PODVODNA ARHEOLOGIJA

Miloslav Rajković

Darko Kovačević, istoričar i podvodni arheolog

Nauka o interakciji čoveka i vodenog prostora

Diplomirao je istoriju i završio masters studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, tokom kojih je proučavao kulturnu baštinu Balkana, Grčke i Turske, razvijajući istovremeno interesovanje za šire područje Bliskog istoka koje popularno naziva Orijent ili Levant. Seli se u Grčku gde počinje da se interesuje za ronjenje i podvodne tehnologije. Dinamičan duh i istraživačka strast vode ga u Siriju, u kojoj ostaje dve i po godine (Alep, Palmira) i putuje po Libanu i Jordanu. Kada je u toj zemlji izbio građanski rat, odlazi u Egipat i na Univerzitetu u Aleksandriji kao prvi, i zasad jedini, student iz Evrope završava masters studije pomorske arheologije i podvodne kulturne baštine... Sada radi na razvoju Centra za arheologiju Univerziteta Crne Gore, a na matičnoj istorijskoj katedri priprema doktorsku tezu o recepciji srednjovekovne istorije i kulturne baštine Bliskog istoka u južnoslovenskoj istoriografiji.

- Tokom studija u Aleksandriji bavio sam se proučavanjem različitih aspekata  pomorstva na istočnom Mediteranu, s fokusom na Bliski istok - počinje svoju priču za Planetu Darko Kovačević, o kome smo svojevremeno pisali.

- Posebno sam istraživao tranziciju u brodskoj konstrukciji, tehnologiju izgradnje luka i navigacione rute kojima su se odvijali interkulturni kontakti na tom području, u najširem smislu. Honor Frost fondacija podržala je istraživanje, zahvaljujući čemu sam imao priliku da ponovo boravim i radim u različitim institucijama u Libanu, Izraelu, Turskoj i Egiptu. Zahvaljujući poznanstvu s jednim od pionira pomorske arheologije, Harijem Tzalasom (Harry E. Tzalas),  aleksandrijskim Grkom, od samog početka studija bio sam deo grčke arheološke misije i četiri godine učestvovao u različitim istraživanjima koja su sprovodili u zoni istočno od antičke luke.

Egipat - druga domovina

Pored prof. Tzalasa, predsednika Grčkog instituta za srednjovekovne i antičke aleksandrijske studije u Atini, imao je, kako kaže, “retku privilegiju” da upozna i sarađuje s nekima od vodećih podvodnih arheologa, kao što su njegovi mentori Emad Khalil i Muhamed Abd el Magid, zatim Tom Ros, Šeli Watchman, Jakov Khanov, Debora Cvikel, Luci Blu, Luci Semaan, Artur Rej De Silvu i dr. O svima njima veli: “Njihov uticaj je bio presudan u formiranju mog istraživačkog pristupa, naročito u pogledu povezivanja terenskog rada, tehnoloških inovacija i institucionalnog razvoja kao integralnih delova neophodnih za razvoj discipline u državama u kojima ona ne postoji”.
Egipat je proživeo “u najširem smislu”, od severne obale i delte Nila, preko Sinaja i Kaira, do Luksora i Asuana, kao i tokom ekspedicija u oaze i dubine zapadne i istočne pustinje, sve do južnih granica prema Sudanu. Radio je kao turistički vodič i instruktor ronjenja na Crvenom moru, naučio tečno arapski jezik.

- Egipat je zemlja koja svojom istorijom neprestano podseća na dubinu vremena, ali i na složenost savremenog sveta u kojem drevno i moderno potpuno koegzistiraju. Proučavajući Herodotove zapise o Egiptu, primetio sam da je mnoge njegove uvide moguće prepoznati i u modernom egipatskom društvu, to jest da imaju milenijumski kontinuitet. Tokom poslednje decenije, Egipat beleži snažan razvoj na mnogim poljima, čime zasluženo stoji na tronu najvažnijih država arapskog sveta i potvrđuje izreku: Egipat je majka sveta.

Iako su mu neki egipatski poznanici predviđali da će “umreti u Aleksandriji”, imajući u vidu da se “istinski srodio s jednom novom kulturom, jezikom i narodom” (“Egipat će uvek za mene predstavljati još jednu domovinu”), vratio se u Evropu. Taj povratak se, kako kaže, dogodio “prirodno”, kao “sledeća etapa profesionalnog sazrevanja”. Preselio se najpre u Trst, pa godinu dana proveo u nekoliko zemalja Južne Amerike i ponovo vratio i živeo u Grčkoj, gde učestvuje u istraživačkoj sezoni na ostrvu Poros i arhipelagu Furni, nedaleko od granice s Turskom, tokom koje je otkriveno više od 20 potonulih brodova i različitih arheoloških lokaliteta.
- Dodatni motiv za povratak bilo je i uverenje da se u evropskom akademskom i  institucionalnom okruženju otvaraju novi prostori za primenu inovativnih metoda na razvoj podvodne arheologije, kako kroz projekte zaštite tako i kroz obrazovne i inovacione programe. Taj korak je ujedno označio prelaz iz faze intenzivnog istraživačkog učenja u fazu aktivnog profesionalnog angažmana i umrežavanja.

Istraživač i predavač na Malti

Dok je istraživao i sprovodio institucionalnu situacionu analizu arheologije, sistema kulturne baštine i podvodne arheologije Balkana, u Dubrovniku upoznaje profesora Timija Gambina, sa Malte, s kojim je “delio interesovanja za primenu inovativnih digitalnih tehnologija”. Profesor Gambini ga je uključio u istraživanje feničanske olupine na dubini od 110 m, “koju je planirao da istražuje primenom klasične arheološke metodologije i ronjenja i time dokaže da je istraživanje lokaliteta na velikim dubinama izvodljivo”.
Nedugo zatim, postao je istraživač i gostujući predavač na Univerzitetu Malte, gde učestvuje u dokumentovanju nalaza u okviru arheoforenzičkog projekta za mornaricu SAD (“Uspešno smo iskopali posmrtne ostatke člana posade američkog bombardera B-24 iz Drugog svetskog rata; otkrili i istražili potonulu podmornicu Olympus”, kaže), posle čega je prihvatio punudu da u nacionalnoj agenciji za upravljanje kulturnom baštinom, Heritage Malta, razvije Jedinicu za podvodnu kulturnu baštinu. “Jedan od zadataka te jedinice bio je upravljanje podvodnim muzejem koji smo formirali za posetu ronilaca, kao i izrada njegove onlajn digitalne replike, koja omogućava pristup široj javnosti. Na Malti sam završio specijalizaciju za Geomatiku, daljinsku detekciju i analitiku prostornih podataka.”

U radu su, naglašava, primenjivali najsavremeniju tehnologiju, podvodne robote opremljene različitim sonarima i senzorima za detekciju, čime su uspeli da dokumentuju sve lokalitete podvodne baštine Malte, a najatraktivniji među njima uvršteni su u podvodni muzej. “Model upravljanja koji smo razvili prepoznat je kao primer jedne od najboljih praksi na Mediteranu”, kaže D. Kovačević.

Nakon iskustva na Malti, gde je već postojala razvijena društveno-institucionalna svest o potrebi sistemskog upravljanja podvodnom kulturnom baštinom, usledio je Kovačevićev dolazak na Pomorski fakultet UCG, u Kotoru. Dolazak na obalu Jadrana predstavljao je “novi profesionalni izazov - kako institucionalizovati disciplinu koja do tada nije postojala, uveriti akademsku zajednicu u njen značaj, obezbediti finansijsku i institucionalnu podršku relevantnih međunarodnih partnera i zainteresovati širu javnost”. I u novoj sredini je imao uspeha.

- Ključ uspeha, ocenjuje svoj novi angažman, ležao je u korišćenju inovativnih tehnologija i predstavljanju podvodne arheologije ne samo kao naučne već i kao razvojne delatnosti, one koja doprinosi kulturi, održivom turizmu i međunarodnoj prepoznatljivosti. Kao prvi korak, sproveo sam institucionalnu situacionu analizu i intervjuisao sve aktere u lancu kulturne baštine kako bih identifikovao ključne probleme i nedostatke. Na osnovu toga, prepoznao sam Univerzitet Crne Gore kao sredinu s najvećim potencijalom za razvoj i održivost moderne istraživačke strukture.
Kovačevićev “ osnovni cilj bio je stvaranje uslova za njeno trajno utemeljenje u okviru akademskog sistema”.

Centar za arheologiju na UCG

Najpre je kreirao međunarodni projekat Wrecks4All, u okviru kojeg je Univerzitet Crne Gore bio vodeći partner, a potom dobio podršku kroz IPA Interreg fonda za prekograničnu saradnju. Projekat je bio usmeren na turističku valorizaciju podvodne kulturne baštine pomoću novih digitalnih tehnologija i virtuelne realnosti. Osnivanje Laboratorije za arheologiju pomorstva, kako ističe, nije bilo formalni rezultat projekta već rezultat vizije i pregovora s tadašnjim rukovodstvom Univerziteta da se projektni rezultati učine održivim. U okviru Laboratorije razvijena je platforma „Podvodni kulturni predeli Crne Gore“, koja povezuje istraživanje, edukaciju i javnu promociju podvodne baštine kroz formiranje nacionalne baze podataka i digitalnu dokumentaciju svih poznatih lokaliteta.

- Zahvaljujući intenzivnoj aktivnosti u prvih godinu dana Laboratorije za arheologiju pomorstva, Univerzitet Crne Gore je postao član UNESCO UNITWIN mreže za podvodnu arheologiju. Laboratorija je, međutim, bila tek “inkubatorska faza jedne šire ideje”, da UCG dobije istraživački centar koji će prvi put objediniti arheološku nauku u akademskom sektoru. Zahvaljujući podršci rektora prof. dr Vladimira Božovića, Laboratorija je prerasla u Centar za arheologiju, zamišljen kao embrion budućeg Arheološkog instituta.
Darko Kovačević trenutno radi na njegovom strukturnom i infrastrukturnom razvoju i formiranju mladog i kompetentnog istraživačkog tima. “Tim Centra za arheologiju već je dokumentovao brojne poznate lokalitete podvodne kulturne baštine. Ta dokumentacija je ušla u novi Prostorni plan Crne Gore i poslužila kao osnova za pokretanje procedura pravne zaštite kulturnih dobara.”
Kao mlada i izuzetno dinamična nauka, podvodna arheologija se ubrzano razvija. Razlika između podvodne arheologije u vreme Kovačevićevih studija u Aleksandriji i ove današnje su ogromne. “Ubrzani razvoj tehnologije tokom poslednje decenije radikalno je promenio način na koji podvodna arheologija istražuje, dokumentuje i predstavlja javnosti rezultate istraživanja u odnosu na vreme kada je još uvek bila oslonjena na klasične metode rada, direktno ronilačko istraživanje, ručno merenje, skiciranje i ograničenu fotografsku dokumentaciju. Danas je to disciplina u kojoj digitalna tehnologija ima ključnu, gotovo transformativnu ulogu. Najveću promenu donela je digitalizacija procesa istraživanja”.

Razvijene su napredne metode 3D fotogrametrije, multibeam sonar skeniranja, kao i GIS (Geografski informacioni sistemi) koji “omogućavaju da se arheološki lokaliteti precizno mapiraju, analiziraju i povezuju u šire kulturne celine”.

-Istraživanja na velikim morskim dubinama predstavljaju jedno od najsloženijih, ali i najfascinantnijih iskustava u savremenoj arheologiji. Rad u takvim uslovima moguć je isključivo zahvaljujući tehnološkoj infrastrukturi i interdisciplinarnom pristupu, koji ujedinjuje znanja iz geologije, geofizike, inženjerstva i informatičkih tehnologija.

Za istraživanja na velikim dubinama koriste se daljinski upravljani podvodni roboti (ROV) i autonomna podvodna vozila (AUV), opremljeni multibeam i side scan sonarima, kamerama visoke rezolucije, manipulatorima i nizom senzora koji mere fizičko-hemijske parametre mora. Ova vozila se upravljaju sa istraživačkog broda i omogućavaju arheolozima da u realnom vremenu prate i snimaju morsko dno, analiziraju strukture i precizno mapiraju lokalitete.

Podmornicom do velikih dubina

- Za direktan boravak ljudi na većim dubinama koriste se istraživačke podmornice ili ribrideri, koji omogućavaju produžen boravak pod vodom uz sigurnost i stabilnu kontrolu života istraživača, što omogućava detaljna zapažanja i uzimanje uzoraka. Posebno iskustvo koje pamtim odnosi se na istraživanja pomoću Triton Subs  podmornica na Malti. Imao sam priliku da koristim podmornice za observaciju arheoloških lokaliteta na dubinama koje su ranije bile nedostupne.
Njegovo lično iskustvo govori da rad na velikim dubinama, ima “i emocionalnu dimenziju”.
- Nalazite se u okruženju gde nema ljudi i gde ljudi ne mogu da prežive bez tehnologije, u tom za ljude beživotnom svetu, posmatrate proizvod ljudske delatnosti koji ne pripada tom okruženju, koji u tom okruženju nije mogao da nastane. Čovek se oseti vrlo usamljeno. Vrlo čudan osećaj koji je neuporediv i teško ga je opisati.
Na pitanje: šta je u stvari podvodna arheologija i kakav je njen značaj u savremenom društvu, daje veoma iscrpan odgovor:

Miloslav Rajković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"