MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 53
Godina X
Septembar - Okt. 2012.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA - ELEMENTARNE ČESTICE

 

Pripremio: Oliver Klajn

Istraživanja na Dalekom istoku

Do krajnjih tajni sveta

Postoji intenzivna saradnja Kineza sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja u Ženevi poznatom pod skraćenicom CERN. Zasad udeo Kine u ljudstvu i finansiranju CERN-a iznosi jedan procenat. Kineski fizičari istakli su se u pravljenju detektora čestica, stvarali su i razvijali metode fizičke analize i uspeli da izmisle način kojim je povećana osetljivost detektora.

Svojevremeno je Mao Cetung govorio o podeli elektrona, smatrajući da je to u skladu sa marksističkom ideologijom da je priroda deljiva. To je podstaklo fizičare u Kini, šezdesetih godina prošlog veka, da se upuste u proučavanje subatomskih čestica koje su nazvali „straton model“ a u kojem bi proton i neutron imali zajedničke sastavne delove. Sa dozom ironije, sa zapada je stigao predlog da se takva čestica, ukoliko bi bilo dokazano njeno postojanje, nazove maon , po Mao Cetungu.

Još od 1989. godine kineski naučnici eksperimentišu sa elektronima i pozitronima. Akcelerator u Pekingu je, tokom godina, omogućio niz otkrića. Pekinški sudarač je od 2007. godine u stanju da izazove višestruko više sudara čestica nego ranije, što je omogućilo naučnicima iz najmnogoljudnije zemlje da reše neka pitanja i dileme vezane za kvarkove.

Sudarač u Pekingu je privremeno obustavio rad da bi bio unapređen i poboljšan. Kinezi ne kriju nameru da daju svoj pečat sledećem svetskom gigantskom projektu na ovom polju - Međunarodnom linearnom sudaraču. Zemlja domaćin za ovaj akcelerator još nije odabrana.

Japanski nobelovci

Posle Kulturne revolucije koja je sputala razvoj nauke i obrazovanja, fizika dobija novi polet sedamdesetih godina prošlog veka. U sklopu toga došlo je do posete grupe kineskih naučnika laboratorijama zapadnih zemalja, 1973. Ubrzo potom Kinezi su rešili da u svojoj državi izgrade akcelerator. Zbog ekonomskih teškoća početkom osamdesetih godina prošlog veka, odlučeno je da to bude sudarač sa elektronima i pozitronima, energije od dve milijarde elektronvolti. Pekinški sudarač je izgrađen za četiri godine. Imajući u vidu koliko Kina ulaže napora i sredstava na ovom polju, vrlo je moguće da će neke čestice u budućnosti, kada budu otkrivene, dobiti kineske nazive.

Japan ima dugu tradiciju istraživanja na ovom polju. Prvi japanski dobitnik Nobelove nagrade Hideki Jukava, fizičar, nagrađen je za rad sa subatomskim česticama. On je 1935. godine, kada je imao 28 godina, objavio svoju teoriju mezona. Predvideo je postojanje i približnu masu mezona. Od japanskog naučnika potiče i ime čestice. Odlučio se za naziv mezon, prema grčkom, mezos znači srednji. Ovo otuda što je verovao da je masa te čestice negde između mase elektrona i protona.

Jukavina teorija potvrđena je u praksi otkrićem mezona 1947. Svojom teorijom objasnio je i interakciju između protona i neutrona. Nakon mnogih priznanja u svojoj zemlji, Jukava je 1949. godine dobio Nobelovu nagradu. Potom je ovaj japanski velikan radio na proučavanju protona i elektrona sa niskom energijom.

Interakciona oblast pekinškog elektronskopozitronskog sudarača

Godine 2008. trojica Japanaca podelili su Nobelovu nagradu i to za otkrića subatomskih čestica: Makoto Kobajaši, Tošihide Maskava i Đoičiro Nambu pokazali su zašto se svemir sastoji uglavnom od materije a ne od antimaterije i šta su promene koje dovode do procesa zvanog spontano lomljenje simetrije.

Đoičiro Nambu jedini od trojice Nobelovaca ima američko državljanstvo mada je rođen u Tokiju. U Japanu je stekao obrazovaje i u svojoj četvrtoj deceniji otišao u SAD. Nambu se poslužio zanimljivim poređenjem da bi objasnio šta su zapravo uradili: spontano lomljenje simetrije Nambu poredi sa gostom na večeri koji za okruglim stolom upotrebi pogrešan tanjir primoravajući tako i ostale goste da promene tanjir.

Na putu od 250 km

U Japanu postoji detektor, odnosno opservatorija neutrina, kao deo velike laboratorije za fiziku specijalizivane za neutrine. Kompleks je od izuzetnog značaja za izučavanje subatomskih čestica. Smešten je blizu grada Hida, u rudniku Monzumi, u centralnom delu najvećeg japanskog ostrva Honšu.

Pekinškog elektronskopozitronskog sudarača

Detektor ima za cilj proučavanje atmosferskih i solarnih neutrina, traganje za raspadom protona i praćenje supernova. U japanskom detektoru neutrina „Super-Kamiokande“ mogu od 1985. godine da se posmatraju solarni neutrini. Eksperimenti izvedeni u Japanu spadaju u najosetiljivije oglede sa subatomskim česticama.

Fenomen oscilacije neutrina, koji je predvideo italijanski naučnik Pontekorvo, dokazan je u japanskom detektoru 1998. godine. Sa mionskim neutrinima je izveden i eksperiment nazvan K2K, izvršen u periodu od 1999. do 2004. U tom ogledu korišćeni su mionski neutrini iz dobro kontrolisanog snopa čestica. Time je potvrđena oscilacija neutrina ranije uočena na atmosferskim neutrinima u opservatoriji „Super-Kamiokande“. Ovog puta nisu korišćene čestice poreklom od Sunca i kosmičkih zraka, a snop mionskih neutrina prešao je rastojanje od oko 250 km.

Specifična vrsta akceleratora, sinhrotron deluje u okviru Organizacije za visokoenergetske akceleratore. Ova važna nacionalna institucija poznata je pod skraćenim nazivom KEK i upravlja najvećom laboratorijom za fiziku elementarnih čestica u Japanu, u gradu Cukubi. Iz sinhotrona u Cukubi snop neutrina je išao kroz zemlju do laboratorije „Kamioka“.

Tada je prvi put ustanovljeno da sintetički neutrini nestaju. Krajnje osetljivi detektori svetlosti registrovali su sićušne bljeskove svetla, kao proizvode interakcije čestica. U saradnji sa nizom drugih država, Japanci kao nastavak K2K ogleda izvode i eksperiment T2T.

Najveći magnet na svetu

Čestica bozon dobila je naziv po velikom indijskom fizičaru Satjendra Natu Bozeu (1894-1974). Jedan britanski fizičar želeo je da oda počast Indijcu zbog toga što je, zajedno sa Albertom Ajnštajnom, stvorio Boze-Ajnštajnovu statistiku po kojoj povezane čestice mogu da dostignu samo određen energetski nivo. Čestice koje nemaju dovoljno izražene odlike mogu da zauzmu samo dostupne energetske nivoe. Jedan od načina da se to odredi je Boze-Ajnštajnova statistika.

Albert Ajnštajn se postarao da Bozeov članak bude objavljen u jednom od najuglednijih nemačkih stručnih časopisa za fiziku. Tim člankom podržao je Bozea koji je istraživanjima dobio veoma precizne rezultate. Ajnštajn je to prihvatio i proširio na atome.

U okrugu Teni, u državi Tamil Nadu, planira se izgradnja indijske neutrinske opservatorije, u pećini, na dubini od 1300 m ispod zemlje. Glavni cilj je izučavanje atmosferskih neutrina. Završetak ovog gigantskog projekta očekuje se 2015. godine. Laboratorija će biti prekrivena visokokvalitetnim granitnim prekrivačem koji će štititi detektor od čestica kosmičkih zraka u atmosferi. Tokom izgradnje biće ugrađeno četiri puta više magnetnog gvožđa nego u detektoru u Ženevi. Time će Indija dobiti najveći magnet na svetu u kojem bi trebalo da dolazi do interakcije neutrina i gvožđa koje će potom izbacivati naelektrisane čestice. Putanje ovih čestica biće određena magnetnim poljem.

 

Oliver Klajn

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA