TEMABROJA
Mikrorobotika / Tajna Geko
Trčkaranje po tavanici
Oko 3,5 kg težak jastog nabadao je sporo
po peskovitnom dnu, prekrivenom slanom
vodom, upinjući se da se uzvere
uz omanje kamenje. Prevarićete se ako
pomislite da ronilacsnimatelj dočarava
živi svet pod morem.
Prizor otkriva uzbudljivu naučnu pustolovinu na
Severoistočnom univerzitetu u Bostonu (SAD). U obič
nom plivačkom bazenu, nasutom donekle peskom,
oponaša se kretanje životinja da bi se zapažanja iskoristila
u izradi robota. Istraživanjem rukovodi profesor
biologije Džozef Ers, koji objašnjava: „On se potpomaže
repom dok se prednjim nogama oslanja”.
Svaki put kad je bio nezadovoljan nekim pokretom
svog izuma, Džozef Ers, u slobodno vreme pisac nekoliko
kuvarskih priručnika, poželeo je da morskog raka
baci u lonac s kipućom vodom i zgotovi ga za večeru.
Umesto toga, popravljao mu je delove koji su otkazali,
jer je jastog sklepan od čvrste plastike, metalnih legura
i niklvodoničnih baterija.
Rakrobot je osmišljen za potrebe Američke mornarice
da pronalazi mine zakopane u morskom plićaku,
na peskovitim obalama i mestima gde prirodna sabraća
lako dogegaju. U tu svrhu poslužiće mu prednja
klešta, načičkana senzorima.
I ostale životinje, svejedno u kojim uslovima prebivaju,
nadahnjuju naučnike, kao muze pesnike, u smiš
ljanju svakojakih skalamerija veštačkih muva, pasa,
riba, zmija, bubašvaba i guštera prave robotske mena
žerije. Veruje se da će takve naprave nadomestiti današ
nje, prilično nezgrapne robote, u nepristupačnim
krajevima, na morskom dnu
ili u svemirskim uslovima. Iz tih
proučavanja rodila se nova naučna
oblast: biomimetika.
Roboti sa životinjskim obličjem
Na Karnedži Meloun univerzitetu,
Hauvi Čoset ispituje vijugave robote
u obliku zmije ili slonovske surle,
kako se probijaju kroz ruševine, nastale
terorističkim činom ili prirodnom
nepogodom, u potrazi za preživelima.
Ali, oponašati ili nadomestiti
živog stvora nije nimalo lak zadatak,
uprkos hvalisavom priručniku
iz 1999. u kojem je nabrojano šta je
sve kadar da uradi psetoliki „Sonijev”
Aibo.
„Iznenadio sam se koliko je
teško napredovati u ovim istra
živanjima”, priznaje Šankar
Sastri, sa Univerziteta Kalifornija, koji godinama pomaže kolegama da osmisle robotske
muve, ribe i gekoe, vrstu guštera koja se penje
uz zidove ili hoda po tavanici.
Američka vojska se od 1968. zanimala za robote
sa životinjskim obličjem, kada je kompanija „Dženeral
elektrik” načinila samohodnu mašinu na gasni pogon,
nalik slonu, kojom je, uz mnogo teškoća, upravljao čovek.
Program je, međutim, brzo ugašen.
Danas se u slične istraživačke poduhvate ulaže novac,
čak više od milion dolara u hodajuće robote. Jedan
od tih oličavaće dizelgenerator koji će strujom napajati
raznovrsne pokretne uređaje. Pomenutu elektromazgu
smislili su bivši „Diznijevi” stručnjaci, svojevremeno
izradivši oko 3 m visokog robotadinosaurusa
nazvanog Laki, koji je tumarao zabavnim parkovima.
Druga mazga namenjena je, pak, nošenju opreme da bi
vojnici lakše prevaljivali veće razdaljine.
Iz istog robotskog legla je pas „Jobotik”, budući najbolji
vojnikov prijatelj. Zamislite snajperistu skrivenog
iza zida i da morate nekoga da pošaljete da to izvidi:
ako odredite čoveka, velika je verovatnoća da će poginuti,
zar ne? U takvim (ne)prilikama žrtveno jagnje treba
da bude robotski pas koji će snimiti gde se usamljeni
strelac sakrio. Čak i ako ga smrtonosno tane ošteti,
kudikamo je jevtiniji od ljudskog života.
Pomislićete, svakako, da istraživači povazdan mozgaju
kako da napravke svakojake vojničke skalamerije,
iako je to jedan od uhodanih načina da namame budu
će ulagače. Jednog dana će robotkit plivati pored jata
pravih grdosija, snimajući i beležeći kako se ponašaju,
što će olakšati da se odgonetnu obrasci njihovih prekookeanskih
seoba. Umesto da čitate šta se zbiva u
okeanu, preko metalnih dvojnika
bićete u okeanu!
Roboti slični gmizavcima
koristiće se da ispituju
podzemna skladišta goriva
ili, u manjoj srazmeri,
da sprovode medicinske
provere i izvode
hirurške zahvate
u ljudskom telu.
Naime, jedan
od ključnih pravaca
izučavanja
jesu medicinski
postupci s
najmanje nasilnog
prodiranja
i ošte
ćivanja
tkiva. Već
su na Karnegi Melon univerzitetu zmijoliku skalameriju, oko 2 cm dugačku,
ubacili u stomak žive svinje.
Drugi put vodi do produžetaka nogu i ruku kod
osakaćenih i obogaljenih.
Svejedno je kojoj su svrsi predodređeni vojnoj,
poslovnoj ili kućnoj mnogi današnji roboti preuzeli
su životinjsko obličje. Jedan od razloga je taj što su
točkovi i tenkovske gusenice uspešnije od nogu u nepristupačnim
predelima. Nacionalna vazduhoplovna i
svemirska agencija (NASA) godinama proučava insektolike
koje namerava da pošalje na pojedina nebeska
tela. Stručnjaci su, naime, predložili da je bolje na negostoljubivi
Mars najpre poslati jato mehaničkih buba
na nekoliko odredišta, a potom ljude. „Crvenom planetom”
već polagano napreduju „Duh” i „Prilika”, ali oba
više liče na zemaljska vozila.
Na drumovima i ravnom brže se, međutim, kreću
skalamerije na točkovima. Kompanija „Ajrobot” uveliko
prodaje vakuumski usisivač koji se kotrlja na nekoliko
malenih točkova, podsećajući više na afričkog mravojeda
nego na omanju okruglu kutiju. Ne isključuje se
da će uskoro takvim mašinama ugrađivati i noge.
I mašina i životinja
Ali, najvažniji naučni prodor očekuje se u izradi ve
štačkih mišića, materijala koji se, kao i prirodni, zgrču i
opuštaju pod strujnim nadražajem. Prirodni mišići su
zadivljujuće opruge, podupirači, kočnice, motori i ubla
živači šokova, sve na jednom mestu. Robotrak s početka
priče ima čvrste veštačke mišiće kojima pokreće noge,
satkane od legure nikla i titanijuma, prozvane nitinol,
koje se grče kada se propusti struja. Na tržištu je i
druga vrsta, napravljena od naročitog polimera.
U „Boston dajnamiksu” dugo i strpljivo su raščlanjivali
snimke skokova divokoza po visokim i strmim
planinskim stenama. Šta se zbiva u nogama ovih sisara?
Kolika je vučna sila koja ih izvlači uzbrdo? Da bi
saznali da li je to primenljivo na mašinama, biolozi na
Univerzitetu Harvard secirali su životinjske udove. Iz
toga je proizišao robot sa šest nogu vrlo gipkog koraka
za koji je zainteresovana Agencija za izučavanje naprednih
programa (DARPA).
„Mi ne možemo, nažalost, do tančina da oponašamo
evolucione promene”, zaključio je Mark Rajbert,
predsednik „Boston dajnamiksa”, dodajući da mu je
san da načini robota koji podseća na mašinu, ali da hoda
kao životinja.
Proučavaoci biomimetike ne čekaju skrštenih ruku najsavršenije veštačke mišiće već tragaju za uzorima
u prirodi pokušavajući da razotkriju kako roboti nisu
u stanju da urade to što životinje svakodnevno čine.
Robert Ful s Kalifornijskog univerziteta izučavao je si
ćušne dlačice na krajevima nožnih prstiju guštera geko
koji bez teškoća trčkara uglačanim površinama, uspinje
se uz zidove i hoda po tavanici.
Ni posmatranje pod moćnim elektronskim mikroskopom
nije otkrilo tajnu kako se te nevidljive izrasline
čiste i lepe za podlogu, a da se nikad ne umrse
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
