ENERGIJA

Pripremio: Vladimir Jovanović

Srbija - budućnost nuklearne energije

NUKLEARNO JE ODRŽIVO

Prof. dr Krunoslav Subotić, fizičar, vodeći istraživač u rusko-američkom timu za otkrivanje elemenata Mendeljejevog sistema u laboratoriji u Dubni, pored Moskve

Srbija se, kao i druge zemlje sveta, suočava se sa potrebom opstanka i napretka koji je uslovljen uspešnom energetskom strategijom. Takvo dugoročno opredeljenje trebalo bi, kao osnovne odrednice, da ima održivo energetsko korišćenje i zaštitu životne sredine.

Prof. dr Krunoslav Subotić ukazuje da izbor strategije predstavlja političko pitanje ali da ga, bez obzira na ishod, raduje da se sada mnogo konkretnije razmišlja o energetici.

- Dobra je vest da je raspisan tender za izgradnju termoenergetskog bloka od 1,3 gigavata. U toku je razmatranje hidropotencijala Đerdapa 3, što znači da postoji svest da ovoj zemlji nedostaju barem 3-4 gigavata instalisane snage. U tom kontekstu je i nuklearna energija. Zemlje u okruženju idu na izgradnju novih ili obnovu zatvorenih (kao Slovačka) nuklearnih centrala. Danas je, u svetu, u komercijalnoj upotrebi oko 440 nuklearki sa snagom od 420 gigavata. Podaci govore da je nuklearna energija apsolutno najjeftinija: proizvodnja jednog kilovat-časa košta 1,8 centi. u termoelektranama 2,2 centa, a u elektranama na gas 4 centa. Energija iz hidroelektrana je najjeftinija ali se, tokom izgradnje jednog takvog sistema, remete čitavi regioni, a vodom se ne može baratati samo u sferi energije pošto je u pitanju resurs bez koga nema ni prostog biološkog opstanka.

Profesor Subotić ukazuje da kod nuklearnih elektrana nove generacije nema ispuštanja štetnih elemenata u atmosferu i nema efekta staklene bašte, a procenjeni resursi urana mogu se eksploatisati narednih 12.000 godina. Nasuprot ovome, rezerve nafte su na izdisaju, a korišćenje uglja povlači rizik nastanka staklene bašte. Oba ova fosilna goriva u projekcijama više se vide kao potreba hemijske industrije, a ne kao sirovina za proizvodnju energije.

- Nuklearnu otpad iz Krškog je desetak tona urana i može se spakovati, idealno gledano, u jedan kubni metar prostora. Ekvivalent Krškom, TENT u Obrenovcu sagori tri miliona tona uglja. Ako uporedimo odlaganje otpada, to je jedan kombi, pa čak i šleper nuklearnog otpada nasuprot 150.000 takvih vozila punih pepela i šljake! Istina je da se tragovi nuklearnog otpada vuku stotinama hiljada godina, ali: da li je lakše kontrolisati takav mali prostor ili nepregledne deponije pepelišta?

Uređaji četvrte generacije

Da bi se izvukla energija… Osnovno pitanje dobijanja energije rešeno je Ajnštajnovom teorijom da je energija proizvod mase i kvadrata brzine. Da bi na neki način dekodirali njene izvore, treba shvatiti da je materijalni svet u univerzumu organizovan na pet nivoa. Prvi je na nivou elementarnih čestica, drugi na nivou atomskog jezgra, treći na nivou atoma, četvrti nivo je molekularni sastav materije i peti je gravitacioni potencijal univerzuma. Na svakom od njih postoje osnovne sile koje organizuju materiju na tom nivou. Da bi se izvukla energija, neophodno je da se poremete te sile.

U svetu su u izgradnji, slobodno rečeno, tri paketa po 27 nuklearki, i to u SAD, Rusiji i ostatku sveta. Pritisak će ići na izgradnju još većeg broj nuklearki. Kinezi, na primer, imaju ogromne potrebe za energijom. Tamo se godišnje, kada je reč samo o termo-energiji, izgrade pogoni snage od 13.000 megavata. Koliko to utiče na globalnu klimu, ne trebe ni govoriti. Između ostalog, Kina će se i zbog toga okretati nuklearnoj energiji. Kako kaže profesor Subotić, sigurno odlaganje isluženog goriva, njegov reprocesing i sprečavanje zloupotreba su važni zadaci za ljude koji se bave nuklearkama. Pošto mnoge zemlje nemaju dovoljno stručnjaka koji bi radili u takvim pogonima, došlo se do nove strategije. Zemlje proizvođači nuklearnog goriva ponudile su da se istrošeno gorivo vraća u zemlju porekla dok se rad novih nuklearki sasvim razlikuje u odnosu na period od pre samo deset godina.

- Danas postoje uređaji četvrte generacije, gde se za reaktore koristi tehnologija primenjena u nuklearnim podmornicama. To je pogodno za manje zemlje. Snage su oko 100 megavata, rade se po sistemu po sistemu ključ u ruke, nema potrebe da se interveniše na reaktorskom sistemu. Gorivo se izdaje na lizing. Kad se potroši, ide u zemlju porekla gde se obogaćuje i ponovo odlazi u proizvodnju. Treba istaći da je, u jednoj nuklearki, prostor gde je reaktor, srce tehnologije, ne veći od recimo tri sobe. Pametne zemlje, prilikom izgradnje nuklearke, koriste priliku da podignu tehničke standarde tako što insistiraju da proizvođači iz te zemlje učestvuju u pravljenju svih ostalih stvari koje će biti ugrađene u nuklearku, od cevi pa nadalje. To znanje postaje svojevrstan zamajac razvoja nauke i tehnologije.

Iskustvo okruženja

Jedan od preduslova napretka zemlje je ulaganje u energiju. Nedovoljno razvijena domaća privreda ne može očekivati da malim ulaganjima stekne veliku dobit. Zbog toga je prvi korak za Srbiju znatno ulaganje u energiju. Ne može se u najfiniju visokotehnološku proizvodnju sa malo inicijalnog ulaganja, nedostatkom kadrova i nemogućnošću vladanja najvišom tehnologijom.

- Srbija ima iskustvo, tradiciju i znanje u mnogim oblastima i to treba iskoristiti. Slovenija nije imala nikakvu komparativnu prednost u odnosu na Hrvatsku i Srbiju kada je odlučila da izgradi nuklearku Krško, što znači da su takve strateške odluke u oblasti političkog odlučivanja. Ne možemo se sačuvati od potrebe da idemo napred. Da ono sa čim danas ne vladamo odbacimo za budućnost. Situacija se ne sme zaustaviti na postojećem stanju i stvarima treba ići u susret. Kako bismo ih inače savladali? Energija je kao bitan faktor dovela do toga da 20% razvijenog sveta koristi 80% energije dok ostatak od 80% populacije onih ostalih 20%. Na tom planu narasta pritisak i preti katastrofa. Sve to, u kontekstu dugoročnih prognoza, navodi na pomisao da se svet nalazi pred promenom vladajuće paradigme, pred revolucijom poimanja uslova svog opstanka na Planeti i opstanka čovečanstva.

Vladimir Jovanović