ENTOMOLOGIJA

Dubravka Marić
Fotografije: Aleksandar Stojanović

Svet insekata Srbije

Kalinina veštica i gost iz tropskih krajeva

Insekti postoje najmanje 350 miliona godina, i stariji su od dinosaurusa i cvetnica. Procenjuje se da na jednog čoveka dolazi 1,4 milijardi insekata, a da je ukupna težina svih insekata oko sedamdeset puta veća od težine svih ljudi!

Naučnici smatraju da insekti čine do tri četvrtine svih vrsta životinja na našoj planeti i da predstavljaju više od polovine svih živih bića. Procene o broju vrsta ovih životinja na Zemlji variraju, ali se uobičajeno smatra da postoji 1,2-1,4 miliona vrsta insekata. Iako u prirodi svaka vrsta ima neku specifičnu ulogu, sebi smo dozvolili da insekte (kao i ostale životinje), delimo na korisne i štetne, pa pronalazimo brojne načine da kontrolišemo ove druge. Naučnici misle da su nam upravo insekti najveći konkurenti u borbi za resurse na našoj zajedničkoj planeti. Pošto se većina nas insekata ili plaši, ili ih se gadi, ili oboje, svakako bi trebalo da ih bolje upoznamo.
Tu priliku smo imali 2015. godine, kada je u Galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, posle više od tri decenije (u tom trenutku), otvorena izložba o insektima kod nas. Bila je to izložba „Kroz svet insekata Srbije“ koju je za pola godine, samo u Galeriji na Kalemegdanu, videlo 13 hiljada ljudi, ne računajući posetioce u četiri srpska grada, gde je izložba gostovala. Oni koji su je propustili, ili koji bi hteli da je ponovo vide, sada imaju novu priliku. Naime, u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, početkom ovog oktobra, otvorena je izložba „Kroz svet insekata Srbije II“, čiji autori su - ponovo - entomolog i konzervator za entomološke zbirke, Aleksandar Stojanović, i botaničar i muzejski savetnik Miroslav Jovanović (1967-2020).

„Prilika je da se ova izložba ponovo postavi, ali nije pošteno prema publici da bude baš ista. Kolega Miroslav Jovanović i ja smo, posle prve izložbe o insektima, planirali da napravimo izložbu leptira, pa smo najviše njih sakupljali. Ostalo je puno neiskorišćenih leptira, a nisam se usudio da sam napravim izložbu isključivo o njima, tako da je prvobitna postavka dopunjena sa 74 kutije leptira. Dodao sam i neke nove vrste insekata, koje su se u Srbiji pojavile za deset godina. Zamenio sam neke manje atraktivne vrste onima koje su zanimljivije, a u međuvremenu sam ih pronašao. Insekti su sitni organizmi i posle prepariranja su veoma krhki, pa se nožice i pipci lako lome, i boja se često gubi pod uticajem svetlosti. To je rešeno pošto je pronađena relativno prosta tehnika kako da se preparirani insekti zaštite. Ovde su svi primerci koji su bili i na prvoj izložbi za koju smo takođe specijalno prikupljali insekte. Oni su ostali potpuno očuvani. Na prvoj izložbi smo imali ukupno 131 entomološku kutiju, bilo je obuhvaćeno 1.711 vrsta insekata, sa više od 9.400 primeraka. Sada je prostor malo drugačiji, dodali smo video rad, zvuke koje čujete. Sve ilustracije su originalne i radio sam ih specijalno za ovu izložbu“, objašnjava Aleksandar Stojanović.

Samo delić vrsta insekata

Na novoj izložbi su insekti prikazani u obimu koji do danas nije javno viđen kod nas. Prisutne su ukupno 2.193 vrste, sa više od 13.500 besprekorno prepariranih insekata, smeštenih u 159 entomoloških kutija, 51 originalna ilustracija insekata, 21 izložbeni pano sa 79 fotografija insekata u njihovom prirodnom okruženju i sa informativnim tekstovima o svim grupama insekata. Prikazani su svi insektski redovi koji su do danas utvrđeni u Srbiji. Osim 75 entomoloških kutija sa leptirima, tu je i 37 entomoloških kutija sa tvrdokrilcima i 15 entomoloških kutija u kojima se nalaze opnokrilci, dok su ostale grupe insekata srazmerno manje zastupljene. Nekoliko redova insekata koji su malih dimenzija, predstavljeno je samo ilustracijama karakterističnih predstavnika. Na obnovljenoj izložbi su ukupno prikazane 2.244 vrste insekata. To je tek delić vrsta koje žive u Srbiji jer se, na osnovu broja vrsta u nekim evropskim zemljama, procenjuje da bi ih kod nas moglo da ih bude skoro trideset hiljada.

Svi primerci razvrstani su prema redovima, familijama i vrstama kojima pripadaju. Savremena sistematika insekata poslužila je samo kao osnova za redosled po kome se predstavljaju pojedine grupe insekata. Svaki primerak, odnosno grupa insekata označeni su posebnom etiketom na kojoj se, pored stručnog naziva vrste, nalazi i narodno ime na srpskom i/ili engleskom jeziku, ukoliko postoji.
„Malo je entomologa u Srbiji koji imaju takvo znanje kao Aleksandar Stojanović. Entomolozi uglavnom proučavaju jednu ili dve grupe insekata, ili čak jednu familiju i red. On je zaista jedinstven jer ne samo da je ulovio, preparirao, konzervirao sve ove primerke koje vidite nego on ih je i identifikovao, što znači da ima ogromno entomološko znanje“, rekla dr Ljiljana Protić na otvaranju izložbe, podsećajući da je to proizvod 35 godina rada. Prema njenim rečima, katalog „Kroz svet insekata Srbije“, koji je urađen još za prvobitnu izložbu, „predstavlja svojevrsni atlas insekata Srbije“.

Najbrojniji na Zemlji

Insekti pripadaju kolu zglavkara ili Arthropoda, klasi Insecta. Do sada je opisano preko 1,2 miliona vrsta, što je skoro deset puta više od svih životinja zajedno. Najveći poznati red insekata su tvrdokrilci (bube), sa opisanih preko 350 hiljada vrsta. Slede opnokrilci (mravi, pčele i ose), kod kojih je opisano oko 300 hiljada vrsta, pa leptiri i moljci sa opisanih više od 140 hiljada vrsta. Najmanje je dvokrilaca (muve i komarci), od kojih je do sada opisano oko devedeset hiljada vrsta, verovatno zato što su najmanje proučavani. Svi insekti prolaze kroz više faza razvoja, iako sve vrste ne prolaze kompletan preobražaj - jaje, gusenica, lutka, odrasla jedinka - kao što je to slučaj sa leptirima.

„Insekti su najbrojnija i najraznovrsnija grupa životinja na Zemlji. Dominantni su jer se dobro prilagođavaju uslovima životne sredine. Imaju izraženu otpornost za život u nepovoljnim uslovima pa preživljavaju i na veoma niskim temperaturama, i u izuzetno sušnim i vrelim oblastima. Veoma su otporni na aerozagađenje, radioaktivno zračenje i brzo razvijaju otpornost na insekticide. Brojni su zbog ogromnog potencijala za razmnožavanje. Veliki broj potomaka po jednoj ženki i više generacija godišnje omogućavaju brzu genetičku promenu u populacijama. Njihova uspešnost ogleda se i u sposobnosti letenja, malim telesnim dimenzijama, postojanju spoljašnjeg skeleta, specifičnom načinu života i razmnožavanja, skromnoj i raznovrsnoj ishrani. Raznolikost u veličini vrsta insekata je mnogo izraženija u odnosu na ostale grupe životinja. Najsitniji insekti - paraziti insekatskih jaja - manji su od prostih jednoćelijskih organizama. Najkrupniji insekti, kao što su neke vrste tropskih leptira, imaju raspon krila i do trideset centimetara. Ipak, ekstremi su retkost jer je većina insekata dugačka 1-2 cm. Smatra se da je veličina insekata ograničena sposobnošću njihovih organa za disanje (trahealni sistem). U srpskom jeziku ne postoji termin koji bi obuhvatio sve insekte. Postoje nazivi samo za pojedine grupe insekata: leptire, bube (uglavnom obuhvata tvrdokrilce), stenice, skakavce, vilinske konjice, zrikavce, muve i druge. Zato se kod nas odomaćio internacionalni naziv insekti i koristi se kada se misli na ovu grupu životinja“,  kaže Aleksandar Stojanović.

Smatra se da u Srbiji živi skoro trideset hiljada vrsta insekata. Među njima su i vrste iz grupe primarno beskrilnih insekata, kao što su oni iz reda Protura, koje većina zoologa smatra najstarijim (prvim) insektima, a koji su otkriveni tek početkom prošlog veka. U Srbiji žive brojni insekti iz grupe krilatih insekata, kao što su vodeni cvetovi. Narodno ime su dobili po izgledu potoka i reka koje izgledaju kao da su posute belim cvetovima. U stvari su prekriveni telima mužjaka i ženki, koji su uginuli nakon parenja i polaganja jaja. Među do sada opisanih 2.800 vrsta ove grupe insekata, nalazi se i tiski cvet ili Palingenia longicauda. Njegov areal nekada se prostirao do Holandije, a sada živi samo u Srbiji i Mađarskoj. Ova vrsta je indikator čiste i nezagađene životne sredine.
Pravokrilci su veoma brojna grupa insekata. Kod nas su poznati kao skakavci, zrikavci, popci i rovci. Među njima je endemska vrsta skakavca Pyrgomorphella serbica, kao i vrsta zrikavca Saga pedo,koja je najveća kod nas i dostiže dužinu od deset centimetara. Hrani se prvenstveno skakavcima koje hvata prednjim nazubljenim nogama. Razvija se isključivo partenogenezom (prirodni oblik bespolnog razmnožavanja, kada se embrion razvija direktno iz jajne ćelije, bez potrebe za oplodnjom), a do danas nisu pronađeni mužjaci ove vrste. Gryllotalpa gryllotalpa ili rovac, koji je popularan mamac među ribolovcima.

Bubašvabe iz doba karbona

U našoj zemlji žive bubašvabe, jedna od retkih grupa insekata koja je uspela da se kroz geološke epohe održi do današnjih dana. One su bile brojne u karbonu, a od tada su se malo promenile. Bubašvabe su članovi nadreda Dictyoptera, koji obuhvata termite i bogomoljke, grupu insekata za koju se nekada smatralo da je odvojena od bubašvaba. U Srbiji je rasprostranjena poznata evropska vrsta Mantis religiosa ili obična bogomoljka. Na jugu Srbije se može sresti veoma retka vrsta bogomoljke Empusa fasciata. Odnedavno se kod nas širi i Hierodula tenuidentata ili džinovska azijska bogomoljka.

Jednakokrilci su grupa u koju se ubrajaju biljne vaši i cikade. Ove poslednje su najslavniji „muzikanti“ među insektima. U našem narodu su poznati kao cvrčci. U letnjim danima, mužjaci, premda ne i svih vrsta, proizvode zriku da bi privukli ženke.
Kod nas živi mali broj vrsta ove familije. Zato se male cikade sreću na skoro svim vrstama biljaka, ima ih dosta i mogu da budu velike štetočine, budući da prenose viruse raznih biljnih bolesti.
Sa opisanih preko 350 hiljada vrsta, tvrdokrilci su i najbrojniji red živih bića, ne samo među insektima nego i uopšte. Među njima su i svici, vrsta koja je danas ugrožena. Najpoznatija vrsta svica kod nas je Lampyris noctiluca. U Srbiji živi Lucanus cervus ili jelenak, koji je naša najkrupnija vrsta tvrdokrilca i često prelazi dužinu od deset centimetara. Mužjaci jelenaka imaju jako uvećane, iznačene i nazubljene gornje vilice. Larve se razvijaju u trulom drvetu hrasta i bukve, a populacija je uvek mala. U Srbiji žive i strižibube. I dok se odrasli uglavnom sreću na cvetovima i lišću raznih biljaka, tromi su i spori, larve se najčešće razvijaju u uginulom drvetu. One napadaju i zdrava, fiziološki oslabljena stabla, koja progrizaju, buše i prave znatne štete. Kod nas je najpoznatija Cerambyx credo ili velika hrastova strižibuba. Među tvrdokrilcima ima mnogo štetočina.

Korist i šteta su relativni

Leptiri su najmlađi red insekata i spadaju među najlepše životinje. Oni sami se ne hrane već koriste rezerve materije i energije koje je gusenica sakupila tokom razvića (jedino se neki moljci hrane životinjskom hranom kao što su koža, vuna i perje). Gusenice koje se hrane biljnom hranom predstavljaju značajne štetočine u poljoprivredi i šumarstvu.  Drvotočci su uglavnom krupni leptiri koji su aktivni noću a njihove gusenice, koje su su među najkrupnijim kod nas, buše hodnike u stablu, granama, korenu drveća ili u lukovicama zeljastih biljaka. Leptiri koji pripadaju familiji veštice često su aktivni noću. Najpoznatije vrste u našoj zemlji su Acherontia atropos ili mrtvačka glava (naziv zbog šare na leđnoj strani grudi), čije odrasle jedinke ulaze u košnice medonosne pčele, gde se hrane medom i svojim prirustvom uznemiravaju pčele. Druga poznata vrsta kod nas je Sphinx ligustri ili kalinina veštica.

U Bombyx mori, poznatija kao svilena buba, insekt iz malobrojne porodice sviloprelja, koje su pretežno tropske vrste. To je leptir žućkastobele boje, snažnog tela i veoma je loš letač. Ova vrsta je domestifikovana pre dve i po hiljade godina i danas se održava samo u kontrolisanim uslovima. Njene gusenice se hrane lišćem belog duda i na kraju razvića ispredaju belo-žute kokone u kojima se ulutkavaju. Formirani kokoni se koriste za proizvodnju svile pre nego što ih odrasle jedinke progrizu.
Primerci koji se nalaze na izložbi su ostaci jedne neuspešne obnove svilarstva kod nas tokom poslednje decenije prošlog veka.
Iako dvokrilci, u koje spadaju muve i komarci, imaju samo prednja krila, oni su odlični letači. U Evropi živi preko devedeset vrsta komaraca, dok je na području Beograda zabeleženo dvadeset vrsta. Bombylius major ili muve bumbari, imaju veoma dugu rilicu, hrane se nektarom i polenom, pa su i poznati oprašivači biljaka. Njihove larve su paraziti ili predatori larvi i lutaka drugih insekata (skakavaca, osa, leptira). I muve guseničarke (ježolike muve), koje pripadaju različitoj familiji, jesu paraziti insekata i napadaju odrasle insekte iz mnogih redova i njihove larve, a naročito gusenice leptira. Ovi insekti su izuzetno značajni za biološku borbu protiv insekata koji su štetočine. Kod nas su posebno važne Blepharipa pratensis, Parasetigena silvestris, Exorista larvarum i Blondelia nigripes jer su paraziti gusenice gubara i mogu znatno da smanje njegovu prirodni regulatori brojnosti nekih grupa insekata u sadejstvu sa drugim insektima parazitima,
„Insekti su važni za čoveka i prirodu. Oko osamdeset odsto biljaka oprašuju životinje, a insekti su glavni oprašivači. Da nema njih, nestao bi veliki broj biljaka, uključujući i pedeset odsto onih kojima se čovek hrani. Neke vrste love druge insekte, a još više njih parazitira na drugim insektima. Značajni su i u raznošenju semena raznih biljaka, spora gljiva, mikroorganizama i životinja, uglavnom raznih vrsta grinja koje prenose na svom telu. I sami su hrana za brojne vrste živih organizama. Oni đubre zemljište jer neke vrste koje se hrane balegom - zakopavaju je ispod zemlje. Utiču na zemljište i njegovu strukturu zato što mnoge vrste, kao odrasle ili kao larve, provode deo života pod zemljom, gde kopaju hodnike, vrše aeraciju zemljišta i poboljšavaju njegovu strukturu. Efekti ove aktivnosti nisu tako veliki kao kod kišnih glista, ali nisu ni zanemarljivi. Najznačajniju aktivnost u zemljištu vrše Collembola, čije su populacije izuzetno brojne u površinskim slojevima zemljišta, gde se hrane mrtvom organskom materijom koju prerađuju u humus“, ukazuje Aleksandar Stojanović, entomolog i konzervator entomološke zbirke Prirodnačkog muzeja u Beogradu.
On ukazuje na blisku vezu između insekata i ljudi, pre svega zato što su insekti veliki konkurenti čoveku u ishrani. Mnoge vrste insekata hrane se istim biljkama kao i čovek ili domaće životinje, kao i biljkama koje se koriste u industriji, pa smo mnoge vrste proglasili za štetočine. Istovremeno, stvaramo im povoljne uslove za prenamnožavanje jer gajimo iste vrste biljaka na velikim površinama, u monokulturama i bez plodoreda, i čuvamo ih u ogromnim količinama u skladištima. Insekti uništavaju hranu, nameštaj, odeću. Zbog njih obolevaju životinje i biljke koje ljudi gaje.
„Jedan od značajnih uticaja koji insekti imaju na čoveka jeste to što se mnoge vrste hrane ljudskom krvlju i tako nas direktno uznemiravaju. Osim toga, ove vrste su često prenosioci uzročnika velikog broja zaraznih bolesti, kao što su kuga, malarija, tifus, kolera, dizenterija. Ove zarazne bolesti su kroz istoriju odnosile milione ljudskih života. Samo je od pegavog tifusa, kojeg prenosi ljudska vaš, za vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, u Srbiji umrlo oko pola miliona ljudi“, podseća Aleksandar Stojanović.

Dubravka Marić
Fotografije: Aleksandar Stojanović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"