u nebo do satelita

GKakvo će biti vreme, pitanje je staro verovatno koliko i čovek. Oduvek svesni da im je životno važno da li je toplo ili hladno, prete li suše ili poplave, da li biljke i životinje kojima se hrane mogu da opstanu, hiljadama godina naši preci predviđali su vremenske prilike sa manje ili više uspeha, nikad ne posustajući. Ipak se o meteorologiji kao nauci može govoriti tek od 17. i 18.veka - što je duboko povezano sa razvojem prirodnih nauka i tehnologije.

Tekst

TEMA BROJA

M.R.

Meteorologija / Tradicija atmosferskih nauka u srpskoj kulturi

Meteorološki stan na Senjaku

Meteorologija kao nauka u srpskoj kulturi nastaje u prvoj polovini devetnaestog veka, kako je to lepo primetila autorka Zapisa o istoriji srpske meteorologije, „uporedo sa naglim razvojem evropske meteorologije, pokrenuta civilizacijskim poletom u zemlji koja se ponovo rađa“ (Opra 1998:8).

Tekst

TEMA BROJA

Dubravka Marić

Meteorologija / Republički hidrometeorološki zavod

Republički hidrometeorološki zavod

Meteorolozi su pre političara shvatili da vreme i klima ne poznaju granice, pa sarađuju još od meteorološkog kongresa održanog u Beču 1873. godine, kada je nastalo neformalno međunarodno udruženje meteorologa - Međunarodna meteorološka organizacija (International Meteorological Organization - IMO). Međudržavna saradnja u oblasti meteorologije ozvaničena je tek 1951. godine, formiranjem Svetske meteorološke organizacije, u čemu je učestvovala i tadašnja Jugoslavija. Srbija i njen Republički hidrometeorološki zavod, i danas daju svoj aktivni doprinos radu ove organizacije, koja deluje u okviru Ujedinjenih nacija.

Tekst

TEMA BROJA

M. Rajković

Meteorologija / Akademik Fedor Mesinger,
o prognozi vremana i pitanju prognozljvosti

Prognozljivost usred haosa

Prognoza vremena, paradoksalno, i danas, stotinu i više godina od čuvenog rada V. Bjerknesa (1904), u kome je postavio osnove numeričkog predviđanja atmosferskih pojava matematičkim putem, na osnovu poznavanja “početnih vrednosti” (početnog stanja atmosfere i “zakona po kojima se sledeće stanje atmosfere razvija iz prethodnog”) i pored nesumnjivog uspeha raznih operativnih modela, izgleda kao “problem nesavladive teškoće”.

Tekst

TEMA BROJA

Dr Vladica Božić

Meteorologija / Primena veštačkih satelita

Prognoziranje iz orbite

Lansiranjem prvog veštačkog satelita “sputnjik 1” u Zemljinu orbitu, 4. oktobra 1957. godine, počela je nova epoha u istraživanjima Zemlje. Veštački sateliti su omogućili sistematsko praćenje, snimanje i analizu praćenje procesa i pojava na Zemlji u vremenu i prostoru, u različite svrhe. Među njima su se vrlo brzo pojavili meteorološki sateliti, vrsta satelita opremljenih uređajima za praćenje stanja atmosfere i trenutnih vremenskih prilika na Zemlji radi prognoze vremena, а snimljeni podaci se kasnije mogu koristiti i za potrebe klimatologije.

Tekst

TEMA BROJA

Z.Š.

Meteorologija / Meteo-ekstremi

Najtoplije, najsuvlje, najhladnije, najkišovitije...

Svetska meteorološka organizacija ima oko 15.000 mernih stanica širom sveta, ali tek slanjem satelita “tera” i “akva” u orbitu, naučnici su dobili mogućnost da precizno izmere meteorološke parametre. Do tada, zbog nepristupačnosti određenih terena na Zemlji, merenja temperature su se vršila ručno, i to su obavljale samo ekspedicije, tako da rezultati nisu mogli da se prate u dužem vremenskom periodu, kao ni mnogi drugi podaci.

Tekst

TEMA BROJA

Oliver Klajn

Meteorologija / Istraživanja na Dalekom istoku

Od stanice na Hokaidu do modernog „suncokreta“

Vodeća ustanova za proučavanje vremenskih prilika u najmnogoljudnijoj državi sveta je Kineska meteorološka administracija, sa sedištem u Pekingu. Postoji oko 70 godina i koreni su joj u vojsci. Vremenom je ovo telo preraslo u vladinu instituciju. Sastavni deo Kineske meteorološke administracije (KMA) je Nacionalni meteorološki centar koji se bavi prognozom vremena i proučavanjem klime.

Tekst

TEMA BROJA

Zoran Šević

Meteorologija

Neobične pojave u atmosferi

Od davnina su razne meteorološke pojave bile nepoznanica ljudskom rodu, ali i izgovor za mitološka i verska razjašnjenja. Tako je vizantijski istoričar Prokopije, 536. godine n.e. u tekstu o ratu sa Vandalima, zabeležio da je bitku obeležilo pomračenje Sunca uzrokovano prašnjavom maglom u atmosferi. Dve godine kasnije, ovome se posvetio i rimski Senator Flavije Kasiodorus, zaključujući da su usevi propali zbog slabe svetlosti, a u Galskim zapisima se pominje mali rod žita zbog slabog Sunca.

Tekst

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Regenerativna medicina

Obnavljanje oštećene hrskavice kolena
i kuka – budućnost koja je već počela

Zahvaljujući svojoj dokazanoj delotvornosti, inovativna BS (Barać/Saftić) metoda mogla bi da bude budućnost u lečenju osteoartritisa kuka i kolena. U jednom od vodećih svetskih udžbenika regenerativne medicine, nedavno je predstavljena kao “budućnost koja je već tu”. O metodi koja značajno poboljšava kvalitet života i, štaviše, u nekim slučajevima pomaže da se operacija zamene zgloba ne samo odloži već i potpuno izbegne, govori jedan od njenih tvoraca, dr sc. med. Branko Barać

Tekst

MEDICINA

M. Sretenović

Digitalni svet zdravstva

Ćelija kao softver

U Silicijumskoj dolini obrazovao se nov pristup medicini o kojem smo ranije mogli samo da sanjamo. Pomoću algoritama, veštačke inteligencije i brojnih podataka, kompanije poput „Gugla“, „Majkrosofta“, „Epla“... uveliko govore o mogućnostima lečenja raka, programiranju ćelija, odgajanju veštačkih organa, manipulaciji gena, produženju života. Čovečanstvo je na putu ka jednom tehnologizovanom, podacima pokretanom, digitalnom svetu zdravstva. Šta nam donosi digitalna medicina budućnosti?

Tekst

KOSMONAUTIKA

Dragan Lazarević

Prvi let kosmičkog broda „dragon 2“ sa posadom

Zmaj i sve brojnija posada

Prodor u kosmički prostor započet je pre više od šest decenija kao rivalsko nadmetanje dveju tadašnjih supersila SSSR i SAD. Kosmičku trku je započeo Sovjetski savez a SAD su, radi očuvanja prestiža supersile, morale da odgovore svojim kosmičkim letelicama. Posle raspada SSSR-a, usledila je saradnja Rusije i SAD i izgradnja međunarodne orbitalne stanice ISS.

Tekst

HIGH TECH

KOMUNIKACIJE, TEHNOLOŠKA REŠENJA, SAOBRAĆAJ,
AERONAUTIKA, ENERGIJA I AUTOMEHANIKA

Kompanija “Nokia Amerika” i američka svemirska agencija NASA potpisale su ugovor koji treba da obezbedi uspostavljanje funkcionalne 4G mreže na površini Meseca. Ugovor je samo jedan od mnogih koji su potpisani i za čiju je realizaciju obezbeđeno čak 370 miliona dolara, a ta su sredstva namenjena razvoju tehnologije koja treba da obezbedi uspeh i napredak u daljem istraživanju svemira.

Tekst

ELEKTRONIKA

Jelena Marjanović

U svetu kjubita

Moć kvantnih računara

Kada je, četrdesetih godina, stvoren prvi računar, procene su bile da će takvih moćnih i glomaznih mašina svetu biti potrebno najviše pet. Osamdeset godina kasnije, jedna prosečna porodica ima najmanje pet personalnih računara, računajući tu i mobilne telefone, a ne računajući uređaje koji koriste računarske procesore da bi nam oprale veš, podesile sliku na TV aparatu ili izračunale potrošnju benzina u automobilu. Računari su postali daleko moćniji i daleko manji. A da bi postali još moćniji, moraju se još smanjiti.

Tekst

RAčUNARI

Vladimir Nikolić, web developer

Linux

Prozorska alternativa

Prosečan korisnik računara svakako zna skoro sve ili barem delimično o operativnom sistemu Windows (Prozorima); ali, da li se šire zna za potpuno besplatnu i u mnogo čemu sasvim zadovoljavajuću alternativu u vidu Linuxa?

Tekst

MESEC MATEMATIKE

Borka Marinković

Maj u septembru

Zašto virusi vole...

Na poslednjem događaju ovogodišnje manifestacije u maju, najavljen je i njen nastavak uživo, u septembru. Tako je, 21. septembra, Kalemegdanska tvrđava otvorila vrata zaljubljenicima u matematiku. Na otvaranju matematičko-plesnog performansa pod nazivom „Tačka je ono što nema delovaˮ, publici su se obratili organizatori, direktori CPN i Matematičkog instituta. U izuzetnom ambijentu na letnjoj sceni “plesala” se matematika. Pokretima su istraživani geometrijski pojmovi, brojevi, funkcije, saobraćanje.

Tekst

ENERGIJA

V. Milojević

Projekat ZEROe

Ekologija u saobraćaju

U mnogim zemljama sveta, 21. septembar obeležava se kao "Zero emissions day" (Dan nultih emisija štetnih gasova). Cilj kampanje koja je pokrenuta pre dve decenije je da se tog dana ljudi i institucije motivišu da, prema svojim mogućnostima, doprinesu umanjenju emisije štetnih gasova u atmosferu i naprave mali predah u upotrebi fosilnih goriva. Tog dana ove godine, proizvođač putničkih aviona “Erbas” predstavio je svoj projekat ZEROe: razvoj hibridnih letelica koje će za pogon koristiti vodonik.

Tekst

MIKOLOGIJA

Tekst: I. Hadžić
Fotografije: I. Hadžić, I. Toševski,
J. Vukojević i J. Trpković

Saksija Planeta

Potraga za staništem

Kada govorimo o gljivama, treba imati na umu da se one po načinu ishrane dele na simbiontske (mikorizne), saprobne i parazitske vrste. Prve po načinu ishrane stupaju u vrlo složenu zajednicu sa biljkama (korisnom zajedincom za oba partnera), druge koriste gotovu hranu iz supstrata (one su predmet našeg predstavljanja), dok su treće patogene i izazivaju mnogobrojne bolesti živih organizama.

Tekst

POŽARI U SVETU

Vesna Bosanac

Prirodne katastrofe

Da li Zemlja gori?

Veliki požari u mnogim delovima sveta tokom 2019-2020. godine privukli su pažnju javnosti, medija i, naravno, naučnika. Da li je reč o prirodnom fenomenu, posledicama klimatskih promena ili nečem drugom? Ocene stručnjaka nisu podudarne u svakom pogledu.

Tekst

EGZOTIČNI NARODI

Oliver Klajn

Tuvaluanci

Pristojni i uzdržani ostrvljani

Tuvalu je država u Tihom okeanu koja se sastoji od tri ostrva i šest atola. Prostire se na samo 26 km2, i ima oko jedanaest hiljada stanovnika. Evropljanin koji je video jedan od atola bio je španski moreplovac Alvaro de Mendana, u 16. veku. U drevna vremena, samo je jedno od devet ostrvskih celina bilo naseljeno pa je arhipelag dobio ime po nenaseljenim delovima kopna.

Tekst

HOBI

O.K.

Kriptografija

Od skitale do OTP

Kriptografija je vekovima označavala pretvaranje “otvorenog” teksta, kako se naziva u stručnoj terminologiji, odnosno obične informacije - u šifrovani tekst. Termin kriptograf prvi je upotrebio veliki američki pisac i pesnik Edgar Alan Po u jednoj svojoj pripovetki.

Tekst

PO SVETU

Tekst i snimci:
Ratko Kušić

1001 priča

LEZBOS, MJANMAR i MALDIVI

Smaragdno ostrvo Lezbos, treće po veličini u Grčkoj, osim zbog rajskih plaža, interesovanje privlači i zbog svog imena. Ostrvo nosi ime svog zastitnika, mitskog boga Lezbosa ili Lesvosa. U kakvoj su vezi lezbejke I Lezbos? U tesnoj.

Tekst

OKO PLANETE

Z.B.

Takmičenja

Prijave za online AIBG Belgrade

Treći AIBG Belgrade se usled trenutne epidemiološke situacije održava online 11. i 12. decembra. Udruženje studenata tehnike Evrope - Beograd, poznato kao BEST Beograd, po treći put organizuje Artificial Intelligence BattleGround - AIBG Belgrade, programersko takmičenje na polju veštačke inteligencije.

Tekst

OKO PLANETE

Z.B.

Botanika

Najređa paprat u Evropi

U Irskoj, u nacionalnom parku kod grada Kilarni, u poslednjem ostatku umerenih prašuma Evrope, nedavno je otkrivena najređa paprat na “starom kontinetu”. Postojanje varijeteta ove vrste zasad je utvrđeno samo na karipskim ostrvima, oko 6.500 km, preko Atlantika. Pitanje koje se odmah postavili glasilo je: kako je moguće da je paprat toliko dugo ostala neotkrivena?

Tekst

OKO PLANETE

Z.B.

Arheologija

Neuroni žrtve erupcije Vezuva

Posle gotovo dva milenijuma od erupcije Vezuva (79. godine n.e), arheolozi su pronašli očuvane neurone jedne od žrtava erupcije. Erupcija kao da je >zamrzla< moždane ćelije žrtve, prve su izjave italijanskih stručnjaka.

Tekst

OKO PLANETE

Z.B.

Ekologija

Okean i milioni tona plastike

U Atlantskom okeanu pluta oko 12-21 milion tona plastičnih predmeta, piše u novom izveštaju stručnjaka za ekologiju sa Univerziteta u Mančesteru (Velika Britanija). Oni naglašavaju da ovaj nalaz potvrđuje ranije pretpostavke da je ogromno prisustvo mikroplastike u okeanima mnogo veće nego što se to ranije pretpostavljalo.

Tekst

OKO PLANETE

Z.B.

Okeani

Prašina supernove na dnu okeana

U poslednjih 33.000 godina svemir neprestano zasipa Zemlju retkim izotopom gvožđa koji nastaje u supernovama. Prisustvo izotopa gvožđa-60 upućuje na zaključak da se Zemlja već neko vreme kreće kroz međuzvezdani oblak prašine, verovatno nastao posle eksplozije supernove koja se dogodila pre više miliona godina.

Tekst

OKO PLANETE

Kosmonautika

Konkurs za svemirski WC

Svemirska agencija NASA je nedavno objavila konkurs kojim poziva zainteresovane širom sveta da pomognu u dizajniranju novog, naprednijeg toaleta za svemir, koji bi trebalo da bude korišćen tokom naredne misije odlaska na Mesec 2024. godine. Konkurs predviđa tri nagrade ukupne vrednosti 35.000 dolara.

Tekst

OKO PLANETE

Z.B.

Evolucija

Neandertalci nisu odjednom nestali

Testiranje uzoraka pronađenih u pećini u Bačo Kiro, na severu Bugarske, ukazuje da je Homo sapiens tamo živeo pre 46.000 godina. U to vreme, Evropu su naseljavale retke grupe neandertalaca - vrste ljudi koji su nestali pošto se pojavio savremeni čovek. Među stručnjacima se dugo vodi rasprava o tome da li su i koliko savremeni ljudi živeli uporedo sa neandertalcima u Evropi i delovima Evroazije.

Tekst

OKO PLANETE

Z.B.

Robotika

Zapošljavanje robota

Japansko građevinsko preduzeće “Obayashi Corporation” koristi robotsku tehniku za izgradnju betonske brane u prefekturi Mie. Japan se već duže vreme suočava sa starenjem populacije i nedostatkom radne snage. Korišćenje robotske tehnike u ove svrhe trebalo bi da pomogne rešavanju tog problema.

Tekst

OKO PLANETE

Z.B.

Ornitologija

Vrane kao ljudi

Istraživači sa Univerziteta u Tibingenu (Nemačka) nedavno su merili moždanu aktivnost vrana dok su obavljale vizuelne zadatke, a sve u cilju da se dokaže sposobnost ovih ptica da svesno prihvataju čulne utiske. Otkriće je iznenađujuće jer je to ranije bilo dokazano samo na ljudima i drugim primatima koji imaju potpuno drugačiju moždanu strukturu od ptica.

Tekst

NOBELOVE NAGRADE

FIZIKA, HEMIJA I MEDICINA

Naučnici Rodžer Penrouz, Rajnhard Gencel i Andrea Gez dobitnici su Nobelove nagradu za fiziku za rad na razumevanju crnih rupa. Dejvid Havilend, predsednik komiteta za fiziku, istakao je da ovogodišnje priznanje „veliča jedan od najegzotičnijih predela univerzuma".

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 98

 

ČASOPIS PLANETA Br 98

 SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ratko Kušić, Dragan Lazarević, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Branislava Rogić, Miloš Rastović, Marija Sretenović, Dušan Stanić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet i Instagram: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o. © All rights reserved
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

 

Sledeći broj izlazi 1. januara 2021g.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2021 PLANETA