PEDIJATRIJSKA MEDICINA

Pripremila: G. Tomljenović

dr Tatjana Majkić

Infekcije kod predškolske dece

Povišenje temperature kao prirodna odbrana organizma

Povišena telesna temperatura je način na koji se organizam brani od prouzrokovača infekcije i znak je normalne imune reakcije organizma koju ne treba remetiti paničnim davanjem antipiretika, ističe dr Tatjana Majkić, pedijatar u Bel Medic-u

dr Tatjana Majkić

Vaše dete se taman priviklo na vrtić i već veselije ide u „školicu“, ali se taj novoosvojeni ritual prekida gotovo na svake tri nedelje, sve zbog stalnih prehlada sa curenjima nosa, kašljem, temperaturama... Ovo je uobičajeni „scenario“ kod predškolskog deteta, koje u dečjem kolektivu svakodnevno i manje-više ravnropravno „deli“ viruse, najčešće izazivače infekcija. Dr Tatjana Majkić, pedijatar u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic, kao najčešće infekcije kod mališana ovog uzrasta izdvaja infekcije gornjih respiratornih puteva, upale krajnika, bronhiolite i bronhitise, i urinarne infekcije.

Virusne respiratorne infekcije

Najučestalije infekcije kod predškolske dece su infekcije gornjih respiratornih puteva, odnosno upala sluznice nosa i sluznice ždrela, uzrokovane virusima. Prvi simptomi su nelagodnost („grebanje“) u grlu i pojačana sekrecija iz nosa. Sekret je u početku bistar, nakon dva-tri dana gušći i obojeniji, ali to ne znači da je došlo do bakterijske superinfekcije, već je jednostavno reč o fazi u lučenju iz ćelija u nosu. Kašalj je, potom, posledica slivanja pojačanog nosnog sekreta i sluzi a ne oboljenja donjih disajnih puteva. Kašalj je, štaviše, odbrambena reakcija organizma na slivanje sekreta u donje disajne puteve.

Povišena temperatura je još jedan način na koji se organizam brani od prouzrokovača infekcije, i znak da je pokrenuta imuna reakcija organizma, te dr Majkić ističe da ne treba žuriti sa davanjem antipiretika, lekova za snižavanje temperature, sve dok ona ne počne da prelazi 38,5 stepeni C jer se time remeti prirodna odbrana organizma. Prema američkim standardima, antipiretici se uključuju tek kod skoka temperature na 39,5 stepeni C.

Koliko dugo se može tolerisati taj normalan imuni odgovor organizma? Dr Majkić objašnjava da svaka virusna infekcija traje do 10 dana, sa povišenom temperaturom koja se zadržava oko 5-6 dana. U prva dva 2-3 dana temperatura je viša, u prva 24 sata kod dece i do 39,5 i 40 stepeni C. Drugog i trećeg dana je već nešto niža, čak i sa periodima normalizacije, a tek četvrtog i petog dana se događa da dete u prepodnevnim satima nema temperature, već poneki temperaturni skok predveče. U danima povišene temperature - dakle, u vreme kad se organizam prirodno brani od prisustva virusa - dete treba raskomotiti a povišenu temperaturu postepeno snižavati tuširanjem ili kupanjem mlakom vodom, i to najmanje 10 do 15 minuta. Preporučuje se i masaža mešavinom alkohola i vode, ili alkoholnog sirćeta i vode, pri čemu se kod mlađe dece primenjuje blaži rastvor ovih tečnosti. Ovaj postupak neće i ne treba da dovede do naglog pada temperature, već do postepenog rashlađivanja tela.

Sekundarne bakterijske infekcije

Izazivači infekcija gornjih disajnih puteva uobičajeno pripadaju grupi rinovirusa, koji napadom na sluznicu nosa izazivaju rinosinuzit. Pored virusa, i bakterije su deo normalne flore nosa i ždrela, koju prirodna odbrana organizma održava u ravnoteži, ali virusna infekcija remeti taj balans, što u nekim slučajevima može da dovede i do sekundarne bakterijske infekcije. Da li je reč o virusnoj ili bakterijskoj infekciji može se odrediti na osnovu obične analize krvi iz prsta, odnosno takozvane leukocitne formule. Naša sagovornica dodaje da kod dece predškolskog uzrasta najčešće sve počinje kao virusna infekcija - sluznica ždrela kod dece do tri godine starosti jednostavno nije prijemčiva za bakterije - te prva tri do četiri dana samo treba kontrolisati i snižavati temperaturu. Ako, pak, dete iz dana u dan ne izgleda dobro, tek onda ima smisla da se, četvrtog ili petog dana, posumnja na bakterijsku infekciju i uradi laboratorijska analiza krvi.

Kod starije dece, one u četvrtoj i petoj godini života, kao posledica virusne infekcije nosa i ždrela može doži do upale srednjeg uha zbog izlivanja sekreta koji u unutrašnjem uhu čini dobru podlogu i za razmnožavanje bakterija. Postojanje bakterijske infekcije na koju, uz teže opšte stanje, može da ukaže i pomenuti uzrast deteta, zahteva uvođenje antibiotika, i to prvenstveno penicilinskih preparata. Najčešći prouzrokovači bakterijskih infekcija gornjih respiratornih puteva su streptokok pneumonie, moraksela kataralis i hemofilus influence. Ova treća bakterija je i kod nas poslednjih godina suzbijena redovnom upotrebom vakcine protiv hemofilus influence, pa je izvesno da bi se mogla „iskoreniti“ i streptokok pneumonie, budući da na tržištu postoji odgovarajuća vakcina koju pedijatri takođe preporučuju.

Upale krajnika i bronhitisi

Upala tonzila (krajnika) - tonzilitis - druga je najučestalija infekcija u predškolske dece. Simptomi su uvećanje i crvenilo krajnika, često i beličasti „čepovi“ na njima. Dr Majkić napominje da i u ovom slučaju važi „pravilo“ da je kod mlađe dece infekcija obično izazvana virusom, a kod starije verovatno bakterijom. Kliničkim pregledom se to ne može odrediti, ali za uzimanje brisa iz grla opet ima dovoljno vremena, ističe naša sagovornica. Smatra se, pri tom, da je bakterija betahemolitički streptokok grupe A jedini direktni uzročnik gnojnih upala krajnika (angina), koje treba lečiti antibioticima, a da su sve ostale posledica virusne infekcije, odnosno poremećene virusno-bakterijske ravnoteže i nešto većeg nagomilavanja bakterija. Kod virusne infekcije i upale krajnika, uz simptomatsko lečenje se stanje deteta poboljšava već nakon dva do tri dana. U suprotnom, ako se brisom izoluje betahemolitički streptokok grupe A, i to u dovoljnom broju (procentu), uvodi se adekvatna terapija prvenstveno penicilinskim preparatima.

Ni virus, ni bakterija U petoj i šestoj godini, i kod dece najranijeg školskog uzrasta, često se izoluje mikoplazma pneumonije - neka vrsta međuorganizma koji je sličniji bakteriji nego virusu. Ovaj česti posetilac školskih kolektiva može da izazove povišenje temperature i dugotrajan kašalj. Temperature su relativno blage, obično ispod 38 stepeni C, ali kašalj može da traje i po četiri sedmice, ponekad čak i sa kratkotrajnim „vraćanjem“ temperature. Dr Majkić, međutim, naglašava da se dete, uprkos svemu, jako dobro oseća i fizički je aktivno. Infekcija mikoplazmom pneumonije leči se posebnom grupom antibiotika.

Dr Majkić još jednom naglašava da sa davanjem antibiotika ne treba žuriti. Osim pomenute bakterije, uzročnici tonzilitisa su uglavnom isti kao i kod infekcija nosa, i smatra se da postojanje većeg broja bakterija drugih grupa zapravo ukazuje na virusnu infekciju i posledični poremećaj virusno-bakterijske ravnoteže.

Bronhiolitisi i bronhitisi su takođe česte infekcije donjih respiratornih puteva kod predškolske dece. Bronhiolitisi se javljaju kod dece do dve godine, budući da zahvataju bronhiole, najsitnije ogranke bronhalnog stabla, dok kod starije dece zahvataju glavne puteve, bronhije. I bronhitisi su kod dece uglavnom izazvani virusima, pa antibiotike opet ne treba prerano davati. Primenjuju se prvo lekovi koji šire bronhije i pospešuju izbacivanje sekreta. Obično se daju putem inhalacije, tako da direktno deluju na pluća smanjujući otok bronhija. Povišena temperatura tretira se na već ranije opisane načine.

Ali, kad je reč o odojčadi starosti do šest meseci, dr Majkić ukazuje na opasnost od ozbiljnijih stanja izazvanih respiratornom infekcijom, jer tako mlada bronhijalna sluznica ne reaguje adekvatno na primenu lekova za širenje bronhija i izbacivanje sekreta. Može čak doći do ozbiljne respiratorne ugroženosti odojčeta, koja zahteva terapiju kiseonikom i hospitalizaciju. U odojačkom uzrastu se respiratorne infekcije vrlo brzo šire tako da, i nakon pregleda koji ne potvrđuje bronhiolitis, do disajne opstrukcije sa plućima prepunim sekreta i otežanim disanjem može doći u roku od samo tri do četiri sata. Kod odojčeta starijeg od šest meseci, klinička slika je već sasvim drugačija, sa manje takvih rizika.

Urinarne infekcije

Slično kao kod infekcija bronhija, i urinarne infekcije, kod dece takođe praćene povišenom temperaturom, zahtevaju posebnu pažnju ukoliko se jave kod odojčadi, odnosno deteta do godine dana starosti. Pravilo je da se u tom najranijem uzrastu uzrok urinarne infekcije detaljno istraži, jer može biti posledica genetskih anomalija, malformacija u urogenitalnom traktu. Za analize i dijagnostiku je, dodaje naša sagovornica, veoma važan prvi korak - pravilno uzimanje urina - kako ne bi došlo do zagađenja uzorka. Prema nekim najnovijim stavovima je, čak, najsigurniji način uzimanja urina direktno iz bešike, kateterom. Reč je, međutim, o invazivnoj metodi, te dr Majkić objašnjava da pravilno uzimanje urina podrazumeva dobru pripremu - dete treba dobro oprati i obrisati i obezbediti da direktno piški u sterilnu posudicu. Kesica za urin, koja se lepi kod mlađe dece, mora biti zamenjena novom sterilnom kesicom ukoliko do uzimanja urina ne dođe u roku od 45 minuta, a dete pre toga mora biti ponovo oprano i obrisano.

Potvrđena urinarna infekcija kod odojčadi zahteva dalje dijagnostičke korake, ultrazvučni pregled i još neke analize, kako bi se utvrdilo da li eventualne genetske anomalije izazivaju vraćanje urina ka bibrezima, što bi moglo da ošteti bubrege. Kod starije dece, već kod dvogodišnjaka i trogodišnjaka, najčešći uzročnik urinarnih infekcija je bakterija ešerihija koli, inače prirodni stanovnik debelog creva.

G. Tomljenović

Upale uha
Kod mališana starosti do tri godine upala uha je u velikom broju slučajeva posledica upale nosa. Pojačani nosni sekret sliva se ka unutrašnjem uhu, odnosno ka eustahijevim tubama koje su male i široke, pa je uvećan rizik da dođe do upale uha, pogotovo kad deca leže u postelji. Sa većim uzrastom deteta, taj rizik se smanjuje. Dr Majkić dodaje da se u slučajevima upale uha u lečenje uvode antibiotici jer je izliv nosnog sekreta u unutrašnje uho povoljna podloga za sekundarnu bakterijsku infekciju.

Infekcije u prvih mesec dana života
U pedijatriji je jedno od osnovnih pravila da se svaka infekcija i povišenje telesne temperature kod odojčeta u prvom mesecu života posmatra sa najvećim oprezom, kao sumnja na sepsu. Bez obzira da li je dete dojeno ili ne, prva tri meseca života, a pogotovo prvi mesec, izuzetno su osetljivi i nose određene opasnosti - ukoliko u tom periodu dođe do neke infekcije. Štaviše, sepsa, koju inače prati visoka telesna temperatura, kod jednomesečnog odojčeta - paradoksalno - može da se javi i bez temperature. Odojčad se zato, pri svakoj infekciji, pomno prati i hospitalizuje.