MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 115 | KVANTNI RAČUNARI
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 115
Planeta Br 115
Godina XXI
Januar - Februar 2024.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

BIOLOGIJA

 

Zoran Šević

Najkraće i najduži životi

Samo pola milenijuma

 

Cvetanje Tise je zanimljiv prirodni fenomen i događaj koji budi veliko interesovanje, a o čemu se malo ili skoro ništa ne zna. Glavni krivac za to je živo biće sa najkraćim vekom na Zemlji, vrsta insekta iz porodice Ephemeroptera, kod nas poznat kao Tiski cvet, a u ostatku sveta pod nazivom Vodeni cvet.

BIOLOGIJA

Ovi insekti počinju svoje postojanje kao vodene larve, nastanjene u slatkovodnim staništima sa mirnim tokom. Ukopavaju se u glinu blizu obale, gde se hrane organskim materijama. Život pod vodom često traje skoro godinu dana i predstavlja ključni period razvoja. Vrhunac njihovog postojanja dešava se tokom kratke ali spektakularne odrasle faze, i to početkom leta. Nakon što larve dožive metamorfozu, izranjaju iz vode uz pomoć mehurića metana koje sakupljaju pod krilima, odbacujući svoj vodenasti egzoskelet da bi oslobodile nežna krila. Muške i ženske jedinke u rojevima lete tik iznad površine vode, vođene nagonom parenja. Nakon toga, osemenjene ženke seju jaja koja padaju na dno reke čime se ciklus završava. Odrasle jedinke umiru i njihovi egzoskeleti pokrivaju površinu reke. Fascinantno je da ženke praktično nemaju organe za varenje, pošto je svaki milimetar njihove unutrašnjosti posvećen skladištenju jaja. Čitav životni vek odraslih jedinki iznosi od par sati do najduže dva dana.

BIOLOGIJA
Tiski cvet

Smatra se da neke vrste buva i komaraca imaju još kraći životni ciklus, koji ukupno iznosi samo nekoliko dana, ali za to još uvek nema pouzdanih dokaza niti su sprovedena ozbiljnija istraživanja.
Rovčica je najmanji sisar koji nastanjuje severnu poluloptu, ali je i najkraćeg  životnog veka - najviše do dve godine. Priroda se zato pobrinula da se ova vrsta glodara razmnožava vrlo lako. Ženka može za godinu dana da iznese do 10 legala. Žive u kanalima koje kopaju pod zemljom, često i ispod izuzetno dubokog snega pa i čak potoka, gde se hrane glistama, crvima i semenjem. Rovčice su veome sitne; mogu da narastu do 15 cm dužine i da teže 100 gr. Ne hiberniraju tokom zime ali imaju sposobnost torpora, procesa kojim smanjuju težinu do 50 %, ali i veličinu kostiju, lobanje i unutrašnjih organa, a sve da bi preživele niske temperature i nedostatak hrane. Mužjaci su izuzetno borbeni, neke podvrste su otrovne jer imaju žljebove među zubima ispunjene otrovnim žlezdama. Zube menjanju nekoliko puta tokom životnog ciklusa, jer se troše. Hemikalija ekstrahovana iz otrova rovčice može biti potencijalno korisna u lečenju visokog krvnog pritiska, dok se druga jedinjenja koriste u lečenju nekih neuromišićnih bolesti i migrene. Pljuvačka severne kratkorepe rovčice sadrži soricidin, peptid koji je proučavan za upotrebu u lečenju raka jajnika.

BIOLOGIJA

Rovčica

Kolibri,  poznat i kao ptica leptir, je ptica sa najkraćim životnim vekom. Ova vrsta je endemska za područje Kube. Mužjaci žive samo nekoliko meseci, dok ženke imaju životni vek od svega nekoliko nedelja. To je povezano sa njihovim intenzivnim naporima u reprodukciji, brzim sazrevanjem i kratkim periodom odraslog stadijuma. Kolibri su poznati po svom sjajnom perju i brzom letenju, a njihov životni ciklus uključuje brzu reprodukciju - da bi se održala populacija.

BIOLOGIJA

Kolibri

Metuzalemi okeana

Nasuprot pomenutim vrstama, pravi metuzalemi naseljavaju svetske okeane. Šampion po dužini životnog veka je jedna vrsta morskog prilepka pod nazivom kvahog. Ovaj dvoklapni mekušac iz porodice Kamenica, koji nastanjuje severni Atlantik, može da živi preko 500 godina!

BIOLOGIJA

Kvahog

 

Hladne vode mora i okeana na polovima značajno usporavaju metabolizam životinjskog sveta koji ih nastanjuje. Takvi uslovi su i glavni razlog dugovečnosti grenlandske ajkule za koju je ustanovljeno da polnu zrelost dostiže tek nakon 150 godina života, a da živi 200 i više godina. Dugi vek dosegnu i kornjače sa Galapagosa i grbavi kitovi. Posebno je zanimljiv životni ciklus Balerina meduze. Nazivaju je i besmrtna meduza zbog njene neobične sposobnosti reverzibilnog starenja. Ova vrsta meduze ima jedinstvenu karakteristiku - prolazak kroz proces poznat kao transdiferencijacija, što znači da može da pretvori jedan tip ćelija u drugi, a što joj omogućava da se bukvalno podmladi i započne novi životni ciklus.
Kada dosegne zrelost, umesto da ugine posle reprodukcije, Balerina se transformiše u mladu, nezrelu fazu, i vrati se na početak svog životnog ciklusa. Proces može da ponovi nekoliko puta, što ovu meduzu čini jednim od retkih organizama na Zemlji koji mogu da izbegnu prirodni proces starenja i umiranja.
Balerina meduza živi u tropskim vodama, a njena neobična sposobnost privukla je naučnu pažnju zbog mogućnosti na polju regenerativne medicine i biologije starenja. Važno je napomenuti da, uprkos ovim začuđujućim svojstvima, ova meduza nije potpuno imuna na prirodne opasnosti poput bolesti, povreda ili promena u okolini.

BIOLOGIJA

Balerina meduza

 

Zoran Šević


 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA