MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 66
Planeta Br 60
Godina XI
Nov. - Dec. 2014.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA - Šah između igre i uma

 

Pripremila: Dubravka Marić


„Šahovski informator“

Talenat, rad i predanost kao preduslovi uspeha

Šah, tu igru dostojnu kraljeva vole i upražnjavaju mnogi - od penzionera u parku do školske dece. Ipak, ne može baš svako da igra kao velemajstor. O tome da li se takav šahista rađa ili stvara i o nekim tajnama sveta šaha, razgovarali smo sa Josipom Ašikom, direktorom časopisa “Šahovski informator”, koji i sam ima međunarodnu titulu majstora FIDE u šahu, a po prirodi posla u kontaktu je sa svim vrhunskim šahistima današnjice koji sarađuju sa “Informatorom”.

Gari Kasparov
Gari Kasparov

- Da li onaj koji želi da bude vrhunski majstor šaha, i da se kao takav održi, mora da bude celodnevno posvećen igri, baš kao neki vrhunski sportista?

- Apsolutno da! Verujem da to va ži u bilo čemu drugom ako se želi uspeh, mada je to u šahu možda i posebno izraženo. Naime, priprema za šahovsku partiju je, osim na sopstvenim analizama, u znatnoj meri bazirana na raspoloživosti informacija. Ako niste u toku sa najnovijim dostignućima na polju teorije otvaranja, vaš protivnik jeste. Dovoljan je jedan potez i - ocena određene varijante može da bude dijametralno suprotna. To je pitanje pobede ili poraza. Aktivan igrač sebi ne može da dozvoli diskontinuitet u pripremama; eventualno samo u takmičenjima. Pa opet, svako duže odsustvovanje iz arene ostavlja traga. Vrhunski šah jeste i vrhunski sport, sa svim poznatim sportskim elementima: treningom, održavanjem forme, posebnom pripremom za svakog protivnika i svaki turnir, sportskim duhom, izdržljivošću, itd.

- Kakve predispozicije mora da ima šahista?

- Naići ćete na šahiste koji se nimalo ne uklapaju u neke uopšteno prihvaćene obrasce, ni likom ni delom. Ne treba se, međutim, zavaravati - velemajstor je velemajstor, i svaki njegov potez na tabli to će jasno ilustrovati. Snažna produhovljena ličnost misterioznog pogleda biće da je samo romansirana verzija stvarnosti, poput glavnog junaka “Lovca na potezu”.

Zanimljivo je da su najbolji pokeraši sveta mahom bivši šahisti. Šahistima su bliske sve igre koje zahtevaju kombinatoriku ili strategiju. Brojke i slova, kalkulacije, matematika... Pa ipak, sve je relativno. Moj utisak, poznajući neke od asova ove igre, jeste da je reč o ličnostima koje bukvalno plene vrhunskim intelektom. Predispozicije nisu posebno određene - svako može da se bavi šahom; a dokle će stići, zavisi od mnogo faktora. Dakle, nema prepreka, kao što bi to bila visina u košarci ili bilo šta slično . Dovoljna je dobra volja.

Gozbe za tablom

- Da li šahisti primenjuju tehnike za poboljšanje koncentracije, pamćenja i mentalne samokontrole u trenucima stresa i slično?

- Svako ima svoje rituale, od tajnovitih ili sujeverja do naizgled banalnih. Primera radi, obavezne kafe ili određeni napitak u četvrtom satu igre, a što je direktno povezano sa održavanjem koncentracije. U poslednje vreme je među vrhunskim igračima primetan trend tzv. gozbe za tablom narastao do te mere da Svetska šahovska federacija razmatra sankcionisanje ove sada već učestale pojave na koju se žale mnogi šahisti. Nije prijatno da, dok razmišljate, vaš rival uživa u obilnom obroku.

Šahovski turniri takođe podležu doping testovima, mada treba reći da incidenata u ovom smislu skoro da nema. Možda bi ih i bilo da je praksa pokazala uspešnost raznih medikamenata na tok šahovske partije.

Samokontrola osećanja je posebna disciplina i postiže se beskrajnim nizovima trening partija po ubrzanom tempu, gde šahisti testiraju ove situacije u partijama relativno manjeg značaja. Nema nikakve sumnje da psihološka stabilnost igra ogromnu ulogu. Čak i žal za propuštenim dobrim potezom može da poljulja svako samopouzdanje u daljem toku partije. Šahovska partija je maraton, s tim da na stazi opasnost vreba u svakom trenutku. Nedavno je Gari Kasparov izjavio da godinama nije izgubio nijednu partiju na simultankama! Njegov recept je da igra solidne poteze bez posebnog rizika. Protivnici se sami slome, pre ili kasnije, jer ne mogu da izdrže uobičajeni pritisak igre na visokom nivou, što Gariju, iako je godinama u šahovskoj penziji, svakako nije problem.

Razvoj baze igrača

- Da li u svetu postoje centri u kojima se obučavaju oni posebno nadareni, i kako funkcionišu?

- Sovjetska škola šaha samo je formalno nestala. Sve tajne te metodologije raspršile su se po svetu sa slobodom putovanja nekadašnjih sovjetskih majstora. Danas mogu da se jasno identifikuju škole koje proizvode talase novih velemajstora. Slučajno ili ne, iza svakog top 20 igrača, iz koje god zemlje da dolazi, u senci stoje ruska ili ukrajinska imena.

Da se ne zavaravamo, vrhunski šah je biznis poput svakog vrhunskog sporta. Veliki je upliv privatnog kapitala koji nalazi interes da ulaže u pojedince i akademije ili u školski šah, odnosno razvoj baze igrača. U našoj zemlji se opšti progres nedovoljno primećuje jer sada nemamo predstavnike u vrhu rejting liste.

Šah je u svetu strahovito napredovao u svakom smislu, pa i u pogledu masovnosti. To se možda najviše vidi u najrazvijenijim zemljama, koje su na širem planu prepoznale prednosti šaha za mlade, a što je u kasnijoj fazi stvorilo jake igrače. Inače, aktuelni prvak sveta Magnus Karlsen dolazi iz Norveške.

- Koliko dobra obuka može da nadoknadi nesavršenost nečije predispozicije da bude vrhunski šahista, a koliko to mogu rad i posvećenost?

- Obuka, rad i posvećenost jesu preduslovi napretka. Intelekt je preduslov za bavljenje šahom. Ako vaše dete dobro igra šah, posvetite mu se, otvorite mu vidike. Najmanje je potrebno da postane šahovski profesionalac - uz inicijalnu podršku, uspeće u svakoj drugoj životnoj disciplini. Šah je već dovoljno dobar pokazatelj.

U domenu nedokučivog

- Da li se genijalni šahista rađa ili stvara?

- Genije se rađa, a nebrušeni talenat će uvek ostati talenat i - ništa više od toga. Preovlađujuće mišljenje u svetu šaha glasi da je u kuhinji potrebno imati pri ruci oba sastojka. Zato se, međutim, svi spore u vezi s tim kako odrediti pravilnu meru za savršen rezultat. I dobro je da je tako. Neke stvari verovatno treba da ostanu u domenu nedokučivog. Kako bi, inače, svakog drugog dana mediji nekoga drugog promovisali kao novog šahovskog genija?

- Da li su neki naši šahisti ostavili poseban trag u svetu šaha pa se sad nešto naziva po njima?

- Gligorićeva varijanta kraljeve indijske odbrane, Velimirovićev napad u sicilijanskoj odbrani... Ima toga mnogo. Međutim, često varijanta ponese ime po geografskoj odrednici. Čuvena Mar Del Plata varijanta kraljeve indijske takođe je Gligorićev izum, ali je presudila egzotika argentinskog letovališta, gde ju je Gliga uveo u praksu. Važno je da se dobro zna u svetu ko smo i šta smo učinili za razvoj šaha. Imena Gligorića, Ivkova, Matanovića, Ljubojevića, Alise Marić… su opštepoznata.

Dubravka Marić

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 66
Planeta Br 60
Godina XI
Nov. - Dec. 2014.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA