MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 49
Godina IX
Januar - Februar 2012.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

ARHITEKTURA

 

Pripremila: Dr arh. Mirjana Lukić

Objekti za sportove na vodi

Olimpijada kao motiv

Dobitni ca Prickerove nagrade za arhitekturu 2004. godine, Zaha Hadid je prva žena arhitekta koja je ikada dobila ovu nagradu. Ova nagrada ustanovljena je 1979. godine od strane Fondacije " Hajat " iz Los Anđelesa, koja gradi istoimene hotele po svetu

Centar za sportove na vodi po ideju Zahe Hadid
Arhitektura, glavna odlika civilizacije kroz vekove, do nedavno nije imala tako vrednu nagradu kao što je Nobelov a . Novčani deo Prickerove nagrade iznosi sto hiljada dolara, a medalja od bronze na licu nosi naziv i crtež čikaškog arhitekte Luja Salivana (poznatog kao oca oblakodera), dok su sa zadnje strane urezane reči; "čvrstina, udobnost i radost" . To su reči Henri ja Voton a koji je 1624, u traktatu "Elementi arhitekture", ovo preuzeo od arhitekt e Vitruvija iz knjige "Deset knjiga o a rhitekturi", gde se kaže da "dobro građenje ima tri uslova; udobnost, čvrstinu i radost".

Od tog vremena, brojna vredna imena iz sveta arhitekture iz raznih zemalja dobila su ovu nagradu, počev od Filipa Džonsona, prvog dobitnika iz 1979, pa do slavnih: Kenzo Tangea, Oskara Nimejera, Rem a Kolhausa, Jorna Utzona, Frenka Geria, Lorda Normana Fostera, Renca Piana...

U početku su crteži i modeli Zahe Hadid izgledali kao skulpture, potpuno neostvarive forme u arhitekturi . V remenom , uspevši da izgradi više objekata, njen san u arhitekturi se postepeno ostvar ivao. Počela su i priznanja, počev od brojnih prvih nagrada na međunarodnim konkursima do velike Prickerove nagrade.

Centar za sportove na vodi po ideju Zahe Hadid Zaha Hadid je postavila nove granice umetnosti arhitekture. Taj rukopis ženskog senzibiliteta na svojstven način snažno oseća potrese današnjeg vremena i kroz crtež e i projek te izražava dinamiku i zamah moćnih kretanja, velikih brzina i tektonskih lomova. Tek kada je ta arhitektura počela da se realizuje u složenim građevinama, otk r ila se puna snaga njene inovacije.

Sa svojim arhitektonskim biroom Zaha Hadid je dobila brojna priznanja širom sveta, ali u samom Londonu, gde živi i radi , nije dugo realizovala nijedan njen objekat. Jedina realizacija bila je izložba crteža, modela i projekata "Zona duše", u Milenijumskoj kupoli .

Ipak. na konkursu u Londonu dobila je prvu nagradu za plivački centar Olimpijade 2012, koji je sada u izgradnji i skoro je realizovan.

Centar za sportove na vodi po ideju Zahe Hadid Zaha Hadid, poreklom iz Iraka, treći je arhitekta iz Velike Britanije koja je dobila Prickerovu nagradu - prethodili su joj Džejms Stirling 1981 . i Lord Norman Foster 1999.

Svrha Prickerove nagrade je da svake godine nagradi živog arhitektu čiji graditeljski rad ima kombinaciju talenta, vizije i ostvarenja što daje t rajan i značajan doprinos čovečanstvu i izgrađenom okruženju kroz umetnost arhitekure.

Objekti za Olimpijadu 2012.

Objekti koji sadrže olimpijske bazene u kojima će se odvijati takmičenja u sportovima na vodi, koje je projektovala Zaha Hadid, inspirisani su ljudskim telom i napetom muskulaturom koju stvaraju ovi sportovi.

Atinska Olimpijada 1896. godine, uključila je tri plivačke discipline, ali bez ikakvih utvrđenih i sveprihvaćenih pravila i normi. Ti prvobitni vodeni sportovi uključivali su i neobične discipline (podvodno plivanje, plivanje na 200 m sa preprekama i ronjenje).

Pravila su počela da se formulišu 1896. na olimpijskim takmičenjima u Parizu 1900. i 1904. Rastuća popularnost sportova na vodi nagnala je rukovodeće ljude da smisle i formulišu univerzalna pravila.

Sinhronizovano plivanje je postalo takmičarsko na Olimpijadi u Los Angelesu, 1984. Samo su žene učestvovale na ovom takmičenju, u duetu i kao tim. Svako takmičenje sastoji se iz tehničkih elemenata i slobodnog sastava.

Vaterpolo je postao olimpijski sport 1900. godine u Parizu, dok je vaterpolo za žene zvanično priznat na Olimpijadi u Sidneju, 2000. godine.

Ronjenje je postalo olimpijski sport 1904. godine na Olimpijadi u St. Louisu. Ova disciplina deli se na: ronjenje sa platforme, “springbord” ronjenje i sinhronizovano ronjenje.

Dr arh. Mirjana Lukić

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA