VESTI IZ MEDICINE

NEUROLOGIJA

Očni test kao skrining za autizam

Prema studiji sprovedenoj na Vašingtonskom državnom univerzitetu, merenje načina na koji se zenice očiju menjaju u odgovoru na svetlost - poznato kao refleks zenice na svetlost - potencijalno bi moglo da se koristi za skrining autizma kod male dece. Pva autorka ove studije objavljene u žurnalu “Neurološke nauke”, dr Džordžina Linč ovim se nadovezala na raniji rad u cilju kontinuiranog razvoja prenosive tehnologije koja bi mogla da obezbedi brz i lak način za skrining na autizam, poremećaj koji utiče na komunikaciju i društvenu interakciju. Takav alat bi zdravstvenim radnicima omogućio da ranije otkriju ovaj poremećaj, kad je veća verovatnoća da se deci pomogne na efikasan način. Ukoliko se logopedski interveniše već u dobi od 18 do 24 meseca, to ima dugoročan uticaj. Intervencija tokom tog kritičnog prozora može da napravi razliku, da dete usvoji verbalni govor umesto da ostane neverbalno.
Studija je testirala 36 dece uzrasta od 6 do 17 godina, kojima je ranije dijagnostikovan autizam, zajedno sa kontrolnom grupom od 24 dece u normalnom razvoju. Reflekse njihovih zenica na svetlost testirali su obučeni klinički lekari, koristeći ručni monokularni pupilometar, koji meri jedno po jedno oko. Analizirajući rezultate, istraživači su otkrili da deca sa autizmom pokazuju značajne razlike u vremenu potrebnom da se njihove zenice suze, kao odgovor na svetlost. Njihovim zenicama je takođe trebalo više vremena da se vrate u prvobitnu veličinu, nakon što je svetlost uklonjena.

Uz podršku fondacije Washington Research Foundation, dr Linč sad radi na proširenju testiranja na grupu od 300 ili više dece uzrasta od dve do četiri godine, na većem broju lokacija. Podaci iz te studije biće korišćeni za proveru ranijih nalaza, i biće integrisani u krajnji uređaj za skrining, kako bi pružili referentnu vrednost koju pružaoci usluga mogu da koriste kako bi doneli odluku da li da dete upućuju na procenu ili ne.
Ideja da bi refleks zenice na svetlost mogao da bude potencijalni biomarker za skrining autizma rezultat je njenih kliničkih zapažanja, kao i ranijih istraživanja koja su otkrila abnormalnost u refleksu zenice na svetlost kod dece sa autizmom. U studiji, dr Linč navodi da je kao kliničar primetila da su kod dece sa autizmom zenice veoma proširene čak i u prisustvu jakog svetla, i objašnjava da je taj sistem moduliran u mozgu, pomoću kranijalnih nerava ukorenjenih u moždanom stablu, pri čemu susedni kranijalni nervi utiču na sposobnost govora i upotrebe jezika. Refleks zenice na svetlost testira integritet tog sistema, te je dr Linč odlučila da pokuša da iskoristi tu vrlo jednostavnu i neinvazivnu meru da utvrdi da li postoje razlike između normalnog razvoja i autizma.
Dr Linč radi na poboljšanju skrininga autizma motivisana ličnim iskustvom sa roditeljima koji se u SAD bore sa glomaznim procesom postavljanja formalne dijagnoze za svoje dete. Mnoga deca dobijaju pogrešnu dijagnozu, ili ostaju bez dijagnoze, zbog subjektivne prirode dijagnostičkog procesa. Posedovanje brze, objektivne metode skrininga moglo bi da pomogne u poboljšanju tačnosti i brzine kojom se autizam dijagnostikuje.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"