MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 112 | Dve decenije „Planete“
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 112
Planeta Br 112
Godina XX
Jul - Avgust 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

FOSILI I POTOMCI

 

Dr Barbara Radulović,
viši naučni saradnik

Argonauti i vampirske lignje

Najveće skrivalice u životinjskom carstvu

 


Cefalopodi tj. glavonošci su organizmi koji pripadaju klasi mekušaca, naseljavaju svetska mora i okeane. Karakterišu ih izuzetno dobro razvijeni čulni organi a naročito oči koje su složene kao i oči kičmenjaka, a postavljene su bočno na glavi i u odnosu na veličinu tela izrazito su krupne. Takodje, nervni sistem im je veoma razvijen, najsloženiji medju beskičmenjacima i zajedno sa veoma razvijenim čulima omogućio im je izrazito veliku inteligenciju; smatraju ih najiteligentnijim organizmima među beskičmenjacima.

FOSILI I POTOMCI

Vampyroteuthis infernalis, vampirska lignja iz pakla

Od predatora se brane pomoću mimikrije, odnosno stapanjem sa okolinom, što ih čini nevidljivim za neprijatelje; a u slučaju da ipak budu otkriveni, poseduju drugi način odbrane tj. mastiljavu kesu iz koje, u slučaju da se osete ugroženim, izbacuju crno obojeni pigment čime zamagljuju pogled predatoru. Ovo mastilo sadrži i materije koje predatoru blokiraju čulo mirisa, što je dodatna prednost u preživljavanju.
U okviru beskičmenjaka, glavonošci predstavljaju grupu koja je najviše evoluirala; poseduju redukovanu ili sasvim zakržljalu ljušturu, koja kao rudiment postoji u unutrašnjosti tela (sipina kost). Najpoznatiji fosilni predstavnici cefalopoda su amoniti, koji su se prvi put javili u starijim odeljcima geološke istorije, tačnije u devonu, pre oko 400 miliona godina, a izumrli su krajem gornje krede, pre oko 66 miliona godina. Na početku svoje evolucije, cefalopodi su posedovali čvrstu ljušturu koja je štitila meko telo; tokom vremena, došlo je do njenog gubitka i razvijanja novih osobina, kao što su visok stepen inteligencije, sposobnost kamuflaže i pokretljive ručice, koje su omogućavale opstanak ove grupe. U savremene predstavnike cefalopoda spadaju oktopusi, lignje, sipe i nautilusi koji su veoma raznovrsni organizmi. Među savremenim predstavnicima, najveće dimenzije dostiže džinovska lignja koja može da dostigne dužinu od oko 20 m, a najmanje dimezije ima patuljasta lignja koja je toliko sitna da može da se smesti na vrh prsta.

FOSILI I POTOMCI

Fosilni oktopod Keuppia levante živeo je pre oko 95 miliona godina, spada u retke primerke fosilizovanih oktopoda, s obzirom da se meko tkivo oktopoda veoma brzo istruli nakon uginuća, što sprečava njegovu fosilizaciju

Život među stenama i pukotinama dna

Oktopusi i lignje po pitanju oblika svog tela na prvi pogled mogu izgledati slično. Ipak, telo lignje je hidrodinamično, u obliku metka, sa parom peraja na zadnjem kraju tela. Za razliku od lignji, oktopus ima sferično telo i sposobnost da znatno menja oblik svog tela. Ova razlika je prouzrokovana njihovim načinom života; lignje su aktivni plivači dok oktopusi žive na morskom dnu krijući se među stenama i pukotinama, a takođe spadaju u životinje koje poseduju najveću kamuflažnu sposobnost u životinjskom carstvu. Ipak, najveća razlika među njima je u tome što oktopus ima osam ručica, dok lignje pored osam ručica poseduju i dva dodatna pipka koja su znatno tanja i duža od ručica. Kod lignji i oktopusa ručice su sa svoje unutrašnje strane prekrivene usisnim otvorima (sisaljke), s tim što su kod oktopusa oni sesilni (nepokretni) dok su kod lignji pokretni. Pipci lignji su glatki, odnosno bez sisaljki gotovo na celoj svojoj dužini, s tim što je na vrhu ipak prisutno nekoliko sisaljki.

FOSILI I POTOMCI

Argonaut ili papirni nautilus, jedan od najzanimljivijih predstavnika oktopoda. Ilustracija žen Vampyroteuthis infernaliske Argonauta sa prisutnim kućištem za jaja

FOSILI I POTOMCI

Vampyroteuthis infernalis

Oktopod koristi svoje ručice i sisaljke za kretanje, guranje, povlačenje, mimikriju, parenje, borbu, hvatanje plena, isprobavanje hrane. Veličina i dužina ručica znatno variraju među vrstama, a kod najvećeg oktopusa na svetu (Enteroctopus dofleini) raspon ručica iznosi od 3 do 5 m, a svaka ručica poseduje oko 280 sisaljki. Takođe, u slučaju da ostane bez ručice, zahvaljujući izuzetnoj sposobnosti regeneracije, dolazi do rasta nove ručice. Novonastala ručica jednako je funkcionalna kao i predhodna tj. poseduje složenu neuronsku mrežu. Ručice oktopoda poseduju strukture nalik moždanim kao i veoma složene neuronske mreže. Naučnici su ustanovili da su ćelije ovih struktura sposobne da stvaraju matične ćelije koje se transformišu u ćelije koje su uništene usled povrede. Ovaj proces regeneracije traje oko 100 dana . Za to vreme dolazi do nastanka nove ručice koja je sposobna da u porpunosti obavlja funkciju koju je ranije imala. Ovaj proces regeneracije kod oktopoda ima izuzetan značaj u regenerativnoj medicini i pomaže u proučavanju eventualne regeneracije udova kod ljudi.

Osam puta veća ženka

Oktopusi su veoma raznovrsna grupa. Do danas je, među savremenim predstavnicima, poznato oko 300 vrsta. Ovaj broj se neprestano menja s obzirom da su proučavanja ove grupe veoma intenzivna i da dolazi do otkrića novih vrsta. Žive usamljenim načinom života na morskom dnu, tokom dana su sakriveni među pukotinama u stenama na morskom dnu, a tokom mraka, pomoću svojih dugačkih i veoma pokretnih ručica, love plen kao što su jastozi i krabe. Međutim, naučnici su otkrili da ima i onih vrsta koje žive u grupama i koji se međusobno napadaju, jure jedni druge i pare se.
Veoma zanimljiv predstavnik oktopoda je argonaut, poznat i pod nazivom papirni nautilus, koji za razliku od ostalih oktopusa ne živi u blizini morskog dna, već umesto toga slobodno pliva otvorenim morima tropskog i subtropskog pojasa tokom svog čitavog života, odnosno živi pelaškim načinom života. Ovakav način života mu je omogućen zahvaljujući posebnoj ljušturi koja je tanka kao papir a koju izlučuje samo ženka. Funkcija njihove ljušture predstavljala je zagonetku za naučnike još od vremena Aristotela. Novijim istraživanjima je ustanovljeno da ženka koristi šupljinu ljušture za polaganje jajašaca a ovakva ljuštura im takođe omogućava da se kreću kroz vodenu površinu. Muški predstavnici argonauta ne poseduju ljušturu i nikada ne dostižu veličinu veću od nekoliko centimetara. Jedna od ručica argonauta ima ulogu ubacivanja sperme u ženku; nakon što je oplodi, mužjak umire. Ženke su znatno krupnije, i kod pojedinih vrsta dostižu gigantske dimenzije, odnosno mogu biti teže od mužjaka za oko 600 puta a veće za oko 8 puta.

Vampirska lignja iz pakla

Argonaut je, pod sadašnjim nazivom, prvi put uvršćen u sistematiku od strane švedskog prirodnjaka Karla Linea (Carolus Linnaeus) u njegovom delu Systema Naturae (1758). Mnogo pre toga je od strane antičkih grka bio poznat kao “nautilus” tj. moreplovac, ime koje je Line dao srodnicima argonauta tj. pravim nautilusima (family Nautilidae), posebnoj grupi glavonožaca koji takođe poseduju ljušturu. Line je izabrao ime argonaut prema junacima iz grčke mitologije koji su plovili brodom “Argo”, čiji je kapetan Jason zajedno sa svojim moreplovcima (argonautima) plovio u potrazi za zlatnim runom tj. runom zlatogrivog krilatog ovna. Kao i pravi argonauti, i ovi oktopodi plove morima - ali u potrazi za hranom i parenjem.

Još jedan veoma zanimljiv predstavnik savremenih glavonožaca je Vampyroteuthis infernalis,što bi doslovno prevedeno značilo: vampirska lignja iz pakla. I pored svog pomalo zastrašujućeg naziva, sasvim je bezopasna s obzirom da se hrani organskim česticama koje plutaju u vodi. Vampirska lignja ne spada u prave lignje već je karakterišu osobine lignje, oktopusa i sipe. Otkrivena je 1903. godine od strane nemačkog biologa dr Karla Kuna (Carl Chun) koji se bavio proučavanjem morskih organizama (cefalopodi i plankton) i koji je na svom istraživačkom putovanju po Atlantiku našao prvi primerak ove životinje na dubini od oko 1400 m; zadivljen njenim neobičnim izgledom, dao joj je intrigantan naziv.

FOSILI I POTOMCI

Vampyroteuthis infernalis

Telo joj je crvenkasto braon boje, poseduje osam dugih ručica, između kojih su kožni nabori. Oči vampirske lignje su plave boje i spadaju među najveće u životinjskom carstvu. Prilagođena je životu na velikim dubinama - od 300 m do 3000 m - gde gotovo uopšte ne dopire sunčeva svetlost. Živi u tropskim predelima okeana, u vodama sa malo kiseonika i pod velikim pritiskom.

Telo joj je malih dimenzija, dužine oko 30 cm, mekano je i lako se prilagođava promenama pritiska u vodenom stubu. Veoma razvijen nervni sistem kao i organi koji emituju svetlost, a koji se nalaze na vrhovima ručica, omogućavaju joj da pronađe tj. privuče hranu i pobegne predatorima u dobokom moru.
Vampyroteuthis ima mnogobrojne izumrle srodnike; prvi predstavnici se javljaju u karbonu, a svoju najveću raznovrsnost dostižu tokom gornje krede kada su se proširili u svetskim morima i okeanima. Njihovi fosilni ostaci su česti u solehofenskim krečnjacima (Nemačka) jurske starosti, a pojedine vrste dostižu džinovske dimenzije slične onima koje poseduje savremena lignja Architeuthis čija dužina može da dostigne i 20 m.

FOSILI I POTOMCI

Vampyroteuthis infernalis

Ova zanimljiva grupa ima i veliki ekonomski značaj za čoveka. Mnoge vrste lignji, sipa i hobotnica u ljudskoj su ishrani još od davnina. U antičkoj Grčkoj i Rimu su ih smatrali za naročite delikatese. Grci su imali običaj da oktopode šalju kao poklon roditeljima petog dana nakon rođenja deteta, odnosno na dan kada se detetu dodeljivalo ime. U Aziji se njihovo mastilo koristi u tradicionalnoj medicini jer se smatra da ima antimikrobna svojstva. Takođe, smatra se da poseduje antikancerogena svojsva i značajna je u razvoju lekova koji se koriste u ove svrhe. Osim ovoga, džinovski glavonošci, poput lignji i hobotnica, neiscrpna su inspiracija u pričama i legendam o morskim čudovištima koje se sreću širom sveta.

 

 

Dr Barbara Radulović,
viši naučni saradnik

 

 

 

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 115
Planeta Br 115
Godina XXI
Januar - Februar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA