Ruska svemirska agencija „Roskosmos“ objavila je dokumenta o lunarnom programu Sovjetskog Saveza koji je, kako se navodi, nameravao da, krajem šezdesetih godina, prvi na svetu postavi astronomsku opservatoriju na prirodnom Zemljinom satelitu.
Predloženi pravac radova pružao je realne mogućnosti za stvaranje prve lunarne opservatorije, još 1968-1969. godine. Ta opservatorija trebalo je da bude prototip budućih lunarnih stanica za rad na istraživanju Sunca, Zemlje (za meteorologiju i druge svrhe), planeta i zvezda, pisalo je u dokumentu iz 1967. godine.
Takođe, istaknuto je da je Mesec prilično podesno mesto za teleskopske sisteme jer se sa njega može posmatrati svaki objekat u svemiru, i to skoro 14 dana. Tamo je moguće sprovoditi astrofizička istraživanja bez uticaja atmosfere. Astronomska opservatorija trebalo je da bude napravljena na osnovu lunarnog modula “E-8” i lansirana na Mesec pomoću rakete-nosača „Proton-K“.
Prema dokumentima, bilo je planirano da prva sovjetska lunarna baza, koja je trebalo da počne sa radom pre pola veka, omogući boravak trojici kosmonauta tokom 20 dana. Bilo je predviđeno da lunarna stanica teži 8 t.
Prva lansiranja u cilju formiranja lunarne baze trebalo je da se dogode 1973. godine. Međutim, planovi se nisu ostvarili. U periodu 1969-1972. godine, sva četiri lansiranja superteške rakete-nosača “N-1” s kosmodroma u Bajkonuru završila su se neuspehom, posle čega je sovjetski lunarni program zatvoren.
Z.B.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"
