MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 31
Godina V
Novembar - Dec. 2008.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

MEDICINA

Pripremio: G.T.

Dr Jovan Konjović

Magnetna rezonancija
Kao na dlanu i meka tkiva i zglobovi

Još pedesetih godina prošlog veka, magnetna rezonancija (MR) je kao laboratorijska tehnika korišćena u hemijskim istraživanjima, nešto kasnije i u biohemiji i biologiji (za ne destruktivno ispitivanje bioloških procesa), da bi krajem veka postala nezamenjiva dijagnostička metoda za snimanje mekih tkiva. Razvoj medicinske tehnike koja ne koristi jonizujuće X-zrake, a ipak može da proizvede superiorne slike unutrašnjosti ljudskog tela, pratile su i Nobelove nagrade dodeljivane naučnicima koji su tom razvoju davali ključni doprinos 1952. godine američkim fizičarima Feliksu Blohu i Edvardu Parselu, za jasnu definiciju nuklearnog spina i postavljanje temelja MR spektroskopije, i 2003. godine, Polu Laterburu i Piteru Mensfildu, koji su otkrili kako da se dugo poznata metoda iskoristi za dijagnostičko slikanje, odnosno vizuelno prikažu njeni nalazi.

Dr Jovan Konjović
Dr Jovan Konjović

Suverena za meka tkiva, magnetna rezonancija je, prema rečima dr Jovana Konjovića, posebno pogodna za pregled mozga i kičmene moždine, pa se najčešće koristi za neurodijagnostičke preglede. Nema boljeg načina, ističe dr Konjović, za pregled hipofize, jer se vide i tumori veličine dva do tri milimetra, a MR se preporučuje i za preglede oka i unutrašnjeg slušnog živca. Kad je o kičmi reč, najčešće se traži za preglede slabinskog dela (išijas, lumbo-išijalgija, diskus hernija...). Magnetna rezonancija je, takođe, dragocena u angiografiji, jer pouzdano može da razlikuje krv u krvnim sudovima od izliva krvi u okolno tkivo (hematom), i da procenjuje da li je hematom svež ili je nastao ranije, kao i da li je krvarenje akutno, subakutno ili hronično. Štaviše, pregled krvnih sudova na MR ne zahteva ubrizgavanje kontrastnih sredstava, te dr Konjović ističe da ni jedna druga imidžing tehnika nema takve rezultate, osim što kompjuterska tomografija malo bolje “vidi” sasvim sveže krvarenje, ali opet samo MR može da detektuje njegov hronološki razvoj. Prednost MR nad ostalim imidžing tehnikama je takođe i u tome što može da pokaže preseke u bilo kojoj ravni (poprečni, transaksijalni, sagitalni, i koronarni).

Posebno je, međutim, zanimljivo da je ova metoda, kako se dr Konjović izrazio, “ više nego suverena ” za pregled zglobova, jer sa najvećom detaljnošću prikazuje sve ligamente i tetive, svaku promenu u zglobu. Naš sagovornik je magnetnom rezonancijom proveravao zdravlje zglobova svih naših fudbalera i košarkaša i zato ističe i poseban značaj MR nalaza za hirurga koji priprema operaciju povređenog kolena ili nekog drugog zgloba. Osim toga, uz pomoć MR se najranije i najbolje vide i metastaze u kostima, i to bez davanja ikakvih radioizotopa ili kontrasta, što je podatak koji možda neće znati ni mnogi lekari opšte prakse.

Magnetna rezonancija danas zauzima posebno mesto u medicinskom imidžingu zahvaljujući činjenici da je ljudsko telo, osim za rendgenske i ultrazvučne, propustljivo i za radiofrekventne talase, a od posebnog značaja je i to što 70 odsto ljudskog tela zapravo čini voda, jer je u priči o MR veoma važno reagovanje atoma vodonika u jakom magnetnom polju. U najkraćem, kako nam objašnjava dr Jovan Konjović, različita tkiva imaju različit sadržaj vode, pa daju i različit povratni eho radiofrekventnih signala, a MR baš na osnovu toga savršeno razlikuje meka tkiva, pri čemu, uz pomoć raz ličitih načina pregleda, može i da naglašava razlike među njima.

Osluškivanje odjeka

Dr Jovan Konjović Pri pregledu, pacijent se nalazi na ležaju koji prolazi kroz “ tunel ” skenera, odnosno kroz centar velikog elektromagneta. U jakom magnetnom polju, određeni broj protona vodonika u pacijentovom telu napušta ravnotežni položaj i postrojava se prema linijama sila magneta, ali pri njihovom povratku u početni položaj, nakon što su u telo pacijenta upućeni radio talasi određene frekvencije, dolazi do rezonancije. Drugim rečima, magnetna rezonancija je tehnika koja (posredstvom zavojitih “antena” ) samo osluškuje radiofrekventni odjek nastao nakon pobuđivanja protona vodonika u objektu koji se posmatra. Kompjuter obrađuje antenom prikupljene povratne analogne informacije pri tom koristi razlike u frekvenciji i razlike u fazama takozvanih spinova vodoničnih atoma i kao rezultat dobijamo MR sliku ili MR sken.

Može se takođe kazati da MR slika predstavlja distribuciju atoma vodonika u telesnim tkivima, odnosno da MR zapravo stvara sliku koncentracije vode u anatomskim strukturama tela, a po sadržaju vode se razlikuju ne samo različita tkiva, već i bolesno od zdravog. Svi prikupljeni povratni signali mogu se kombinovati tako da prikazuju “ slojeve ” posmatranog dela tela, a i “slojevi ” se potom mogu kombinovati da se dobije trodimenzionalni prikaz posmatranog organa.

Već su mogući i “real time” MR prikazi, kao i kinematski pregledi na “magnetu”, dodaje dr Konjović. Govo reći o budućnosti magnetne rezonance, naš sagovornik kaže da ne može da zamisli tehnologiju koja bi bolje prikazala unutrašnjost tela, pa predviđa da će nauka verovatno raditi na skraćenju trajanja MR pregleda koji danas može da traje i do pola sata.

 

OGRANIČENJA

Magnetna rezonanca je potpuno neinvazivna i sa stanovišta zračenja neškodljiva medicinska tehnika, ali ipak ima svoja ograničenja. Pre svega, apsolutno je kontraindikovana za pacijente koji nose pejsmejker, jer može da razmagnetiše srčani aparat. Druga opasnost na koju treba upozoriti je eventualno unošenje nekog feromagnetnog predmeta, koji bi vrlo jak magnet (2 tesla do 3 tesla) mogao da izvuče. U praksi je, naime, bilo i dramatičnih slučajeva, poput jednog u Nemačkoj, kad je pacijentu po ulasku u MR istrgnuta očna jabučica jer je u njoj bio čvrsto fiksiran gvozdeni opiljak. U MR aparat ne smeju da se uvode ni osobe sa kohlearnim i podkožnim implantima, insulinskim i drugim pumpama, sa takozvanim klipsevima na aneurizmi u mozgu. U ovom poslednjem slučaju bi moglo da dođe do grejanja aneurizme, opekotina i drugih neželjenih posledica. Radiofrekventni signal, naime, povećava temperaturu u ispitivanom objektu, ali je u normalnim okolnostima reč o minimalnom, za pacijenta zanemarljivom povećanju.
Svako pomeranje tela ometa MR pregled (sliku donekle mogu da degradiraju čak i pokreti creva i srčana radnja), pa je pacijente koji iz bilo kog razloga ne mogu da ostanu mirni, ili malu decu, gotovo nemoguće pregledati bez anestezije.
Samo u izuzetno jakim magnetima se dešava da pacijenti ponekad osete neke senzacije po površini kože ili vide svetlace pred očima. Pregled takođe može biti nekomforan za klaustrofobične pacijente, pogotovo zbog dužine trajanja, ali danas ima posebnih vrsta pregleda (takozvane sekvence) koji traju samo koliko i zadržavanje daha (breath hold tehnike).

PRIKAZIVANJE SLOJEVA

Slojevito prikazivanje ljudskog tela označilo je pravu revoluciju u medicinskoj dijagnostici, ističe dr Jovan Konjović. Kad je o magnetnoj rezonanciji reč, ono se postiže uvođenjem takozvanog gradijenta polja razlike u postupnom pojačanju magnetnog polja.
Protoni vodonika izvode se iz ravnotežnog položaja posredstvom radiofrekventnog signala tačno određene talasne dužine. Ta činjenica se koristi i za odabiranje tačno određenog sloja ili preseka ali uz neophodno uvođenje još jednog magnetnog polja, koje je po želji upravno orijentisano na osnovno magnetno polje. Budući da rezonantna frekvencija zavisi od jačine magnetnog polja, na određeni radiofrekventni talas će odgovarati tačno određeni sloj. Drugim rečima, dolazi do podudaranja jačine magnetnog polja i radiofrekventnog signala, odnosno pobuđivanja jednog tankog sloja milimetarske veličine. Što je uži radiofrekventni talas, to će biti i tanji sloj koji će se odazvati, objašnjava dr Konjović, uz napomenu da je reč o takozvanom selektivnom pobuđivanju slojeva (slice selective excitation).

ZRAČENJE

Za razliku od radioloških i metoda nuklearne medicine, koje u dijagnostičkim pregledima primenjuju opasno jonizujuće rendgenske i gama zrake, magnetna rezonanca koristi samo magnetno polje i radiofrekventne talase, te je sa stanovišta zračenja potpuno neškodljiva. Njome se mogu pregledati i deca i trudnice, i pregledi se mogu ponavljati više puta, pa je naročito pogodna za preoperativne ili postoperativne kontrole. Uskoro će biti pune tri decenije od kako se MR primenjuje, a da nisu zabeleženi bilo kakvi nepoželjni bioefekti. I sam aparat je neškodljiv po okolinu, budući da je oklopljen Faradejevim kavezom, pa ne ispušta nikakva radiofrekventna zračenja.

 

G.T.

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA