MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 112 | Dve decenije „Planete“
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 112
Planeta Br 112
Godina XX
Jul - Avgust 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

PALEONTOLOGIJA

 

Dr Gordana Jovanović

Scaphopoda iz Višnjice kod Beograda

Zagonetni fosili u badenskom moru Srbije

 


Pre više od 14 miliona godina, tokom srednjeg miocena (badena), Višnjica kod Beograda je u paleogeografskom pogledu bila deo jugoistočnog oboda mora Centralnog Paratetisa. Geotektonski je pripadala Panonskom basenu, koji se prostire na površini od oko 400 × 800 km.

PALEONTOLOGIJA

Često se tumači kao mediteranski zalučni basen srednjeg miocena koji je bio okružen Alpima, Karpatima i Dinaridima. Ovo more je u Beogradu i okolini direktno preplavilo sedimente gornje krede ili donjeg miocena. Različiti organizmi kao što su foraminiferi, ostrakodi, ehinoidi, briozoi, korali, gastropodi, školjke, glavonožci, rakovi i ribe su nastanili morsku sredinu da bi, nakon nekog vremena, bili prekriveni muljem, peskom ili blatom. Ubrzo je stanište u Višnjici, na ušću potoka Ramadana u Dunav postalo njihova masovna grobnica izgrađena od glina koje su u vlažnom stanju plave boje.
Višnjičke plave gline, ili kako ih geolozi najčešće zovu “Gline sa Pleurotoma-ma”, čuvaju brojne fosile mekušaca, a najčešći su puževi iz roda Pleurotoma, zbog kojih su i dobile naziv. U glinama su pronađene i ljušturice skafopoda, ali za razliku od puževa i školjaka njihov broj je vrlo mali. Višnjica je lokalitet sa do sada najraznovrsnijom faunom skafopoda i najvećim brojem sakupljenih i proučenih primeraka ne samo u Srbiji već i u većini drugih nalazišta fosila badenske starosti. Pored Višnjice, skafopode su nađene na još nekoliko lokaliteta u okolini Beograda, zatim u okolini Loznice, Aranđelovca, Golupca, Zaječara i Negotina.

Zagonetni mekušci sa glavom okrenutom nadole

Scaphopoda su mesojedi, imaju izduženo telo smešteno u krečnjačku ljušturicu oblika duge, uske, konične ili vretenaste, blago povijene cevčice, slično kljovi slona. Zbog toga su i dobili naziv “Tusk shell” (“kljova ljušture”). Cevčica je otvorena na oba kraja. Kroz prednji (donji), veći otvor prolazi glava sa pipcima i stopalom. Žive na mekom i rastresitom morskom dnu, a u podlogu se zakopavaju glavom okrenutom nadole. Kod živih životinja, uski, gornji otvor, u zavisnosti od vrste, ili viri iznad sedimenta u morskoj vodi, ili je životinja potpuno zakopana u sedimentu kroz koji se kreće u potrazi za plenom. Hrane se foraminiferama i drugim mikroorganizmima koje hvataju pomoću jedinstvenih pipaka za hranjenje. Savremeni predstavnici nastanjuju plitkovodne morske sredine različitih dubina (i više od 6.000 m) na svim geografskim širinama. Najzastupljeniji su u tropskim i suptropskim vodama.

PALEONTOLOGIJA

levo: A. Položaj skafopoda u sedimentu; B. Zakopavanje u podlogu stopalo / desno: Šematski prikaz tela skafopoda

Zbog nerešenog položaja u filogeniji mekušaca i njihovog relativno ograničenog raspona morfoloških razlika, skafopode naučnici smatraju zagonetnom grupom. Najbliži su srodnici puževa, zakopavaju se u podlogu slično školjkama, neki stariji fosilni primerci više pokazuju sličnost sa cefalopodima. Ipak su svrstani u prelaznu klasu između puževa i školjki. Razlikuju se od drugih mekušaca, jer im nedostaju škrge, krvotok i pravo srce. Imaju velik i dobro razvijen zubni aparat i crevo u obliku slova U iako im je ljušturica vrlo uska. Razdvojenih su polova, a zabeleženo je i nekoliko hermafroditskih primeraka.

Česti fosilni nalazi ali malobrojne vrste

Prvi skafopodi u geološkoj istoriji su se pojavili u paleozoiku, a veću brojnost dostižu tek u kredi, pre oko 70 godina. U fosilnom stanju ljušturice im se često sačuvaju, ali u odnosu na puževe i školjke su dosta retke. Pojedine vrste imaju jako nežnu, tanku i lako lomljivu ljušturu (na primer Omniglypta jani, Dentalim sexangulum), dok druge imaju debelu i čvrstu ljušturu dugu nekoliko centimetara, kao što je Fissidentalium badense. Površina ljušture je ili glatka ili ukrašena naraštajnim prugama, uzdužnim i poprečnim rebrima, a neke imaju mrežastu strukturu kao Antalis mutabilis.
Važne karakteristike za identifikaciju vrsta su oblik ljušture, dimenzije, skulptura na površini ljušture i morfologija otvora, na osnovu kojih su podeljeni u dva reda Dentaliida i Gadilida. Dentallida su u obliku kljove slona, imaju uzdužna rebra, barem blizu vrha, a najširi obim ljušture dositižu na prednjem otvoru. Gadilida su uglavnom manji i imaju glatku površinu, kod nekih je ljuštura najšira neposredno iznad prednjeg otvora, pa su im ljušturice u vidu bureta. Ova dva različita reda pokazuju različito ponašanje kada se osećaju ugroženo. Veće dentaliidae ostaju potpuno nepokretne kada osete opasnost. Međutim, predstavnici Gadilida zahvaljujući glatkoj površini ljušturice radije izbegavaju opasnost zakopavajući se brzo u podlogu.

PALEONTOLOGIJA

Različiti oblici otvora kod skafopoda iz Višnjice

Višnjica - najbogatije nalaziše skafopoda u Srbiji

Iz Višnjice je proučeno oko 300 ljušturica. Većina je oštećeno uglavnom u predelu otvora i obično su poprečno prelomljene. Prepoznato je dvanaest taksona iz sedam rodova. Najviše vrsta pripada redu Dentaliida: Fissidentalium badense, Antalis cf. taurocostatum, Antalis mutabilis, Antalis cf. subprismaticum, Antalis sp., Paradentalium sexangulum, Paradentalium michelottii, Dentalium sp., Omniglypta jani, Omniglypta emersoni, Gadilina taurogracilis. Fissidentalium badense je najčešća vrsta i činila je oko 40% od ukupnog broja prikupljenih primeraka. Red Gadilida je zastupljen samo sa Pulsellum miocaenicum. Bogat spisak taksona ukazuje da je Višnjica najbogatije nalaziše fosilnih skafopoda ne samo u Srbiji već i u poređenju sa nekim drugim lokalitetitama u regionu.
Dok su neke vrste retke u miocenu Paratetisa, druge su široko rasprostranjene u mlađim sedimentima Mediteranskog basena i opstaju do početka pleistocena, kao što je Paradentalium michelottii. Pronađena i u recentnoj fauni Indijskog okeana. Mediteranski Antalis inaequicostatum se razvio iz miocenskog Antalis mutabilis, a Gadilina taurogracilis se može smatrati pretkom Gadilina triquetra. Antalis cf. subprismaticum je jedan od najređih skafopoda u miocenu Paratetisa. Pored Višnjice, vrsta je opisana još iz donjobadenskih naslaga Koritničkog basena u Poljskoj. Mediteranska Omniglypta emersoni iz Višnjice je prvi put otkrivena u Paratetisu, a poznata je iz miocena i pliocena Italije. Pulsellum miocaenicum je redak u Paratetisu, pored Višnjice prepoznat je još samo u miocenskim sedimentima Poljske (Koritnički basen) i Ruminije (Transilvanijski basen).

PALEONTOLOGIJA

Retke vrste u Centralnom Paratetisu: 1. Paradentalium michelottii; 2. Antalis cf. taurocostatum; 3. Pulsellum miocaenicum; 4. Gadilina taurogracilis: 5. Antalis cf. subprismaticum.

Neke vrste su geografski široko rasprostranjene kako u pliocenskim naslagama Mediterana tako i u badenskim sedimentima Paratetisa (Fissidentalium badense, Antalis cf. taurocostatum, Antalis mutabilis, Paradentalium sexangulum, Omniglypta jani, Gadilina taurogracilis). Paradentalium sexangulum je poznat iz miocenskih i pliocenskih sedimenata Sredozemnog mora, ranog i srednjeg miocena Paratetisa. Fissidentium badense jedna je od najrasprostranjenijih dentalidnih vrsta iz tercijara Centralnog Paratetisa, što ukazuje na velike sličnosti u ekološkim karakteristikama paleosredina kao što su temperatura, slanost, hranjive materije itd.

PALEONTOLOGIJA

Geografski široko rasprostranjene vrste u Centralnom Paratetisu: 1. Fissidentalium badense; 2a. Antalis mutabilis; 2b. Mrežasta struktura; 3. Omniglypta jani; 4. Paradentalium sexangulum.

Među retkim vrstama su Gadilina taurogracilis, Antalis cf. subprismaticum, Pulsellum miocaenicum, a nalazak mediteranske Omniglypta emersoni iz Višnjice prvi put je zabeležen u Srbiji i Centralnom Paratetisu. Njena ljuštura je slična ljušturi Omniglypta jani, mala je, tanka i skoro ravna, sa blagim povećanjem prečnika ka otvoru i kružnim poprečnim presekom na njemu. Za razliku od Omniglypta jani koja ima uska i prstenasta rebra, površina ljušture joj je ukrašena širokim, nepravilnim, poprečnim, spljoštenim trakama skoro iste debljine koje postepeno slabe kada se približavaju otvoru. Na ventralnoj strani trake postaju uže i izobličene, a prostor između svake trake je veoma uzak.

PALEONTOLOGIJA

Omniglypta emersoni iz Višnjice

Pored taksonomije, Scaphopoda mogu pružiti važne stratigrafske informacije. Porodica Dentaliidae iz neogena Mediteranskog basena ima vrlo važnu stratigrafsku vrednost, međutim, Scaphopoda nisu najvažniji fosili za biostratigrafiju miocena Centralnog Paratetisa. To je verovatno posledica malog broja sačuvanih uzoraka, nedovoljne proučenosti u poređenju s drugim mikro i makrofosilima, kao i širokih stratigrafskih raspona mnogih vrsta skafopoda. Pored toga, podela miocena je prvenstveno povezana sa foraminiferskim i nanofosilnim zonama. Višnjica sadrži najveći broj vrsta skafopoda u poređenju sa drugim lokalitetima iz Srbije, što je najverovatnije u vezi sa povoljnim ekološkim odlikama badenskog mora, kao što je meka i rastresita podloga i dubina mora, za koju je na osnovu drugih organizama zaključeno da je iznosila oko 100 m. Fosili skafopoda iz Višnjice doprinose boljem poznavanju ove zanimljive i zagonetne grupe mekušaca i pružaju podatke značajne za paleobiogeografsku analizu i paleogeografske interpretacije jugoistočne granice Centralnog Paratetisa tokom badenskog doba. Ranije pretpostavljene veze sa drugim srednjomiocenskim basenima Centralnog Paratetisa (Bečki basen, basen Кoritnice i Transilvanijski basen), kako je zaključeno na osnovu identifikacija drugih vrsta mekušaca, mogu se potkrepiti i na osnovu skafopoda.

 

 

Dr Gordana Jovanović

 



 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 115
Planeta Br 115
Godina XXI
Januar - Februar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA