AUTOMOBILIZAM

Pripremio: V. Milojević

Pokretni Černobil

Stvaranje električne energije snagom atoma pokazalo se uspešnim decembra 1951. godine, kada je izgrađen prvi američki 100KW reaktor- generator. Prvi generator u komercijalnoj nuklearnoj elektrani imao je snagu 50MW i aktiviran je u Engleskoj 1956. godine. Narednih godine počelo se sa izgradnjom nuklearnih elektrana širom sveta.

Sledeća oblast gde se očekivalo da nuklearni potencijali ostvare „fantastične“ rezultate bila je saobraćaj.

Ideja o nuklearnim prevoznim sredstvima koja su mogla da pređu velike daljine ogromnim brzinama, uz malu količinu nuklearnog goriva, dala je veliki podstrek žanru naučno-fantastičnog filma tih godina. Nije se dugo čekalo da atomska energija bude praktično iskorišćena i u pomorstvu: prva nuklearna podmornica, „Nautilus“ zaronila je u more januara 1955. godine.

Lokomotiva i bombarder

U Sovjetskom Savezu je, polovinom prošlog veka, razmatrana ideja o konstrukciji lokomotive sa nuklearnim reaktorom i parnom turbinom. O ovom projektu ne postoji puno dokumenata. Na stvaranju nuklearne lokomotive istovremeno se radilo i u SAD. Za njen pogon bio je predviđen „mali“ reaktor snage 30MW, a projektovana korisna snaga za vuču bila je oko 8000 KS. Ni ta mašina nije realizovana. Pretpostavlja se da je u oba slučaja presudan problem bio zaštita osoblja i putnika od negativnog uticaja radioaktivnog zračenja.

Sličan je bio razlog napuštanja projekta nuklearnog strateškog bombardera na kome se u SAD radilo krajem pedesetih godina. Od aviona sa hipersoničnom brzinom i praktično neograničenim dometom (smatralo se da bi mu zalihe jednokratnog punjenja gorivom bile dovoljne za više godina neprekidnog leta) odustalo se zbog visoke radijacije i izuzetno glomazne i teške konstrukcije. Eksperimenti vezani za ovu letelicu koštali su milijardu tadašnjih dolara, a projekat je 1961. godine obustavio lično predsednik Kenedi.

Atomski automobil

Tih godina postojao je još jedan projekat koji je finansirala američka vlada a ticao se prevoznog sredstva. Radilo se na atomskom automobilu! „Projekat Feniks“, čiji je glavni nosilac bio Univerzitet u Mičigenu, kao rezultat je trebalo da da jeftin, siguran i svima pristupačan automobil gonjen nuklearnom energijom. Projekat je imao i značajnu podršku automobilske idustrije. U početku je bilo rezultata; istraživanja su dovela do pronalaska nekoliko korisnih radioizotopa, a neki usavršeni hemijski i metalurški tehnološki postupci kasnije su uspešno primenjeni u klasičnoj automobilskoj industriji.

Nuklearnom automobilu je bio neophodan minijaturni reaktor i odgovarajući sistem parnih turbina sa električnim generatorima. Uz punjenje od samo nekoliko grama obogaćenog uranijuma, planirano je da pređe više desetina hiljada kilometara! Do praktične izrade prototipa atomskog četvorotočkaša se, međutim, nije stiglo... Razloga je bilo više. Najvažniji, kao i kod većine drugih nuklearnih projekata voznih sredstava, je bezbednost u slučaju sudaranja.

Najdoslednija ideji nuklearnog automobila bila je kompanija „Ford“. U njoj su 1957. godine pristupili najambicioznijem projektu u svojoj istoriji - razvoju sopstvenog atomskog automobila pod nazivom „Ford nukleon“.

Srce ovog automobila futurističkog dizajna trebalo je da bude minijaturni niklearni reaktor (sličan već primenjenom u nuklearnoj podmornici, ali znatno manji) u kome bi se, prilikom fisije uranijuma, stvarala toplotna energija namenjena malim parnim turbinama koje su pokretane visokim pritiskom vodene pare. Iskorišćena para iz turbina bi zatim bila kondenzovana, a ta voda bi se iznova koristila u narednom ciklusu. Turbine su pokretale generatore električne struje, koja je zatim korišćena za napajanje pogonskih elektromotora vozila.

Godine 1958. zvanično je predstavljena maketa „Ford nukleona“. Na modelu aerodinamičkog izgleda pažnju privlači izrazito izdužen zadnji deo. Konstruktori su želeli da kapsulu sa radioaktivnim materijalom i reaktor, zbog radijacije, što više udalje od vozača i putnika. Automobil bi bio gotovo bešuman, a između dva „punjenja“ gorivom očekivalo se da pređe više od 8000 km!

I pored truda stručnjaka i uloženih sredstava, problem realizacije minijaturnog reaktora za ovo vozilo nikada nije rešen, kao ni suštinska pitanja vezana za bezbednost. „Ford nukleon“ je ostao simbol i svojevrstan spomenik atomskoj eri.

Svojevrstan omaž ideji nuklearnog automobila, prvenstveno „Fordu nukleusu“ dat je u filmskoj trilogiji „Povratak u budućnost“, gde jednu od glavnih uloga „igra“ atomski automobil, koji glumi pokretni vremeplov.

V. Milojević