NAUKA KAO ŽIVOT

Pripremio: M. Rajković

Dr Nebojša Menković, naučni savetnik Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić” u Beogradu

Fitoterapija - iskustvo milenijuma

“ Sve livade i pašnjaci, brda i planine su apoteke..” Paracelzus

Dr prof. Nebojša Menković

Kada sam na drugoj godini studija nameravao da pišem studnetski rad iz organske hemije, profesor Dana Stefanović kaže: “Šta će ti hemija, treba da se baviš lekovitim biljem, uzmi temu iz farmakognozije”. Nisam ni znao za taj predmet, ali nije pogrešila, na tome sam joj zahvalan. „Čovek ne bira poziv, poziv bira čoveka”, kaže o “prvom susretu” s farmakognozijom danas najpozantiji naš farmakognost dr Nebojša Menković, naučni savetnik Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić” u Beogradu i profesor univerziteta u Nišu i Podgorici.

Doktor Menković priča da ga je “farmakognozijska mušica prvi put pecnula” već na prvom odlasku na teren s profesorom Katicom Savin. “Tada sam rekao sebi: to je ono što treba da radiš. Dotle mi se andrićevski događalo ono što nisam želeo”.

Otac Radoslav i majka Milosava bili su apotekari u Ljigu, u koji su došli godinu pre njegovog rođenja (1957). Otac je kasnije prešao u Apotekarsku ustanovu “Beograd”. Tu je još kao dečak upoznao čuvenog Jovana Tucakova, pionira moderne srpske nauke o lekovitom bilju. Ali, Nebojša nije voleo farmaciju (“Apoteku i miris dektoze mrzim iz dna duše”). U gimnaziji je bio “dobar fizičar” i nameravao je da studira elektrotehniku. Argonautsko traganje za svojom “zlatnom” vokacijom srećno je završio, ipak, na Farmaceutskom fakultetu, na kome su i u njegovo vreme “u modi bile farmaceutske tehnologije”.

Kod profesorke Stefanović je naučio kako se vodi laboratorijski dnevnik, kako se koriste hromatografske tehnike (“bio je problem napraviti adsorbens a sada je sve automatizovano”), kako se izoluje i karakteriše hemijska struktura lekovitog bilja. Kod profesorke Savin je magistrirao (“Proučavanje Sideritis montana L.”, sa osvrtom na Sideritis scardica Griseb., Lamiaceae”, 1990) i doktorirao (“Fitohemijsko ispitivanje in vitro kultura Gentiana lutea L i Gentiana punctata L.”, 1997).

Usavršavanje u Moskvi

Kao mlađi saradnik Instituta za proučavanje lekovitog bilja, u kome se zaposlio “pravo iz klupe” (neznajući pre konkursa da takva ustanova “uopšte postoji”) dr Menković se u dva maha stručno usavršavao na Svesaveznom institutu lekovitog bilja (VILR) u Moskvi, kod direktora Glizina i dr Šretera. “Biolog po obrazovanju, profesor Šreter je izučavao fitomedicinske tradicije različitih naroda. Reč je o iskustvu u automedikaciji, nagomilanom milenijumima, koje ne može biti pogrešno ukoliko se naučno iskristališe. Ako su dva naroda”, veli, “živela u istom istorijskom preseku i nisu se mešala tokom više od hiljadu godina a došli do istog zaključka da cvet gloga deluje na srce, delovanje se ne dovodi u pitanje”.

Glog Menković navodi da današnja racionalna fitoterapija plod gloga preporučuje kao vrsno sredstvo za čišćenje perifernih krvnih sudova i povećanje elasticiteta kako srca tako i periferije jer sadrži tzv. oligomerne proantocijanimide. Cvet lista Trahtaegi summitates sadrži flavonske C heterozide, koji direktno deluju na srčani mišić i omogućavaju bolju provodljivost struje kroz nervni sistem srca. “Nauka je dokazala da u ta dva različita organa jedne biljke (plod i cvet), sa drugačijim hemijskim molekulama, nema razlika u delovanju na kardiovaskularni sistem”.

Profesor Menković je autentični predstavnik “škole za proučavanje medicinske flore” koju je pre šezdeset godina osnovao dr Jovan Tucakov. Plejada profesorovih odličnih đaka i vrsnih saradnika: Predrag Lukić, Katica Savin, Rada Ivanić, Momčilo Gorunović, Bojana Milojević, Milan Soldatović, Nada Krstić-Pavlović gradila je njenu reputaciju u akademskoj i naučnoj javnosti, ali je dr Menković svojom raznovrsnom naučno-istraživačkom aktivnošću tu nacionalnu školu učinio ustanovom “svetskog glasa”, obeležio je decenije na razmeđi vekova.

Dr Menković se nauci, dosad, najviše odužio radovima o familiji lincura (Gentiana), proizašlih iz doktorske teze i proučavanja hemijskog sastava roda Gentiana C., s grupom profesora Slobodana Milosavljevića i Vlatke Vajs, sa katedre za instrumentalnu analizu Hemijskog fakulteta. “Familija Gentiana C. na prostoru Srbije nije ranije bila farmakognozijski i fitohemijski ispitana s obzirom na ksantonske i sekoiridoidne komponente njenih nadzemnih i podzemnih delova. Obarđene su”, veli, “sve lincure s područja centralnog Balkana”.U svetu se,inače, kao izvor farmakološki interesantnih droga koriste vrste roda Gentiana sweritia i Centaurium.

Menkovićevi radovi su objavljeni u najreferentnijim časopisima u svetu: Journal of Essentional Oil Research, Journal of Natural Products, Journal of Agricultural and Food Chemistry, Zeitschrift fur Naturforschung-Section B, Chemistry of Natural Compounds, Pharmaceutical and Pharmacological Letters, Fitoterapia, Phytomedicine. U indijsko-američki zbornik Recent Progress in Medicinal Plants, Volume 8, Phytochemistry and Pharmacology 2002, uvršten je njegov rad Xanton Compounds in some Gentiana C Species Growing in Serbia and Montenegro.

Menković je u to visoko društvu ušao na velika vrata kada je u Planta Medica, 57, 1991, objavljen njegov rad o šarplaninskom čaju, The essential oil of Sideritis scardica, saopšten na naučnom skupu u Sarbrikenu. “Ponosio sam se time, to je čast za svakog istraživača”, kaže.

Naučni rezultati dr Menkovića, saopšteni u više od 150 radova, našli su svoje mesto u najpoznatijim bankama podataka za medicinu i farmaciju CAPLUS i MEDLINE. Mnogi su aktualizovani novijim istraživanjima stranih naučnika, samo u prošloj godini desetak radova prof. Menkovića citirani su trideset puta, najviše (sedam) njegov najcitiraniji rad Flavones and sesquiterpene lactones from Achillea atrata subsp, multifida: Antimicrobial activity, iz 1999 (Journal of Natural Products). Slede: Essential Oil of Anthemis montana (1998), 13, Essential Oil of Anthemis carpatica (1997), 12, oba publikovana u Journal Essential Oil Research, Quantitave determination od secoiridoid and y-pyrone copounds in gentitana lutea cultured in vitro (Planta Medica, 2000)...

Moderna fitoterapija

Farmakognozija (grč. farmakon – otrov, lek, gnosis – znanje, posznavanje) proučava prirodna sredstva koja se koriste u lečenju – fitoterapiji, njihov hemijski sastav, primenu i delovanje. Više od 95 odsto prirodnih lekova, navodi prof. Menković, potiču iz biljnog carstva, nesicrpnog izvora farmakološki aktivnih supstanci, neznatno od životinja (npr. goveđa žuč ili osušeni pankreas, fel tauri sicca). Od 350.000 biljnih vrsta samo je pet do deset odsto lekovito a naučno izučeno između 600 i 700 rodova. U Srbiji od 3562 taksona vaskularne flore u široj upotrebi je, prema nekim pokazateljima, oko 250-300 vrsta, što je manje od deset odsto.

-Moderna fitoterapija nije nikakva ‘alternativna medicina', već deo današnje naučno orijentisane školske medicine”, naglašava dr Menković. U njoj se upotrebljavaju samo delotvorne materije koje postoje u biljkama. Sve veća pažnja se posvećuje racionalnoj fitoterapiji - lečenju biljnim drogama i prirodnim sirovinama koje su hemijski, farmakološki i klinički ispitane. Racionalna fitoterapija se bazira na odnosu: doza/delovanje, efikasnost/sastav, ukupan ekstrakt/izolovane komponente i upotrebi fitopreparata (fitofarmaka) visokog farmaceutskog i medicinskog kvaliteta”.

Nauka sve više izučava hemijske komplekse bilja. U tome prednjače Nemačka i Rusija. U Nemačkoj je 50 odsto arsenala biljnih lekova na bazi kombinacije biljnih ili sintetskih i biljnih sirovina. Nemci na ovaj način dobijaju blaga a efikasna prirodna sredstva kojima svaki čovek može sam sebe da tretira bez opasnosti od neželjenih i katastrofalnih ishoda. Time štede svoje fondove zdravstvene zaštite i medicinsku kluturu stanovništva podižu na zavidno visok nivo – ističe Menković.

Terensko i laboratorijsko ispitivanje samonikle lekovite i aromatične flore je drugo plodno polje istraživačkog rada prof. Menkovića. “Vodič kroz lekovito bilje” (sa Slavoljubom Tasićem i Katarinom Šavikin) je pouzdan informator svima koje ova oblast interesuje ili ih “oreol mističnosti i natprirodne lekovitosti biljaka opčinjava”. Sa kolegama iz Podgorice (Omer Kurpejović, Halil Markišić), Danijelom Vincekom iz Botaničke bašte “Dulovine” u Kolašinu već desetak godina istražuje u trouglu Kolašin – Plav – Rožaje. “Istražili smo kompletnu alpsku, visokoplaninsku floru Crne Gore i još uvek istražujemo. Osim Gentiana C., proučavaju se i druge lekovite biljke, pišu magistarski i doktorski radovi, što je od neprocenjivog značaja ne samo za bavljenje naukom, nego i za saradnju sa svetom jer tu dolaze istraživači iz Italije, Škotske, Rusije... Otkrivene su raritetne, naučno interesantne, dosad neizučene endemske vrste, dokazali smo njihove hemijske posebnosti, što je suštinska referenca endemizma, ostaje da ga botaničari u svetu priznaju”.

Doktor Menković je učestvovao u multidisciplinarnom istraživanju Kosova i Metohije kojim su rukovodili demograf Milovan Radovanović i kartograf Srećko Nikolić iz Geografskog instituta “Dr Jovan Cvijić” SANU, iz kojeg je proisteklo više naučnih radova. “Izučen je čitav masiv Šare, od Ljubotena do Koraba (opštine Gora, Sredska, Opolje). Nažalost, od Cvijićevog državotvornog načela Od izvora pa niz reku, kaže, malo je šta ostalo”.

U Menkovićevom istraživačkom fokusu sada su Valjevsko-podrinjske planine, kako je još Cvijić nazvao planinsku gredu od Ljiga do donje Drine, dugu oko 117 km. “Ovo područje je jedan je od centara biodiverziteta lekovite flore, koja se javlja ne samo u okviru livadskih, pašnjačkih i šumskih ekosistema, već i unutar retkih, pa i endemičnih biljnih zajednica specifičnih biotopa”.

Institut prvi put vrši evaluaciju resursa u jednoj oblasti koja je sertifikovana kao biozona. “Jedan od ciljeva je da se formira prva Botanička bašta u prirodnom okruženju na području biozona Srbije, formulišu fitopreparati od sirovine iz biozone i gajanjem lekovitog i aromatičnog bilja revitalizuje ovaj kraj. U prvoj, ekesperimentalnoj fazi gajile bi se: lincura (ugrožena vrsta) , brđanka, uskolisna bokvica, hajdučica i bosiljak”.

Uspešan direktor

Jovan Tucakov i Miša Soldatović (osnivač Biljne apoteke) ostavili su neizbrisiv pečat u upravljanju i organizaciji Instituta. Njihovom preranom smrću, kaže, nastao je “decenijski diskontinuitet u rukovođenju” čije se posledice još osećaju. Prof. Menković se i u ovom poslu dokazao da je dostojan poređenja sa svojim velikim prethodnicima. Po onoj Zmajevoj: “Gde je stadoh ti produži”. Prešao je sve stepenice u rukovođenju, od šefa Laboratorije za inicijalne tehnologije do direktora (2001-1007). Za njegova mandata Institut je 2005. godine dobio Povelju Miša Anastasijević kao najbolja istraživačka ustanova u zemlji.

-Farmakognozija je aplikativna nauka i mora imati, kako to u žargonu kažemo, izlazne rezultate. Zato smo u Institutu opremali pogone za ekstrakciju, usavršavali se uz obavezan terenski rad, ispitivali resurse, uzorkovali interesantne vrste. Za privredu smo istražili areale Šar planine, Stare planine, Kopaonika i druge.

Profesor Menković sve svoje vreme, radno i slobodno, provodi u prirodi, na planinama. “Svaka planina ima svoju boju, svoju specifičnu ličnu kartu. Pogotovo Visitor, Hajla, Tara. To su prirodne botaničke bašte. Posebno volim Pirin u Bugarskoj, tamo rado odlazim na skijanje”.

Otac Nebojše Menkovića je iz Bujanovca, majka (rođena Pajić) iz Topole, Karađorđeve. Kuća njegovog dede Trajka Denčića nalazila se pored starog hotela Evropa u centru grada. “Trebalo je da se prezivamo Trajković ali je otac uzeo prezime po pradedi Menku. Prema jednom rodoslovu Srba iz obližnjeg sela Klinovac porodica je vodila poreklo od Sentića iz Prizrena. Baba Natalija (rođena Bogdanović) je iz Bogdanovaca kraj bujanovačke železničke stanice. Moji preci su bili zemljoradnici i zanatlije (deda je izučio šusterski i krojački zanat u Kumanovu). Kuće Menkovića više nema u Bujanovcu”, priča o svom poreklu dr Menković, “Ljižanin rođenjem i odrastanjem”, čiji sin Stefan takođe studira farmaciju.

Pofesor Menković na naučnom polju nije rekao poslednju reč. Rad Chemical compositio and antimicrobial activity of essential oil of Physocaulis nodosus (L.) W. D. J. Koch publikovao je početkom godine u Journal Essential Oil of Research 21 (1). Valja očekivati da svoje ogromno znanje i terensko iskustvo pretoči u jedno kapitalno delo, kao svoje naučno zaveštanje. Možda bi na taj način skrenuo pažnju i naše Akademije. Čudno je da je profesor Tucakov bio jedini akademik među farmaceutima.

Miloslav Rajković