MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 112 | Dve decenije „Planete“
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 112
Planeta Br 112
Godina XX
Jul - Avgust 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

20 godina „Planete“

Pogled u budućnost, pre pola veka

 

 

Šta se predviđalo da će se desiti do 2000. godine?

Ovo zagonetno pitanje moglo bi se postaviti i danas, kada je tok opštih i pojediničanih zbivanja naglo ubrzan i kada se sve više ubrzava. Do kojih bi se odgovora moglo doći i do kada?

 


Na osnovu razvoja nauke, statističkih podataka o brzini razvoja naučno-tehničke revolucije i drugih značajnih činjenica, naučnici su pre pola veka stvorili pretpostavljenu sliku sveta u 2000. godini. Prvi značajan pokušaj naučnog „proračunavanja“ budućeg razvoja učinila je 1964. godine američka „Rand Koroporacija“ jednom studijom Gordona Hehnera. Od tada se prognozama pridaje sve veći značaj i one su danas jedan od najznačajnijih putokaza razvoja brojnih zemalja.
Evo delova iz te studije, na osnovu kojih se može zaključiti da su brojni navodi već uveliko postali stvarnost, a neki čak i prošlost naše planete.

Život uopšte

  1. Automatske robne kuće i prodavnice životnih namirnica bez prodavaca
  2. Izgradnja džinovskih gradova (megalopolisa)
  3. Ogroman porast turizma
  4. Sve više radnika sa skraćenim i povremenim radnim vremenom
  5. Garantovan godišnji dohodak čak i za one koji ne rade
  6. Nestajanje tradicionalnih vrednosti
  7. Sprečavanje razbojništva nevidljivim zracima i detektorima
  8. Divlji brakovi, poligamija i poliandirija neće se strogo tretirati, ali   institucija braka će se sačuvati
  9. Razvoj univerzalnog jezika
  10. Hemijska i biološka borbena sredstva koja će protivnika onesposobiti za borbu - ali ga neće ubijati
  11. Stvaranje sredstava za slamanje tuđe volje
  12. Uticaj na vremenske prilike u vojne svrhe (dirigovani uragani)
  13. Nastava preko televizije i mašina za obuku
  14. Broj stanovnika povećaće se na 7 milijardi
  15. Mogućnost uključivanja televizije u prenos svih konferencija na Zemlji

Svemirski letovi

  1. Stalna orbitalna stanica i stanice na Mesecu sa posadama
  2. Rakete višestruke primene
  3. Stvaranje veštačke atmosfere u bazama na Mesecu
  4. Sletanje ljudi na Mars i eventualno formiranje stalne baze na njemu
  5. Sletanje svemirskog broda s posadom na neki od Jupiterovih satelita

Tehničke inovacije

  1. Pouzdane meteorološke prognoze (dugoročne)
  2. Uticaj na vremenske prilike
  3. Kontrolisana termonuklearna fuzija
  4. Nove korisne vrste biljaka (drveće koje dospeva za seču posle nekoliko godina)
  5. „Zemljoradnja i rudarstvo“ u moru
  6. Trodimenzionalna televizija, novine preko domaćeg televizora
  7. Konkurentno sposobne sintetičke namirnice
  8. Dalekosežna primena robota kao čovekovih robova
  9. Formiranje stalne podmorske stanice, a možda i podmorske kolonije
  10. Televizijski telefon kao danas standardni telefon
  11. Kompjuter kao „drugi mozak“ svakog čoveka
  12. Televizijski sateliti koji program emituju direktno u televizore kod kuće
  13. Novi izvori elektroenergije (superbaterije)
  14. Nova transkontinentalna transportna sredstva - džinovske podmornice, veliki putnički cepelini na nuklerani pogon
  15. Veštački meseci ili kosmička ogledala za osvetljavanje velikih površina noću
  16. Novi laki građevinski materijali
  17. Automatsko prevođenje sa stranih jezika
  18. Nove supertkanine (čelični tekstil neograničenog trajanja, sintetičke materije sa određenim osobinama)
  19. Batiskafi za duboko ronjenje (do 7000 m)
  20. Rentabilna desalinizacija morske vode.

(PLANETA broj 54, novembar/decembar 2012,
preneto iz GALAKSIJE broj 3, maja 1972.)

 

Osvajanje svemira

Pogled iskosa na Zemlju

Posle odlaganja lansiranja planiranog u novembru 2017. godine zbog uočenih nedostataka u električnom sistemu otkrivenih pre lansiranja, Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA) je 18. januara 2018. godine iz svemirskog centra “Učinoura”, na ostrvu Kjušu, uspešno lansirala svoj prvi komercijalni satelit pod nazivom “asnaro-2” (skraćenica od engleskih reči Advanced Satellite with New system Architecture for Observation - napredni satelit sa novom sistemskom arhitekturom za posmatranje).

 

“Asnaro-2” je mali satelit sa platformom “nextar” (Next Generation Star) NX-300L na kojoj je montiran radar ”xsar” (X-band Synthetic Aperture Radar - radar sintetičkog otvora blende u X opsegu) namenjen za snimanje Zemljine površine u različitim režimima, prikupljanje snimaka i njihovu isporuku sa različitim podacima širokog spektra koji uključuju i slike osetljive na polarizaciju. “Xsar” radar, koji je projektovala firma “Mitsubishi Electric Corp”, sastoji se iz trodelne parabolične antene koja odbija radio impulse u X-opsegu od tla i beleži reflektovani eho iz kojeg se mogu dobiti slike visoke rezolucije.
U režimu visoke rezolucije, “xsar” radar je u stanju da snima pojas na površini Zemlje širine 10 km, sa rezolocijom većom od 1m; a u režimu najmanje rezuolucije, snima pojas širine preko 50 km, ali sa smanjenom rezolucijom od 16 m. Ukupna masa satelita “asnaro-2” je 570 kg, od čega je masa satelitske platforme “nextar” 305 kg, radara “xsar” 220 kg a preostalih 45 kg je raketno gorivo koje služi za podešavanje položaja satelita i održavanje njegove orbite u sledećih pet godina, što je predviđeno minimalno trajanja misije. Satelit “asnaro-2” je lansiran pomoću rakete nosača “epsilon”, kojoj je ovo treći put da se koristi posle prvog leta 2013. godine.
Projekat “Asnaro” pokrenuo je USEF (Institute for Unmanned Space Experiment Free Flyer - Institut za oglede sa slobodnim letom u svemir bez ljudske posade) 2008. godine. Opšti cilj projekta je razvoj nove generacije mini-satelitskih platformi visokih performansi zasnovanih na tehnikama otvorene arhitekture i proizvodnim metodama koje će omogućiti drastično smanjenje troškova njihove izrade i razvojnog perioda, uz primenu najnovijih elektronskih tehnologija. Prvi satelit u okviru ovog projekta, “asnaro-1” lansiran je decembru 2012. godine

(”Planeta” broj 83, mart / april 2018.)

 

Vanzemaljci

Domovi vanzemaljskog života?

Šta bi moglo da znači novo otkriće stenovitog sveta u tzv. „zoni Zlatokose“ (ni suviše vruće ni suviše hladno) svoje majke zvezde, gde je temperatura takva da bi voda mogla da teče? Planeta je nalik na Zemlju i kruži oko zvezde koja je formirala sopstvenu planetarnu maglinu. Ranije u toku svog života ta planeta je mogla da nalikuje na nedavno otkrivenu planetu Kepler 438b.

 

Vanzemaljski svet koji kruži oko udaljene zvezde u sazvežđu Lire možda je planeta najsličnija Zemlji ikada otkrivena van Sunčevog sistema. Ta planeta, nazvana Kepler 438b, malo je veća od Zemlje i kruži oko narandžaste patuljak zvezde koja je obasipa sa 40% više toplote nego što naša planeta prima od Sunca..
Male dimenzije planete Kepler 438b navode na zaključak da bi ona mogla da bude stenovita, dok je njena blizina majci zvezdi smešta u „zonu Zlatokose“, odnosno u prostor koji bi mogao biti nastanjen zato što je temperatura takva kakva je potrebna da bi voda mogla da teče.
Stenovita površina i tekuća voda su dva najznačajnija faktora za kojima naučnici tragaju dok proučavaju uslove za postojanje života na nekoj planeti.
Planeta Kepler 438b, udaljena od nas 470 svetlosnih godina, okrene se u svojoj orbiti oko zvezde svakih 35 dana, zbog čega godina na toj planeti protiče 10 puta brže nego na Zemlji. Male planete su u većem broju slučajeva stenovitije od velikih tako da, na planeti 12% većoj od naše, postoji velika verovatnoća da je njena površina stenovita - čak 70%, kažu naučnici.
Stručnjaci Harvard- Smitsonijan centra za astrofiziku najavili su ovo otkriće na sastanku Američkog društva za astrofiziku  u Sijetlu, zajedno s otkrićem još sedam planeta koje se takođe nalaze u zonama svojih zvezda pogodnim  za život! Time je udvostručen broj malih planeta za koje se veruje da im je orbita oko majke zvezde u zoni pogodnoj za nastanak života.
Jedna od nedavno otkrivenih planeta,  Kepler 442b, nalazi se u istom sazvežđu, 1100 svetlosnih godina daleko od nas. Ona je za oko trećinu veća od Zemlje, prima oko dve trećine svetlosti od svoje zvezde i ima 60% verovatnoće da joj je površina stenovita, navodi se u izveštaju objavljenom u časopisu The Astrophysical Journal.

(„Planeta“ broj 75, septembar/decembar 2016.)

 

Energija

Dobit s krovova

Urbane površine pružaju velike pogodnosti za postavljanje fotonaponskih   solarnih postrojenja (FNSP) i to po krovovima komercijalnih i rezidentnih objekata. Postavljaju se po praznim postojećim krovnim površinama i ne zahvataju nove površine zemljišta. Kolateralna korist je u tome što ne ugrožavaju čovekovu sredinu. Pojedinačno, FNSP su daleko manji snaga od FN elektrana postavljenih na tlu; ali, imajući u vidu velika prostranstva koja zahvataju gradske sredine, pri masovnom postavljanju mogu biti skoro jednake po snazi sa FNSP postavljenim na tlu.

 

   
Jedna ovdašnja robna kuća čini napore da ostvari princip održivog razvoja tako što će koristiti obnovljive izvore energije (OIE) gde god je to moguće. Posebno, fotonaponske solarne panele (FNSP) za proizvodnju električne enrgije. Primera radi, u sklopu lanaca svojih prodavnica širom sveta, do kraja prošle godine, “Ikea” je ugradila oko 750.000 FNSP. Zajedno sa vetroparkovima, to čini 71% korišćenja   OIE. Dalji cilj je da, do 2020, pokriva sve svoje energetske potrebe iz OIE. Što se tiče lokacije kod Bubanj-potoka, već je postavljeno 1.260 FNSP, ukupne instalisane snage 340 kW.  FNSP zahvataju neto 2.000 m2. krovne površine (bruto krovna površina iznosi oko 5.500 m2).
Uz 2.200 sunčanih sati godišnje u našim klimatskim uslovima, to čini oko 750.000 kWh godišnje - ili 900 t manje sagorelog lignita u ložištima termoelektrana ili oko  600 t manje CO2 ispuštenog u atmosferu. Moguće su i druge mere vezane za OIE,  a koje nisu u direktnoj vezi sa  proizvodnjom električne energije. Na primer, prikupljanje kišnice koja se koristi za ispiranje mokrih čvorova, postavljanje   savremenog sistema za upravljanja zgradom u cilju racionalne potrošnje energije, ugradnja sistema za tretman otpadnih voda i sistem za separaciju otpada, postavljanje pumpi za zagrevanje vode i prostorija, instalisanje LED rasvete…

SAD (kumulativno) oko 69 MW, Velika Britanija oko 40 MW, Japan oko 32 MW, Indija oko 27 MW, Nemačka oko 22 MW, Kina oko12 MW, Španija oko12 MW, Francuska oko 12 MW, Češka oko 3 MW, Filipini oko 3 MW… Procenjuje se da je, za izgradnju jednog FNSP snage 300-400 kW, potrebno 18  meseci. Trenutno, u fazi projektovanja i izgradnje nalazi se oko 35 MW. Samo SAD planira se da se, do 2019, ugradi jos 12 MW solarnih postrojenja na komercijalnim objektima. 
Poređenja radi, FNSP na krovu pomenute robne kuće u Bubanj-potoku ima instalisanu snagu od 34 kW, tj. 0,134 MW. Ukupna instalisana snaga u prodavnicama istog trgovačkog lanca u svetu iznosi 41 MW.            
Poštro cena FNSP pada, trend je da se sve više električne energije proizvedene iz FNSP koristi za sopstvene potrebe. Ako se pojavi višak energije, ona se isporučuje elektro-distributivnoj mreži po principu feed-in-tarife tj. po trostruko većoj ceni…

(”Planeta” broj 80, septembar/oktobar 2017.)

 

 

Dijamanti

Najveća iskopana rupa

Rudnik “Mir” je jedna od najvećih rupa iskopanih ljudskom rukom na površini Zemlje. Sa svojih 525 m dubine i 1200 m širine, nalazi se u Sibiru, u oblasti Saha, na istoku Rusije. Rezerve dijamanata na tom mestu otkrivene su 1955. godine, kada je jedna geološka ekspedicija pronašla uzorke vulkanske stene kimberlit, koja je najčešće vezana za dragulje. Dve godine kasnije, počelo je vađenje rude, iako su uslovi za to bili teško zbog smrznutog tla čak 7 meseci tokom godine, a tokom kratkog leta - zbog dubokog blata.

 

Šezdesetih godina prošlog veka, rudnik je proizvodio 10 miliona karata (oko 2 t) dijamanata godišnje, sa visokim procentom od čak 20% izvučenih dragulja iz iskopane rude. Prvi slojevi tla, do dubine od 340 m, imali su izuzetno visok procenat dijamanata od 4 karata, tj. 80 gr po toni rude; ali sa uvećanjem dubine, taj procenat se smanjivao do iznosa od 2 karata (0.40 g/t) da bi pri samom dnu bilo iskopano godišnje 2 miliona karata ili 400 kg.
Najveći dijamant u rudniku “Mir” iskopan je decembra 1980. godine i i imao je vrednost 342,5 karata i 68 gr. Nazvan je u duhu tog vremena: “26. kongres Komunističke partije Sovjetskog Saveza”.

Tolika količina dijamanata uslovila je udar na svetskom tržištu. SSSR je mogao, praktično u svakom momentu, da sruši cenu dijamanata do mere da ih učini skoro bezvrednim. Stoga je najveća svetska kompanija za rad sa plemenitim metalima “De Beers” godinama pokušavala da dobije dozvolu da poseti rudnik ali i da se dogovori sa komunističkom vladom o otkupu i prodaji. Tek 1970. Sovjeti su uslišili molbe ove južnoafričke kompanije, ali na bazi reciprociteta. Naime, ova kompanija je morala da pusti geologe iz SSSR-a u svoje rudnike da bi se upoznali sa procesom iskopavanja, prerade i obrade dijamanata, a zauzvrat su dobili samo 20 minuta vremena da posete rudnik “Mir”. Ali i tih dvadesetak minuta je bilo dovoljno da prenerazi vlasnika kompanije “De Beers” Filipa Openhajmera, koji nije mogao da veruje svojim očima kada je shvatio da se u Sibiru iskopavanje i prerada dijamanata vrši bez korišćenja vode, što je do tada bilo nezamislivo. Sovjeti su na to bili primorani, zbog niskih temperatura i leda.
“Mir” se razvio i postao najveći rudnik dijamanata u Sovjetskom savezu, a radovi na površinskom kopu trajali su 44 godine, da bi bili obustavljeni juna 2001. godine. Korišćenje čitavog niza tunela do dubine od 1220 m za iskopavanje produžilo je životni vek rudnika ali je, da bi se to postiglo, u jamu moralo da se naspe šljunka i peska debljine 45 m kako bi se tlo stabilizovalo. Poslednjih godina rada rudnik je donosio godišnje prihode od 600 miliona dolara. Uz korišćenje novih tehnologija i mašina, rad je bio nastavljen 2009. godine. Procenjuje se da poseduje rezerve za još 50 godina rada.
Nakon zatvaranja rudnika, u planu je da se u jami izgradi solarna elektrana koja bi proizvodila energiju za 100.000 domova.

(“Planeta” broj 86, septembar/oktobar 2018.)

 

Radijacija i živi svet

Posle svemira, Černobila i Fukušime

Pojam zračenja ili radijacija podrazumeva emisiju zračenja ili čestica iz nekog izvora. Zračenja vrlo visoke energije, koja direktno ili indirektno stvaraju jone, nazivaju se jonizujuća zračenja. Jonizujuća zračenja predstavljaju glavni uzrok „povreda“ protoplazme koje nastaju u materiji koja ih apsorbuje. Ove radijacije nastaju u nuklearnim reakcijama i procesima, kao i posebnim laboratorijskim i industrijskim uređajima, a prisutna su i u kosmičkom zračenju.

 

Živi svet je od nastanka bio izložene različitim vrstama i dozama zračenja. Doze su na nekim mestima veće - mesta sa posebno radioaktivnim stenama, mesta na kojima iz zemlje izbija gas radon. Na Zemlji postoje biogeohemijske provincije kao što su: Brazil (Posas de Kaldas i Guarapari), Indija (Kerala i Tamil Nadu) i Iran (Ramsar), gde su izmerene doze zračenja i do 800 puta veće od prosečnih. Područja sa visokim prirodnim nivoom zračenja poznata su i u Francuskoj, Madagaskaru i Nigeriji. U Srbiji, na području Stare planine, postoji zatvoreni rudnik uranijuma, i tu je povišena prirodna radioaktivnost.
Veličina doze koje izaziva oštećenja zavisi od toga da li je zaprimljena odjednom ili predstavlja zbir višestruko primljenih doza. Većina organa je sposobna da, do izvesne mere, regeneriše oštećenja od radijacije, pa bolje toleriše niz manjih doza nego ukupnu dozu primljenu odjednom.
Mere određivanja primljenih doza su: grej Gy (količina energije zračenja koja se apsorbuje po gramu tkiva) i sivert Sv - ekvivalentna doza, apsorbovana doza merena na osnovu različitih zračenja).
Posebnu opasnost po živi svet predstavljaju nuklearne nesreće (nuklearni incidenti), koje se najčešće dešavaju usled iznenadnih kvarova ili havarijskih oštećenja u nuklearnim elektranama. U većini slučajeva, nastaju pukotine na samom nuklearnom reaktoru, ali može doći i do pucanja rashladnih cevi u parogeneratorima ili do korozije cevi za paru koje povezuju parogenerator i turbinu. U sva tri slučaja, u okolnu sredinu dospevaju radioaktivna para i voda.

Životinje su različito osetljive na zračenje. Među kičmenjacima, najotporniji su gmizavci, manje su otporne ptice, sisari i vodozemci. Osetljivost na zračenje kod životinja zavisi od njihove vrste, zatim vrste zračenja, doze i vremena ozračivanja, starosti životinja, pola, uhranjenosti. Da bi se klinički manifestovali štetni efekti zračenja u vidu akutne radijacione bolesti (akutni radijacioni sindrom), radiodermatitisa, steriliteta itd, životinje moraju da prime određenu dozu zračenja (“prag”). Sa porastom doze, raste i intenzitet nastalih efekata. U prirodi, životinje mogu biti izložene ovako visokim dozama samo u slučaju nuklearnih katastrofa (Černobil, 1986; Fukušima, 2011) ili korišćenjem nuklearnog oružja.
Na mestu eksplozije u Černobilu pronađene su vrste pečuraka koje žive tako što se hrane radioaktivnim otpadom. Gljive su se prve pojavile nakon katastrofe, čak i pre bakterija. Pre dve godine godine, na Međunarodnu svemirsku stanicu poslato je osam vrsta pečuraka iz zabranjene zone oko elektrane i - dve vrste su posebno uznapredovalie u ozračenom području. Naučnici se nadaju da će proučavanjem tih gljiva uspeti da stvore neku vrstu zaštitnog faktora koji će astronaute čuvati od svemirskog zračenja, što je jedna od najvećih pretnji na dugotrajnim misijama u svemiru ili pri boravku na Marsu.
Danas naučnici postaju svesni da se biljni i životinjski svet oko Černobilske elektrane razvija i živi normalno usprkos povišenoj radijaciji. Otkrili su neobjašnjivu sposobnost prilagođavanju ekosistemu. Uočljive su promene hemijskih procesa u biljkama koje su rezultirale otpornošću na radijaciju. Sam mehanizam “zašto i kako” zasad ostaje zagonetka. Tek 5% populacije flore i faune ukazuje na neke promene, ali je većina njih stekla svojevrsni imunitet prema povišenim dozama radijacije…

(“Planeta” broj 92, septembar/oktobar 2019.)

 

Posle Panonskog mora - Panonsko jezero

Srbija na obalama

Kao proizvod alpske tektonike i izdizanja planinskih venaca došlo je do podele svetskog okeana Tetisa na Mediteransko (današnje Sredozemno more) i Paratetis, na severu. U kasnom oligocenu i ranom miocenu, na prostorima Evrope je stvoreno više basena koji su, tokom svog razvoja, imali dosta zajedničkih odlika, ali je i svaki od njih imao svoju pojedinačnu istoriju.

 

…Baseni su bili ispunjeni vodama velikog novonastalog unutrašnjeg slanog mora Paratetisa. Pored Panonskog, Paratetis je obuhvatao i druge velike sedimentne basene centralne i istočne Evrope: Bečki, Transilvanijski, Dakijski,  Kaspijski i Euksinski. Prostori Srbije, Hrvatske, BiH i centralne Evrope su pripadali Panonskom basenu. Paratetis je u ovoj oblasti poznat kao Panonsko more.
Događaji koji su se kasnije odigravali tokom nekoliko miliona godina - kao što su kolebanja nivoa susednih mora, pomeranja obalskih linija usled sužavanja morskih veza sa morima i povećan priliv slatkih voda - doveli su do povlačanja Panonskog mora. Tokom ovog perioda more je prošlo kroz nekoliko faza razvoja - od mora sa tipično morskim karakteristikama (rani srednji miocen - Panonsko more), preko brakičnih (kasni srednji miocen - Sarmatsko more) i kasni miocen (panon), kada je nastalo Panonsko jezero.
Veći deo Srbije je, u kasnom miocenu, pripadao Panonskom basenu, dok je mali deo istočne Srbije bio u vezi sa Dakijskim basenom. U Panonskom basenu je formirano Panonsko jezero, poznato kao dugotrajno jezero jer je trajalo oko 8 miliona godina. Zabeležena je visoka stopa evolucije školjaka koja se tokom ovog perioda odigravala postepeno.

Naziv Panon је dobijen po Panoniji, a odlike ovog jezera i njegova fauna su bile slične odlikama i fauni današnjeg Kaspijskog jezera: puževi, školjke, sitni račići, ribe. Masovno se pojavljuju nove vrste školjaka, a među njima su za proučavanje Panonskog jezera izuzetno važne kongerije iz familije Dreissenidae(Congeriarhombodea, Congeria balatonica, Congeria zagrabiensis, Congeria banatica) koje su nakon burne evolucije u Panonskom basenu skoro potpuno izumrle. Samo tri roda su preživela do danas: Mitilopsis, Dreissena i Congeria. Rod Lymnocardium je potekao od sarmatske školjke Cerastoderma.
Dobro otkriveni profili nalaze se na Fruškoj gori. U laporcima iz Beočina su sačuvane ljušture: Congeria czjzeki, Lymocardium ex gr. praeponticum, Paradacna syrmiense, Gyraulus praeponticus, Radix kobelti i dr. Na prostoru Beograda (tunel u ulici Gavrila Principa, stadion »Crvene Zvezde«, deo između Kalemegdana i Slavije, Terazijski plato i druga mesta ) sedimenti Panonskog jezera leže ispod mlađih kopnenih lesnih naslaga.
Više od 70% svih miocenskih sedimenata u oblasti Beograda su nataloženi u Panonskom jezeru. Na nekim mestima se nalaze iznad starijih stena nastalih u Badenskom ili Sarmatskom moru. Ukupna debljina panonskih sedimenata iznosi više od 50 m…

(“Planeta” broj 74, jul/avgust 2016.)

 

Davno, u Kazahstanu

Starija od Gize

Piramida u egipatskom stilu otkrivena u Kazahstanu gotovo su sedam hiljada kilometara udaljena od slične stepenaste piramide pored Kaira. Građevina je slična Džoserovoj piramidi a izgrađena je oko hiljadu godina ranije. Arheolozi su je pronašli prošle godine.


Donedavno nepoznata piramida u egipatskom stilu otkrivena je u zabačenoj stepskoj oblasti  Kazahstana, nekih 7000 km severoistočno od Kaira. Građevina je danas samo ruševina ali se veruje da je bila veoma slična čuvenoj Džoserovoj piramidi u Egiptu, izgrađenoj oko 1000 godina pre nje.
Izgrađena je pre više od tri hiljade godina u Sarjarki za lokalnog vođu moćnog plemena u periodu bronzanog doba. Nedavno objavljene fotografije onog što je nazvano „senzacionalnim otkrićem“, prikazuju već iskopane artefakte na samom lokalitetu i izgled osnova piramide. Otkriće su ostvarili stručnjaci iz Sarjarkinski arheološkog instituta u Karagandi.

U vreme SSSR-a, Karagandu su smatrali za „nedođiju“ i u nju su slali političke  izgnanike iz svih delova tadašnje države. Otkriće piramide, međutim, ukazuje na postojanje bogate kulture koja je ovde cvetala u dalekoj prošlosti.
Nedavno objavljene fotografije arheološkog nalazišta prikazuju „stepenasti mauzolej“ koji je nazvan Begazinska piramida, izgrađen pre 3000-3500 godina.
Ostaci mauzoleja otkriveni su na lokaciji Šet u oblasti Karaganda, u središnjem Kazahstanu, na desnoj obali reke Talda. Grobni kompleks obuhvata 27 građevina koje datiraju iz različitih perioda. Najveća građevina ima pet nivoa kamenih stepenika, a pogrebna soba ima nešto više od sedam metara u prečniku.

(„Planeta“ broj 76, januar/februar 2017.)

 

Nuklearna energija

Uzlet, otrežnjenje i novi koncept

Odmah posle otkrića neutrona, koje je ostvario Džejms Čedvik (James Chadwick) 1932. godine u Kevendiš (Cavendish) laboratoriji, otpočela su istraživanja procesa interakcije neutrona sa različitim nuklidima. Na samom početku, u eksperimentima Enrika Fermija (Enrico Fermi), vršeno je bombardovanje uranijuma neutronima, i pri tome je zapaženo da postoje procesi koje u to vreme nisu mogli biti objašnjeni. Te 1934. godine bilo je pretpostavki da se radi o cepanju jezgra, ali su istraživanja vezana za neutrone nastavljena u drugim pravcima.

 


...U našoj zemlji, intenzivan razvoj je počeo odmah nakon Prve konferencija OUN o mirnodopskom korišćenju nuklearne energije. Poklapa se trenutak kada je tadašnja SFRJ poboljšala odnose sa Sovjetskim Savezom i, kao rezultat te saradnje, dobija prvi istraživački reaktor. Izgradnja nuklearnog reaktora RA je počela 1955. godine. Paralelno sa tim, u Vinči je odlučeno da se sagradi i jedan reaktor veoma male snage, tzv. reaktor nulte snage, nuklearni reaktor RB. Ideja je brzo realizovana kupovinom goriva u vidu šipki sa prirodnim metalnim uranijumom i teške vode od Sovjetskog Saveza.

Prektično dve godine pre nego što će nuklearni reaktor RA ući u pogon, napravljen je reaktor nulte snage i eksperimenti su počeli u proleće 1958. Ideja je bila da se na njemu ovlada osnovama nuklearnih reaktora, sa kompletnom usavršenom Fermijevom metodologijom, te da se prouče i po potrebi usavrše parametri potrebni za ovu teoriju. Krajnji rezultat svih ovih istraživanja trebalo je da bude pripremljen kadar koji bi bio u stanju da napravi dobar program za probni rad nuklearnog reaktora RA. Tim koji je radio uspeo je da pripremi taj program i...  nuklearni reaktor RA je, krajem 1959. godine, a praktično početkom 1960 - počeo sa radom. Nuklearni reaktor RA je reaktor sa velikim fluksom za to vreme, snage 6.5 MW. Njegovi kapaciteti su prevazilazili tada naše istraživačke kapacitete, ali kao rezultat toga je uspostavljena saradnja sa Centrom za nuklearna istraživanja u Sakleu (Francuska).

Za reaktor RA je formirana grupa koja se bavila fizikom čvrstog stanja, radiohemijom, fizikom i tehnikom nuklearnih reaktora i oformljena je laboratorija za proizvodnju izotopa. Počela je proizvodnja radioizotopa za dijagnostiku i terapiju u medicini i na reaktoru su napravljeni svi snažni izvori za bolnice u tadašnjoj SFRJ.  Odmah po donošenju odluke za izgradnju reaktora RA, odlučeno je da se formira telo koje bi koordinisalo rad u oblasti nauka i tehnika nuklearnih reaktora. Po ugledu na vodeće zemlje u nuklearnim tehnologijama, formirana je Savezna komisija za nuklearnu energiju (SKNE) koja je koordinirala razvoj nuklearne energije do 1970. Ovu komisiju su činili najeminentniji stručnjaci iz zemlje i državnici koji su omogućili da se razvoj ostvari. Rezultat pionirskih dana i entuzijazma je doveo do izgradnje Instituta “Boris Kidrič” u Vinči, Instituta “Ruđer Bošković” u Zagrebu i Instituta “Jožef Štefan” u Ljubljani. SFRJ je u oblasti mirnodopskog korišćenja nuklearne energije uspostavila saradnju sa V. Britanijom, Švedskom, Francuskom i dr...

(“Planeta” broj 89, septembar/oktobar 2019.)

 

 

 

 

 

 

 

 

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 115
Planeta Br 115
Godina XXI
Januar - Februar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA