MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 115 | KVANTNI RAČUNARI
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 115
Planeta Br 115
Godina XXI
Januar - Februar 2024.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 117
Maj 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

EVOLUCIJA ZEMLJE

 

V.B.

Supervulkani

Devet koji najviše prete

 

Naučnici nisu jedinstveni u stavu kojim bi vulkanima trebalo dodeliti naziv „supervulkani“ i da li bi taj termin bio svima jasan. Opšte je prihvaćeno da je supervulkan onaj koji je, u nekom trenutku svoje (obično veoma duge) istorije, u vazduh izbacio više od 1.000 km3 vulkanskog materijala, što je dovoljno da se zatrpa luka velika kao, recimo, sidnejska - i to čak 2.000 puta! To bi bio osmi stepen na skali koja meri zapreminu izbačenog materijala, kao i visinu i jačinu eruptivne vulkanske eksplozije VEI (Volcanic Explosivity Index).

EVOLUCIJA ZEMLJE

Samo jedna supererupcija izbaci toliko magme da Zemljina kora iznad komore sa magmom kolabira, praveći ogromno udubljenje nalik na kazan koji se naziva kaldera. Jedan takav postoji, primera radi, u američkom Nacionalnom parku Jeloustoun.

Ustanovljeno je da je vulkan u Jeloustounu imao dve supererupcije: najveća se dogodila pre 2,1 milion godina, kada je u vazduh dospelo 2.450 km3 vulkanskog materijala. Druga, gotovo duplo slabija, desila se pre 631.000 godina. Od tada je Jeloustoun doživeo na desetine manjih erupcija.

EVOLUCIJA ZEMLJE

Geofizičari Vulkanske opservatorije Jeloustoun smatraju da upravo zato termin supervulkan unosi zabunu: mnogi podrazumevaju da takvi vulkani uvek imaju supererupcije, dok je u stvarnosti to retko, s tim što se najčešće beleže manji „događaji“, kao što je recimo pojava reka lave.

U svetu postoji devet aktivnih vulkana koji bi ispunjavali kriterijum za naziv supervulkan, navodi se u jednoj studiji objavljenoj 2022.godine. To su: tri u SAD - Jeloustoun, Long Veli u Kaliforniji i Valjes u Novom Meksiku, Toba u Indoneziji, Taupo na Novom Zelandu, Atitlan u Gvatemali i tri u Japanu - Aira, Kikai i Aso.

EVOLUCIJA ZEMLJE

Znatan broj naučnika-vulkanologa podržavaju naziv supervulkan za devet napred navedenih. Takođe, ukazuju da supervulkani mogu teško nastati ispod okeana i da se oni razlikuju od drugih vulkana ne samo po jako masivnim erupcijama i posledicama potencijalno daleko većim nego što daju „normalne“ erupcije već i sam izgled tih vulkana, posle erupcija, odudara od uobičajene slike. Za razliku od onih kod kojih nastaju prostrana udubljenja (kaldere), kod supervulkana se šire njihovi rezervoari magme, a ređe se deformiše vrh.

Još uvek nije jasno kako nastaju ogromni rezervoari magme; kao najverovatnije smatra se da su rezultat mešanja različitih delova magme koji su drugačiji po sastavu, pa se masa destabilizuje i javlja se erupcija.

EVOLUCIJA ZEMLJE

 

V.B.

 

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 117
Planeta Br 117
Godina XXI
Maj - Jun 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA