TEMA BROJA

MESEC
Poreklo Meseca

Vodeću novovremenu hipotezu o postanku Meseca objavili su naučnici Hartman i Dejvis 1975. godine. Prema toj teoriji, u trenutku kada se Zemlja formirala, pre 4,5 milijarde godina, druga manja planetarna tela su takođe rasla. Jedno od ovih tela je pogodilo Zemlju u poznom procesu njenog rasta i izazvalo oslobađanje kamene prašine. Jedan deo ovih kamenih komada je otišao u orbitu oko Zemlje i formirao Mesec.

Ima nekoliko činjenica koje potvrđuju teoriju . Jedna je da Zemlja ima gvozdeno jezgro , a Mesec ne pošto se Zemljino gvožđe već spustilo u jezgro pre trenutka kada se dogodio veliki udarac . Posledica nedostatka gvožđa kod Meseca je i manja srednja gustina .

Mesec ima isti sastav izotopa kiseonika kao i Zemlja , što znači da se Mesec formirao od materijala u Zemljinoj blizini .

Hartman i Dejvis su bili upoznati sa radom sovjetskih naučnika , tokom šezdesetih , pre nego što su obnarodovali svoju teoriju . Zasnovali su je na idejama ruskog astrofizičara V . S . Safronova . Nakon što su američki naučnici prvi put ukazali na svoju teoriju 1974, istraživači sa Harvarda , Kameron i Vord su objavili da i oni rade na istoj ideji , iako je predmet njihovog istraživanja bio momentum pod uglom . Do istih zaključaka su došli i Tomson i Stivenson 1983. o formaciji tela u disku otpadaka koji se formirao nakon udara .

Teorija je prihvaćena na međunarodnom skupu naučnika 1984. na Havajima , čija je tema bila poreklo Meseca . Na tom sastanku je hipoteza o ogromnom udaru iskrsla kao vodeća , što je ostalo do danas . Zbirka radova sa sastanka je objavljena 1986, u knjizi pod nazivom „ Poreklo Meseca “, što je i danas najvažnije štivo o ovoj temi .

U međuvremenu su naučnici pokušavali da naprave kompjuterske modele pomenutog udara , kako bi odredili koliko se materijala našlo u orbiti . Tokom devedesetih , dr Robin Kanup je napisala doktorsku disertaciju o poreklu Meseca i hipotezi o velikom udaru . Godine 1997. njen rad je privukao veliku pažnju pa su mnogi pomislili da je teorija o velikom udaru potpuno nova . Hipoteza o udaru ostaje vodeća hipoteza o poreklu Meseca . Do sada je izdržala 25 godina ispitivanja .

1. Pola sata posle velikog udara , po kompjuterskom modelu Kamerona , Benza , Meloša i drugih
2. Pet sati posle udara , zasnovano na kompjuterskom modelu Kamerona , Benza , Meloša i drugih
3. Mesec se formira iz prstena
4. Studije stena ukazuju da je Mesec prvobitno imao površinu od lave . Mada se ovaj okean magle hladio , jaka vulkanska aktivnost se nastavila tokom 900 miliona godina . Ovde je prikazana jedna rana vulkanska erupcija .
5. Mesec danas . Ova scena iz kasnog popodneva na Mesecu predstavlja ga onakvim kakav je već 3 milijarde godina . Vulkani su ugašeni , udari meteorita su retki . Tihi pejzaž očekuje povratak istraživača .