MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 115 | KVANTNI RAČUNARI
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 115
Planeta Br 115
Godina XXI
Januar - Februar 2024.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 117
Maj 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

VINOVA LOZA

 

Dubravka Marić

Potraga za starim autohtonim sortama

Prokupac pre svih drugih

 

 


Autohtone sorte vinove loze su važne za svaku vinogradarsku zemlju jer svedoče o njenoj vinogradarskoj tradiciji i pomažu joj da izgradi vinski identitet. Srbija je mala vinogradarska zemlja koja taj identitet ne može da gradi na internacionalnim sortama. Ona mora da se izdvoji autentičnošću i kvalitetom koji se podrazumeva, a za to su važne autohtone sorte. Rezultati koji su postignuti sa vinima prokupca, potvrđuju ovaj stav.

VINOVA LOZA

U Galeriji SANU je, tokom novembra, održana multidisciplinarna izložba pod naslovom „Vinski letopis Srbije.“ Izložba je bila svojevrsno putovanje kroz istoriju gajenja, konzumiranja i spravljanja vina na teritoriji naše zemlje, od gvozdenog doba do prve polovine 20. veka. Osim istorijskog nasleđa, prikazani su i rezultati savremenih genomskih istraživanja autohtonih sorti na tlu Srbije. Od ideje o izložbi do njene realizacije prošlo je godinu dana.
„Ideja za organizovanje izložbe ‘Vinski letopis Srbije’ je proistekla iz rezultata istraživanja autohtonog fonda vinove loze u Srbiji i rezultata analize uzoraka sorti vinove loze iz Volnijevog herbarijuma, starog više od dve stotine godina - tako da smo, pored vrednih arheoloških eksponata, starih originalnih dokumenata, naučno zasnovanih istorijskih činjenica i Volnijevog herbarijuma, prikazali i rezultate genetičkih istraživanja starih sorti u Srbiji primenom najsavremenijih molekularnih metoda“, objasnila je prof. dr Slavica Todić, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je, uz Željka Tomanovića, dopisnog člana SANU, dr Aleksandra Fotića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Miroslava Nikolića iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu, dr Milicu Rat sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i novinara Tomislava Ivanovića, bila jedan od autora ove izložbe.

VINOVA LOZA

Drenak nežno roze

VINOVA LOZA

Belina

Fotografije: Prof. dr Slavica Todić

„U vinarstvu je dobro da vinsku priču gradite na vinima od autohtonih sorti, da pokažete da kao zemlja imate vinsku tradiciju. Na taj način skrećete paznju vinske publike. I najpoznatije vinske regije su svoj identitet gradile na nekoj sorti koja je poslala sinonim za tu regiju. Mada, globalizacija nije zaobišla ni vinski sektor. To se posebno ogleda u sortimentu pa, iako danas postoji  od šest do osam hiljada sorti vinove loze, polovinu od ukupne površine pod vinogradima u svetu zauzelo je svega 15 sorti. I naravno da, vremenom, dolazi do genetičke erozije, i da se gubi na genetičkom diverzitetu“, ukazala je profesorka Todić na predavanju pod naslovom „O prepoznavanju srpskih autohtonih sorti: ampelografski pristup u 19. veku i genetički pristup u 21. veku”, održanom dan pre otvaranja same izložbe.

 Jedanaest novih genetičkih profila

Projekat „Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“, koji je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, povezao je istraživače sa Biološkog fakulteta, Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, kao i grupu istraživača Instituta za vino i vinovu lozu španske pokrajine La Rioha, i dr Miodraga Grbića, profesora genomike na Univerzitetu Zapadni Ontario u Kanadi.

VINOVA LOZA

Prof. dr Slavica Todić

„Naš osnovni cilj bio je da, primenom molekularnih markera, izvršimo karakterizaciju starih sorti širom Srbije i da utvrdimo šta je to što je zaista poteklo sa ovih prostora, pa smo krenuli u obilazak naših tradicionalnih vinogradarskih regija. Obišli smo Srem i Banat, Šumadiju, Negotinsku krajinu, a na jugu područje od Župe do Toplice. Prikupljali smo uzorke starih sorti vinove loze“, istakla je prof. dr Slavica Todić, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nakon izdvajanja DNK i analize putem molekularnih markera, utvrđeno je 60 različitih genetičkih profila, od kojih 11 predstavljaju nove genotipove. Prikazana je i genetička srodnost između ispitivanih genetičkih profila. Utvrđeni su roditeljski parovi za sortu žilavku, krkošiju, krivaju, kevedinku, stanušinu, kao i za dva novootkrivena genetička profila.
„Velika je verovatnoća da upravo ti genetički profili predstavljaju stare srpske sorte, koje se sada samo sporadično mogu naći po zapuštenim srpskim vinogradima, starim međama, i da su one danas praktično na ivici egzistencije“, ocenila je profesorka Todić. Autohtone sorte su veliko nacionalno blago jedne zemlje u genetičkom smislu. Vekovima su prisutne na određenom prostoru, opstale su do danas i predstavljaju bogat izvor vrednih osobina, značajnih za selekcioni rad. To je dodatni razlog da budu prenete u kolekcione zasade i sačuvane.

Volnijev herbarijum pred publikom         

Posetioci izložbe su imali priliku da u elektronskoj formi prelistaju Volnijev herbarijum i da tako prošetaju kroz sortiment koji bio zastupljen u vinogradima Fruške Gore i okoline, pre više od dve stotine godina. U herbarijumu se, pored presovanih biljnih delova, nalaze i herbarske etikete. Na njima su navedeni naziv sorte na srpskom jeziku, opis sorte, ime vlasnika i lokacija vinograda, a mestimično i podaci o buretu u kome se čuvalo vino, kvalitet drveta i slično. Volnijev herbarijum, koji je druga najstarija ampelografska kolekcija u svetu, bio je i centralna tačka izložbe „Vinski letopis Srbije“.
 Na predavanju koje je prethodilo izložbi, dr Aleksandar Fotić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je rekao da o poreklu srpskih autohtonih sorti vinove loze znamo veoma malo, da je literatura oskudna, da je često nastajala na nesigurnim podacima i da je ponekad opterećena mitovima, a da arhivskih dokumenata pre filokserne krize, do koje je došlo u drugoj polovini 19. skoro da nema.

VINOVA LOZA

Osipac plavi

Fotografija: Prof. dr Slavica Todić

„Saznanja o vinskim sortama su sticana u nekoliko krupnih i značajnih koraka ili razdoblja. Na teritoriji današnje Vojvodine je, osim rada Andreja Volnog, bilo značajno i delovanje Prokopija Bolića, enologa-amatera, o kome znamo malo. Najveći napredak u poznavanju sorti gajenih u ugarskom delu Habzburške monarhije, kojoj je tada pripadala današnja Vojvodina, doneo je mukotrpan trud Franca Šamsa, tokom prve dve decenije 19. veka. Razdoblje od 1874. do 1876. je najznačajnije za istoriju modernog vinogradarstva u tada još uvek nesamostalnoj Srbiji. Nesumnjivo je najznačajnije za istoriju prokupca, koji je tada konačno prepoznat, analiziran i opisan. U Milutinu Saviću, prvom srpskom školovanom enologu, Srbija je dobila čoveka koji je na moderan način pristupio prikupljanju podataka na terenu i vaspitavanju stručnog kadra. U te dve godine prvi put su pomenute nove sorte vinove loze - ne samo prokupac. One su, zahvaljujući Saviću, izašle iz balkanske anonimnosti i dobile svoje mesto u svetskoj stručnoj literaturi“, ocenio je dr Aleksandar Fotić, govoreći o počecima ampelografije (opisa vrsta i sorti vinove loze i njihovih hibrida) na teritoriji Srbije.
Uzorci iz ovog herbarijuma i dalje se analiziraju na Institutu za vino i vinovu lozu u Španiji. Trenutno je od ukupno 103 herbarska uzorka, identifikovano 19 poznatih sorti i 13 nepoznatih genetičkih profila. „Očekujemo da ćemo u nastavku analize Volnijevog herbarijuma doći do još vrlo važnih podataka o sortama koje su gajene na ovim prostorima pre filokserne krize, i da ćemo u nastavku projekta na terenu pronaći još starih zaboravljenih srpskih sorti i utvrditi pedigrea za neke od njih“, zaključila je prof. dr Slavica Todić.

 

 

Dubravka Marić

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 117
Planeta Br 117
Godina XXI
Maj - Jun 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA