MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 51
Godina IX
Maj - Jun 2012.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ISTORIJA AVIJACIJE

 


Pripremio: Darko Mladenović

Santos Dumon

Mali Alberto iznad Trijumfalne kapije

Pokazao je svetu kako se leti balonom, dirižablom i avionom pre nego što je iko čuo za braću Rajt. Alberto Santos Dumon je bio čovek za koga su savremenici verovali da će se vekovima ljudi sećati njegovog imena. Ipak, Dumon je svuda zaboravljen osim u rodnom Brazilu gde se i danas smatra nacionalnim herojem. Drugi međunarodni aerodrom u Rio de Ženeiru nosi njegovo ime.

Popularnost Santosa Dumona je navela mnoge ljude koji su pratili modu da preuzmu njegov jedinstven stil oblačenja

Alberto Santos Dumon je rođen 1873. u blizini gradića Palmira, u Brazilu. Odrastao je u mnogočlanoj porodici na plantaži kafe u državi Sao Paolo, koja je bila u porodičnom vlasništvu. Od ranog detinjstva pokazivao je interesovanje za tehniku, sa kojom se vrlo rano susreo zahvaljujući činjenici da je njegov otac, inženjer, koristio brojne izume tog vremena koji su olakšavali poslove na plantaži kafe.

Santos je bio opčinjen mašinama pa je, tokom najranijeg detinjstva, ovladao veštinom upravljanja parnim traktorom i lokomotivom koje je njegov otac koristio na plantaži. Jedan od dečačkih idola bio mu je Žil Vern, čije je sve knjige pročitao pre svog desetog rođendana.

U autobiografiji je naveo da je o letenju počeo da mašta posmatrajući nebo iznad svog imanja tokom dugih sunčanih dana. Nakon što je osnovno obrazovanje stekao od privatnih učitelja, roditelji su ga poslali u školu nauke, gde se zadržao do svoje 17. godine, kada se vratio na imanje a potom, zajedno sa porodicom, napustio je Brazil i otišao u Francusku. Po dolasku u Francusku, Alberto se posvetio izučavanju fizike, hemije, mehanike i astronomije.

Prvi letovi balonom

Boravak u Parizu ga je još više približio letenju. Prve letove balonom Santos je obavio tako što je unajmio iskusnog pilota i leteo kao putnik. Nedugo posle toga, počeo je da samostalno leti i radi na sopstvenim konstrukcijama balona. Već 1898. poleteo je svojim prvim balonom kojeg je nazvao „Brazil“. Balon je bio kapaciteta 113 m3 i mogao je da podigne 60-ak kg.

Dirižabl sa kojim je pobedio na trci oko Ajfelove kule

Stečeno iskustvo Santos je iskoristio da izradi svoj drugi balon nazvan „Amerika“, kapaciteta 500 m3, sa kojim je uspeo da ostane u vazduhu 22 sata. Time je u konkurenciji 12 balona osvojio specijalnu nagradu Pariskog aerokluba. Nakon tog uspeha, u periodu do 1905. godine, konstruisao je i leteo na 11 modela balona i dirižabla, uspešno rešavajući probleme kontrolisanog leta. Često je leteo nad pariskim bulevarima pristajući kod omiljenih kafe-restorana, na ručak i kafu, a poznat je i slučaj sletanja ispred svog stana u neposrednoj blizini Šanzelizea i Trijumfalne kapije.

Da nije sve išlo glatko, svedoči podatak da je, prilikom jednog pokušaja leta, njegov dirižabl počeo da gubi visinu da bi potom eksplodirao. Srećom, Santos je ostao nepovređen.

Krajem 1901. godine, sa svojim dirižablom broj 6 pobedio je u trci oko Ajfelove kule, ostvarivši brzinu od oko 22 km/h. Zahvaljujući avijatičarskim veštinama, postao je poznat širom sveta. Na raznim trkama je osvajao nagrade, postao je prijatelj plemstva, bogataša i pionira avijacije. Tokom 1904. Santos je, na poziv tadašnjeg predsednika SAD Teodora Ruzvelta, bio gost Bele kuće.

Ljudi su ga sa ushićenjem i poštovanjem posmatrali, a njegovi podvizi i srdačnost prema Parižanima su doprineli da ga mnogi zavole. Parižani su mu dali nadimak „mali Santos ”. Čak je modni svet oponašao Santosov stil, od košulja drečavih boja do „panama šešira“.

Najzad u avionu

Prvi let Santosa Dumona je odlično dokumentovan, zahvaljujući prisustvu izveštača i reportera tadašnjih medija

Iako je konstruisao dirižable, Santos se sve više okretao drugim letelicama. Već 1905. dizajnirao je avion i helikopter. Prve probne letove avionom obavio je tokom leta 1906. godine za komandama aviona kojeg je sam konstruisao i nazvao „14-bis“. Krajem oktobra obavio je prvi javni let - pred velikim brojem očevidaca preleteo je oko 60 m, na visini od oko 3 m. Ovaj let je zvanično zabeležen i priznat kao prvi let avionom na području Evrope i prva javna demonstracija leta aviona sa fiksnim stajnim trapom koji je poleteo snagom sopstvenog motora po mirnom danu.

Već polovinom novembra, postavio je prvi zvanični svetski rekord preletevši razdaljinu od 220 m za 21,2 sekunde. Obzirom da su Santosovi letovi obavljeni pred zvaničnicima Francuskog aero-kluba i pred brojnim novinarima i posmatračima, ceo svet se divio ovim uspesima koji su uzburkali javnost i dali podstrek drugim pionirima avijacije.

Posle uspeha svog prvog aviona, Santos je razvijao nove projekte. Jedan od njegovih poslednjih samostalno razvijenih aviona je bio „demoazel monoplan“, koji mu je služio kao prevozno sredstvo. Trup se sastojao od grede od bambusovog drveta koja je bila posebno ojačana a pilot je sedeo neposredno iznad stajnog trapa nalik triciklu. „Demoazelom“ se upravljalo delimično pomoću repnih površina koje su funkcionisale kao današnje krmilo pravca i elevatori, a drugim delom uvijanjem krila.

Godine 1908. Dumon se udružio sa Adolfom Klemontom da ponude tržištu „demoazel 19“. Od planiranih 100 aviona, napravljeno je 50 a prodato samo 15 tako da je „demoazel 19“ bio prvi serijski proizveden avion na svetu i poslednji avion koji je Santos napravio. Ta letelica je lako dostizala brzinu od preko 100 km/h. Mogla je da se vine i 200 m iznad tla. Poznati časopis ''Popular Mechanics'' je, juna 1910, objavio nacrte „demoazela“ i nazvao ga najboljom mašinom ikada napravljenom.

U januaru 1910. Santos je doživeo nezgodu koja nikada nije odgonetnuta. Nedugo potom se razboleo i povukao iz Pariza otišavši u jedno selo na obali severne Francuske.

Iz hobija se posvetio astronomiji. Njegovi novi sugrađani nisu znali ko je on pa su ga, neposredno pred izbijanje rata, prijavili vlastima kao nemačkog špijuna. Uznemiren lažnim optužbama i u nastupu besa spalio je sve svoje papire i radove iz oblasti astronomije.

Po okončanju Prvog svetskog rata, napustio je Francusku i otišao u rodni Brazil, gde je kupio malu kuću i opremio je svojim pronalascima. Do smrti 1932. godine više nije odlazio u Evropu. Kuća u kojoj je živeo u Brazilu pretvorena je u muzej koji svedoči o životu ovog velikog čoveka.

 

Darko Mladenović

 

Avion za dve nedelje
Alberto Santos Dumon je verovao da će let ujediniti svet. Svoje patente i iskustva je delio sa svim zaljubljenicima u avijaciju. Njegov „demoazel“ je bio tako jednostavne konstrukcije da se mogao napraviti za svega petnaestak dana.
Santos je doživeo veliko razočarenje po izbijanju Prvog svetskog rata, kada je uvideo kakvo su moćno oružje dirižabl i avion. To je uticalo na njegovu odluku da se više ne bavi vazduhoplovstvom.

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA