MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 35
Godina VI
Jul - Avgust 2009.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Br. 35 Glavni naslovi

Vetrogeneratori ENERGIJA

Vetrogeneratori u Srbiji
VetrenjaČe kao izazov

U Srbiji nema farmi vetrenjača priključenih na elektroenergetski sistem. Postoji nekoliko manjih vetrogeneratora, snage do 10 kilovata, koji se koriste u privatne svrhe. Zasad samo pojedinci razmišljaju o ovom resursu. Iz Agencije za energetsku efikasnost tvrde da ćemo uskoro imati detaljniju sliku sopstvenih mogućnosti korištenja eolske energije.

Pripremio: Branka Jakšić Tekst

Primarijus dr Ivanka JankovićMEDICINA

Primarijus dr Ivanka Janković

Pedijatrijska anesteziologija

Pacijenr star tri ipo sata

Pedijatrijska anesteziologija je veoma specifična oblast, svedoči, posle više od dve decenije bavljenja tim izuzetno teškim i složenim poslom na Institutu za majku i dete, primarijus dr Ivanka Janković, konsultant za dečju anesteziju u beogradskoj Opštoj bolnici Belmedik. Pre svega, heterogena je, počev od uzrasta pa do veličine - jedan od najmlađih pacijenata dr Janković bio je star tri i po sata, a najstariji 16 godina, dok je najlakši bio težak svega 1300 gr, a najteži čak 115 kg. Posebno je i to što je rizik od nastanka komplikacija u dečjoj anesteziji, u odnosu na anesteziju odraslih, po nekim statistikama čak trostruko veći, a po nekima i mnogo više puta

Pripremio: G.T. Tekst

Dr Ljubomir Stojanov MEDICINA

Dr Ljubomir Stojanov

Metabolički poremećaji kod dece
BEBA koja odbija voćni sok…

Složenost metaboličkih procesa - skupa hemijskih reakcija koje živim organizmima obezbeđuju održavanje života - nudi objašnjenje i za brojnost metaboličkih poremećaja, jer od metabolizma svakog pojedinačnog organizma zavisi da li je neka supstanca za njega hranljiva ili “otrovna”. Medicinska klasifikacija beleži čak šest do sedam hiljada naslednih poremećaja metabolizma, kojima treba pridodati i određeni broj stečenih, pa je razumljivo zašto ćemo ovom prilikom, u razgovoru sa doktorom medicinskih nauka Ljubomirom Stojanovim, metabologom, višim naučnim saradnikom Medicinskog fakulteta u Beogradu i koautorom knjige „Nasledne neurometaboličke bolesti kod dece“, pomenuti neke od njih, one najučestalije ili najpoznatije.

  Tekst

Zemljotres u AbrucuGEOLOGIJA

Zemljotres u Abrucu

Sredozemlje ne miruje

Za geologe nije čudno što je L'Akvila srušena. Čudno je što su stare crkve širom Abruca tako dugo trajale mada se tu ukrštaju dva tektonska pravca. I kod L'Akvile je, na geotektonskoj karti, ucrtana jedna od zvezdica koje označavaju mesto za moguće razornne zemljotrese
Italijani dugo proučavaju geološke aspekte svog područja i celog Mediterana. U prostoru Sredozemnog mora sudaraju se Afrika i Evropa. Delovi Afrike se odlamaju i posle duže ili kraće ostrvske faze prilepe uz Evropu. Primer je Jadranska ploča koja se podbija pod Alpe. Osim Sredozemlja postojalo je more Paratetis. Polazilo je od Kaspijske oblasti i išlo preko Crnog mora do Panonske nizije (Panonskog mora).

Pripremio: Nadežda Krstić Tekst

Tesla i PupinSEĆANJA

Tesla i Pupin
Poslednji susret

Kada sam 1926.godine pošao u Čikago”, beleži Radoje Janković, “još u Beogradu čuo sam od pojedinaca o g. Pupinu da je imućan, da voli da ga slušaju, da se obogatio na račun Srbije... na trgovini za Srbiju i srpsku vojsku. Kasnije, u Americi, video sam da je sve to o njegovom bogatstvu preterano, a ostalo netačno... G. Dajnli Prins, tadašnji američki poslanik u Beogradu”, produžava Janković, “kada sam otišao da ga posetim pred moj put u Ameriku, rekao mi je da pozdravim Pupina, to je njegov dobar prijatelj. Pomenuvšui mu g. Teslu, Prins je rekao da Tesla nije ništa i da je g. Pupin bogat čovek. Ta izjava bila je odveć amerikansko gledište jer glas o Tesli svrstavao ga je u Americi među naučne apostole.«

Pripremio: Vidosava Janković Tekst

Hadrijan SVETSKA BAŠTINA

Poslednji kamen carevine

U vreme vladavine cara Hadrijana (117-138. gne), Rim je bio na vrhuncu moći. Država se prostirala od severne Afrike do severa Engleske, od Iberijskog polustrva do Bliskog istoka. Da bi se zaštitili od upada divljih plemena sa severa, uglavnom Pikta, starosedelaca Kaledonije (današnje Škotske), održali političku i ekonomsku stabilnost i mir na svojim teritorijama, Rimljani su utvrđivali svoje severne granice. Među njima, Hadrijanov zid je ono što je i danas vidljivo. Zid označava severnu granicu carstva i predstavlja najutvrđeniji deo granica antičkog Rima.

  Tekst

Vetrogeneratori AERONAUTIKA

Turizam po svemiru
Let belog viteza

Četrdeset godina od misije Apolo 11 , čovečanstvo se nalazi na samo jedan korak od ere komercijalnih svemirskih letova. Pionirski poduhvat u ovoj oblasti sprovode kompanije “Virgin Galactic” britanskog milijardera Ričarda Brensona i američka kompanija “Scaled Composites”.
Projekat komercijalnih svemirskih letova kompanije „Virgin Galactic“ podrazumeva razvoj dve letelice: suborbitalne letelice Svemirski brod dva (Space Ship Two-SS2) i lansirne letelice Beli vitez dva (White Knight Two-WK2). Svemirski brod dva je predviđen da primi šest putnika i dva člana posade i da dostigne visinu od oko 110 km pri brzini od 4.200 km/h.

Pripremio: Darko Mladenović Tekst

Hadrijanov zid SVETSKA BAŠTINA

Hadrijanov zid

Poslednji kamen carevine

U vreme vladavine cara Hadrijana (117-138. gne), Rim je bio na vrhuncu moći. Država se prostirala od severne Afrike do severa Engleske, od Iberijskog polustrva do Bliskog istoka. Da bi se zaštitili od upada divljih plemena sa severa, uglavnom Pikta, starosedelaca Kaledonije (današnje Škotske), održali političku i ekonomsku stabilnost i mir na svojim teritorijama, Rimljani su utvrđivali svoje severne granice. Među njima, Hadrijanov zid je ono što je i danas vidljivo. Zid označava severnu granicu carstva i predstavlja najutvrđeniji deo granica antičkog Rima.

  Tekst

Apolo 11 KA DRUGIM PLANETAMA

Apolo 11

Mali korak za Čoveka...

Posle tišine od oko četiri milijarde godina, 21. jula 1969. po kalendaru Zemlje, iz Mora tišine (Mare Tranquillitatis) na Mesecu, dopro je ljudski glas: „ Ovo je mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo“. Bio je to glas Nila Armstronga, prvog čoveka koji je kročio na tlo našeg nebeskog suseda. Ovom događaju, kao i mnogim drugim detaljima napora da se čovek spusti na drugo nebesko telo, prethodile su godina priprema...

  Tekst

Radio-signali ili biološki signaliKA DRUGIM PLANETAMA

Radio-signali ili biološki signali?

Biljke povezuju planete

Svih ovih godina napretka svemirskih tehnologija upiremo pogled u nebo i šaljemo radio-signale novootkrivanim planetama. Radio-veza je najefikasniji način komunikacije poznat na ovoj planeti. Da li je baš tako? Da li postoje drugi načini komuniciranja? Posle eksperimentisanja sa elektromagnetnim zračenjem biljnog tkiva, Džordž Lorens počinje da radi kao inženjer za kompaniju iz Los Anđelesa koja se bavi izučavanjem kosmosa. Odlučio je da konstruiše složenije konvertore energije od radio-prenosnika. Znajući da mehaničke sprave, koje istovremeno koriste toplotu, pritisak iz okruženja, elektrostatička polja i promene gravitacije, nisu dovoljno upotrebljive, razmišljao je kako bi biljka mogla da izvede taj trik jer već poseduje neophodne komponente koje joj je utkala sama priroda.

Pripremio: J. Lalić Tekst

Daleki istok u daljinama svemira KA DRUGIM PLANETAMA

Daleki istok u daljinama svemira

Japanska agencija za kosmička istraživanja JAXA nastala je 2003. godine spajanjem triju ranijih srodnih agencija. Jedna od tih agencija bila je smeštena na južnom japanskom ostrvu Tanegašima. Tamo je i danas glavni i najveći kosmički centar u Japanu kojim rukovodi JAXA. U centru su dva poligona. Jedna lansirna rampa je za manje rakete a druga za japanske rakete H2A na tečno gorivo koje se upotrebljavaju samo jednom, za lansiranje veštačkih satelita u geostacionarnu orbitu. U Tanegašimi su i radarske i komunikacione stanice i postrojenja za rad na raketnim motorima

Pripremio: Oliver Klajn Tekst

IndijaKA DRUGIM PLANETAMA

Indija

Sve krupnijim koracima

Uz SAD, Rusiju i Japan, Indija je četvrta zemlja koja je svoju državnu zastavu pobola na Mesečevu površinu. Poznato je da taj azijski džin dominira u softverskoj i industriji informatičkih tehnologija, ali se možda manje zna da u svemiru ima jednu od najvećih svetskih mreža operativnih satelita, da je krajem prošle godine lansirao svoju prvu misiju bez ljudske posade na Mesec, da ove godine obeležava četiri decenije od osnivanja Indijske organizacije za istraživanje svemira (Indian Space Research Organisation - ISRO) i da je, uz planove o letu ka Marsu, za 2012. godinu već zakazao robotsko sletanje na Mesečevo tlo
  Tekst

Tamna strana svemira KOSMOLOGIJA

Teorije

Tamna strana svemira

Sredinom devedesetih godina prošlog veka, dva tima naučnika posmatrala su eksplozije supernovih u udaljenim galaksija, na rubu svemira, pokušavajući da objasne fenomen širenja vasione i odrede njenu budućnost. Postojale su dve mogućnosti: da se vasiona usled nedostajuće mase a time i nedovoljnog gravitacionog privlačenja nezaustavljivo širi (inflaciona teorija), odnosno da je posredi zaustavljanje širenja pod dejstvom gravitacije posle čega nastaje povratni proces skupljanja do novog kosmičkog jajeta, koje ponovo eksplodira velikim praskom. Postoji i treća mogućnost po kojoj bi vasiona nastavila da se beskonačno usporeno širi, što se donekle uklapa u prvi slučaj

Pripremio: Zoran Janjušević Tekst

FITOLOGIJA FITOLOGIJA

Klimatske promene i zeleni krovovi

Šume nad glavama

Uloga pejzažne arhitekture u ublažavanju posledica mikroklimatskih promena i prilagođavanju čovekove vrste na njih je jedinstvena. Pejzažni deo jedinstvenosti rešenja je upotreba biljnog materijala u ublažavanju temperaturnih ekstrema i upotreba takozvanih zelenih koridora u regulisanju ventilacije gradova i ublažavanju jakih vetrova, udruživanju zelene mase najsitnijih biljaka i čitavih masiva drveća u akumulatora normalne vlažnosti vazduha za dati region. U vreme manje urbanizacije, kada se broj stanovnika merio stotinama hiljada, prosečna vlažnost vazduha u Beogradu je bila znatno veća od 23%, koliko je izmereno u dvomilionskom Beogradu.

Pripremio: J.Lalic Tekst

SvetovidLEGENDE

Paganska božanstva baltičkih Slovena

Svetovid iz Arkone

U knjizi Svevideći bog (Lžomnisciencia di Dio, englesko izdanje pod naslovom The All-seeing God) Rafaela Pataconi čitavo XIV poglavlje posvećuje Slovenima, odnosno njihovim božanstvima sa više glava. U jednom odlomoku govori o Triglavu, Svetovidu i ostalima višeglavim bogovima baltičkih Slovena.

Pripremio: Rastko Kostić Tekst

   

ČASOPIS PLANETA Br 35

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Vidosava Janković, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Rastko Kostić, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Branislav Miljković, Darko Mladenović, Viktorija Podboj, Milomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Izdavač i osnivač: „Belmedia”d.o.o
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA