TEMA BROJA - JOSIF PANČIĆ
Pripremio: Vesna Bosanac
Primenjena nauka
Bilje u službi zdravlja
Institut za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić“ jedina je institucija u Srbiji koja se bavi proučavanjem, proizvodnjom, preradom i prometom lekovitog bilja i biljnih preparata. Počelo je da radi pre 66 godina sa desetak zaposlenih, a sada tu radi 150 ljudi različitih profila.
 |
| dr Dragan Radovanović -
direktor instituta |
U brojnim civilizacijama oduvek prisutno lekovito bilje i danas prekriva veo tajnovitosti, čak i mistike, mahom zbog neznanja ili legendi koje mu pridaju magično lekovite ili negativne moći. Ima li ono zaista takva svojstva?
U Institutu za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić“ ističu da su svi njihovi stručnjaci na strani racionalne upotrebe lekovitog bilja i preparata na bazi bilja. Pored izlaganja rezultata istraživanja stručnoj javnosti, putem medija, kad god se pruži prilika, prenose znanja o mogućnostima i ograničenjima savremene fitoterapije, bez mistifikacije. Stručnjaci Instituta u biljnim apotekama imaju i edukativnu i savetodavnu ulogu: informišu i savetuju pacijente o upotrebi lekovitog bilja i podstiču ih na usvajanje zdravog načina života. To je bio povod za razgovor sa direktorom Instituta, prof. Dragojem Radanovićem, doktorom poljoprivredin nauka...
Da li je Institut i dalje jedinstvena institucija na ovim prostorima kao što je bio u vreme osnivanja 1948. godine?
- Na Balkanu je naš Institut jedinstven po sveobuhvatnom radu, naročito po uspešnom spoju nauke i proizvodnje u oblasti lekovitog bilja, oblasti koja se i ovde i u svetu intenzivno razvija poslednje dve-tri decenije i privlači sve veću pažnju. Na Farmaceutskom i na nekim smerovima Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, lekovito bilje se izučava u okviru obaveznog predmeta. Osim toga, u okviru Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Vojvodini postoji Odeljenje za alternativne kulture, gde se jedan deo istraživača bavi lekovitim biljem. Studenti se danas sve više zanimaju za lekovito bilje, pored ostalog zato što rad u toj oblasti vide kao profitabilan, i sada i u budućnosti.
Ima li Srbija uslove za gajenje lekovitog bilja?
 |
U apoteku po savet
Suštinski je važno upoznati pacijente sa stvarnim mogućnostima delovanja čajeva i biljnih preparata i ograničenjima koja u tome postoje. Oni koji svoje medicinske nalaze donesu u Biljnu apoteku Instituta mogu da dobiju stručni savet da li neki čaj, čajna mešavina ili biljni preparat mogu da im pomognu ili ne i zbog čega je tako, da li postoje kontraindikacije, da li je možda potrebno zatražiti pomoć lekara. |
- Nastojimo da veći deo sirovina dobavimo iz planinskih predela gde kao samonikle rastu brojne vrste lekovitog bilja. Kada je reč o njegovom gajenju, Institut kooperantima obezbeđuje sadni materijal i stručni nadzor, počev od izbora zemljišne parcele, poštovanja određenih procedura gajenja, branja i transporta do skladišta. Provera zdravstvene ispravnosti biljaka tokom procesa prerade u Institutu vrši se na više kontrolnih tačaka. Kontinuirani kvalitet obezbeđuje stroga primena međunarodnih standarda ISO 9001: 2008 i HACCP.
Da li Institut izvozi svoje proizvode?
- Približno 20% celokupne proizvodnje se izvozi, mahom u nekadašnje jugoslovenske republike, zatim u SAD i Australiju. Ohrabruje to što potražnja raste i smatramo je dodatnim podsticajem za rad. Trenutno raspolažemo sa više od 200 različitih proizvoda.
Kako je organizovan rad Instituta?
- Prvih godina Institut se bavio isključivo naučno-istraživačkom delatnošću. Sedamdesetih godina prošlog veka počela je da se razvija proizvodna delatnost kao odgovor na potrebu da se naučna saznanja primene u praksi. Proizvodi su u početku bili jednostavnije prirode - pretežno čajevi, a kasnije, kako se Institut razvijao i tržište počelo da prihvata proizvode, počela je proizvodnja složenijih preparata. Uporedo se razvijao i drugi sektor koji obuhvata proizvodnju, marketing i prodaju biljnih preparata, gde je sada angažovano više od stotinu zaposlenih.
Kakva je saradnja sa sličnim ustanovama u regionu i u svetu?
Proizvodi Instituta
Magistar farmacije Violeta Popov, stručni saradnik za marketing i registraciju, navela je još neke podatke o proizvodima Instituta...
Paleta proizvoda obuhvata jednokomponentne čajeve (nadzemni deo biljke - herba, list, cvet, plod, koren, kora i drugo), čajeve u filter kesicama, više od 40 čajnih mešavina, oko 20 biljnih kapi (tinktura i uljanih ekstrakata), preparate na bazi pčelinjih proizvoda, dijetetske proizvode - dodatke ishrani, kozmetičke proizvode i biljne ekstrakte i tinkture. Svi ovi proizvodi sadrže isključivo biljne sirovine poznatog porekla, a njihova proizvodnja se odvija pod nadzorom stručnjaka. Zahvaljujući tome imaju standardni sastav, kvalitet i čistoću.
U Institutu se prate sva nova saznanja iz sveta o lekovitim biljkama. Jedan od primera za to, kaže Popov, je koren gaveza , koji se koristi za spoljašnju upotrebu ali se od njega, u narodnoj medicini, pravio i čaj. Poslednjih 20-25 godina došlo se do podataka o hemijskom sastavu gaveza, pa je zaključeno - zbog mogućnosti nepovoljnog uticaja na jetru - da čaj ne treba piti. Slično je sa listom uve, sastojkom uvinog čaja. On se više ne daje trudnicama i maloj deci: u slučaju bakterijske urinarne infekcije, njima se spravlja mešavina bez uvinog lista. Sve u svemu, poslednje tri decenje donele su brojna dragocena saznanja o hemijskom sastavu i delovanju lekovitih biljaka. |
- Imamo veoma dobru saradnju, naročito preko naučno-istraživačkih projekata koji zahtevaju multidisciplinarni rad. Uz to, Institut je bio inicijator i organizator Prve međunarodne konferencije o lekovitom bilju zemalja jugoistočne Evrope (CMAPSEEC), održane 2000. godine u Aranđelovcu. Skup je postao tradicionalan i održava se svake druge godine u drugoj zemlji. Albanija će ove godine biti domaćin osme konferencije. Broj zemalja učesnica je, od 15 na prvoj konferenciji, sada premašio 50. Dugu tradiciju ima i nacionalni naučno-stručni skup „Dani lekovitog bilja“, koji takođe organizuje Institut.
Koji su glavni problemi sa kojima se Institut suočava?
- Sada radimo na tri lokacije u Beogradu i dve u Pančevu. Za unapređenje rada bilo bi suštinski važno da svi budemo pod istim krovom, a to bi trebalo da pomogne država. Mi jesmo državana institucija, ali se malim delom oslanjamo na budžet a mnogo većim na tržište. Međutim, postojeća zakonska regulative često nas koči i predstavlja prepreku brzom reagovanju na tržišna kretanja, novu proizvodnju ili izlazak na nova tržišta. U održavanje i unapređenje rada ulažemo sami; poslednjih desetak godina uložili smo mnogo sopstvenih sredstava zarađenih na tržištu, ali to nije dovoljno, pogotovo neće biti u budućem periodu.
Vesna Bosanac
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
