METEOROLOGIJA

Pripremio: Ljerka Opra

Poetski zanos i pojave na nebu

Četiri prilike u pesmi „Početak bune na dahije“

Milutin Radošević je verovao da su četiri prilike u pesmi Filipa Višnjića Početak bune na dahije (nastaloj u vreme Prvog srpskog ustanka) prirodne pojave koje su se stvarno desile. Verovao je da je slepi Višnjić podatke o njima prikupljao istom brižljivošću kao i podatke o istorijskim događajima i to kod dobrih poznavalaca neba, te su ti podaci pouzdani, greh je slepa prevarit. Radošević se potrudio da opisima prilika da naučno prihvatljivo objašnjenje koje doslovno odgovara Višnjićevom kazivanju.

Milutin Radošević

Ko je bio Milutin Radošević? Godine 1919. maturirao je u Valjevu. U gimnaziju je pošao u Jagodini, gde mu je otac radio kao železničar. Šesti razred je završio 1914. Početkom Prvog svetskog rata bio je premlad za regrutaciju. Krajem 1915. kreće za vojskom koju stiže na Kosmetu, ali ga ne prihvataju. Vratio se u Trstenik kod babe po majci. Tu su ga uhvatili Austrijanci i poslali u Ašah - logor za srpske intelektualce. Posle rata nastavio je školovanje u Valjevu, gde je premešten njegov otac. U jednoj školskoj godini je završio dva razreda.

U vreme zarobljeništva opredelio se za studije fizike. U logoru je upoznao fizičara Dragoljuba Jovanovića, upamćenog kao saradnika Marije Kiri, koji mu je otkrio moć poznavanja zakona prirode. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1925. i bio preporučen upravniku Meteorološke opservatorije Pavlu Vujeviću koji je, pod uticajem Milutina Milankovića, svoga zamenika tražio među fizičarima. Radošević je poslan na dve godine u Nemačku da, na Berlinskom univerzitetu, godinu dana uči meteorologiju, a drugu provede na praktičnoj obuci u Meteorološkoj opservatoriji u Potsdamu. Maja 1928. postavljen je za suplenta u Trećoj muškoj gimnaziji u Beogradu i dodeljen na rad u Opservatoriji. Na Filozofskom fakultetu je 1929. postavljen za asistenta. Kao honorarni nastavnik predavao je mikroklimatologiju, aktinometriju i atmosferski elektricitet, na Katedri za meteorologiju i klimatologiju osnovanoj 1949. na Prirodno-matematičkom fakultetu.

Halo i oreol

Tumačenje prilika u Višnjićevoj pesmi Radošević je objavio 1938. u XXIV svesci Glasnika geografskog društva. Da bi ustanovio koje su prirodne pojave opevane, analizu je otpočeo tumačenjem Višnjićevih reči. Kako sam kaže, bilo je posla „jezičke prirode“, a i potrebe da se razume sam Višnjić: “Godina 1788. zaslušuje pažnju kada je u pitanju Višnjićeva ličnost; to je za njega sudbonosno doba - 1787. je ostao gotovo bez porodice i bez imanja zbog turske obesti. Ništa prirodnije nego da svoju ličnu tragediju, stradanje porodice spoji sa stradanjem celog srpskog naroda – svako svoje da pokaje stare. Verovatno se već tada počeo u njemu formirati, iz guslara, pesnik osvete i narodnog oslobođenja. Epoha koju je kasnije opevao za njega je tada počela; proširio ju je samo za nekoliko godina unatrag da se obuhvati prva prilika - tako živa u sećanju o kojoj je sa slepačkom radoznalošću bio brižljivo obavešten od očevidaca. Sveci su narod bodrili prilikama, pojačavali Višnjićevo nestrpljenje i ogorčenost što borba za slobodu ne počinje. Njegova ogorčenost se ne gubi ni kada je borba bila u toku, te kaže: al'se Srblji dignuti ne smjedoše. “

Osim prilikama sveci su se javljali i drugim pojavama na nebu, o čemu Radošević kaže: „A pomračenje Sunca u 1804. drugačije spominje Višnjić u istoj ovoj pesmi, 446. stih: viš'njih se jarko pomračilo Sunce, kad u isti dan i čas pogiboše knezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin u Valjevu i Hadži-Ruvim u Beogradu. Pojava je ovde shvaćena kao žalost neba zbog pogibije valjanih ljudi - a ne kao bodrenje svetaca na oružani ustanak.“

Nebom sveci stadoše vojevati
I prilike različite metati
Viš' Srbije po nebu vedrome;
'Vaku prvu priliku vrgoše:
Od Tripuna do svetoga Đurđa
Svaku noćcu mjesec se vataše...

Sveti mučenik Trifun, po julijanskom kalendaru, slavi se 1. februara i „do Đurđevdana bi se prilika obnavljala svaku noćcu, nekih 80 noći što je besmislica“, kaže Radošević. I, dodaje: „a i pesnik mora biti svestan da takovo preterivanje može biti opasno. Zašto bi se uostalom Višnjić služio tako neodređenim fiksiranjem datuma kada je, izgleda, bio dobar poznavalac svetaca? Sveti Đurđe nije Đurđev-dan nego sv. Đorđe Kratovac, koji pada 11. februara, te od Tripuna do svetoga Đurđa prođe svega deset dana. Sasvim je moguća dobra mesečina koja traje desetak dana. Ostaje da se odredi pojava u vezi sa Mesecom koja bi najviše odgovarala opisu u pesmi, tj. koja se može ponavljati iz noći u noć. Jedino dve vrste pojava dolaze u obzir: halo i oreol. To su prstenovi svetlosti, koji nisu retke pojave i ne privlače pažnju - naročito je neupadljiv beličasti oreol. Halo se vidi pod uglom 220, a oreol 1-20. Ali, neobično veliki oreoli se javljaju pri poremećaju atmosfere koji nastaje posle erupcije vulkana. Ogromne količine fine prašine dospeju u atmosferu. Tada difrakcijom i refrakcijom svetlosti na prašini nastaje prsten nazvan Bišopov. Prsten se vidi pod uglom 200-400, boje plavkasto-bele ili kao srebrno-beo uokviren širokim mrko-crvenim prstenom. Bišopov prsten oko Meseca može biti i veoma sjajan zelenkasto-plave boje, uokviren prstenom u prelivima od bakarno-crvenog do ljubičastog. Reč vataše ukazuje da je Mesec svaku noćcu hvatan u omču od svetlosti. Pojava je najverovatnije primećena 1784. kao posledica erupcije vulkana Laki, na Islandu 1783. godine. “

Polarna svetlost, grom, munja...
Drugu sveci vrgoše priliku;
Od Đurđeva do Dmitrova dana
Sve barjaci krvavi idoše
Viš' Srbije po nebu vedrome...

„U drugoj prilici nazire se polarna svetlost. Ona poprima crvenu/krvavu boju kada je velikih razmera, te se vidi i u južnoj Evropi. Po starim opisima njeni pokretni oblici zrakaste strukture liče na zastavu. Takva zastava viđena je u ruskim arktičkim krajevima i ovako je opisana: Po donjem rubu žućkaste ili zelenkaste trake juri jasno crvena, zelena ili ljubičasta svetlost, a katkada se ta traka sastoji iz malih svetiljki koje jure po njoj, u obliku isprekidanih cik-cak linija. Takav oblik polarne svetlosti veoma liči na ogromnu usku zastavu, koja kao da se vije na vetru preko celog neba. Krajem 18. i početkom 19. veka nije bilo pojave polarne svetlosti u južnoj Evropi. Do 1793. često se javljala tokom 20 godina - naročito 1778./79. i 1787./88. Zato godinu 1788. uzimamo kao onu koju spominje Višnjić. Po Fricovim podacima, objavljenim u Lajpcigu 1881, u Rimu se 1788. videla u četiri maha u vreme koje najviše odgovara navodu od Đurđeva do Dmitrova dana. “

Treću sveci vrgoše priliku;
Grom zagrme na svetoga Savu
Usred zime kad mu vreme nije
Sine munja na Časne verige,
Potrese se zemlja od istoka...

„Kod treće prilike nema dvoumljenja; tu su grom, munjai zemljotres, što je i zabeleženo u starom zapisu: 1801. januara 14. uoči svetoga Save srbskago tutanj mnogi i grmljavina, i zemlja se trese, i pukoše tri groma, jedan udari na Babića breg u kuću, a drugi u džamiju Zaimovu, a treći ne znam đe. Po flandrijskoj hronici, u januaru 1801. bilo je toplo sve do 24. kada je zahladnelo, pa bi se moglo uzeti da je dva dana kasnije najezda hladnoće kod nas izazvala gromove na sv. Savu, a zatim samo munje na Časne verige.“

Bišopov prsten i Sunčev disk
A četvrtu vrgoše priliku:
Viš' Srbije po nebu vedrome
Uvati se Sunce u proleće,
U proleće na svetoga Tripuna
Jedan danak tri puta se vata
A tri puta igra na istoku...

„U četvrtoj prilici su dve pojave: vatanje Sunca i njegovo prethodno igranje. U vatanju Sunca je pojava velikog i sjajnog oreola oko Sunca - Bišopov prsten, zato što je atmosfera bila optički poremećena usled suspenzije vulkanskog ili kosmičkog porekla. Ponovljeno vatanje Sunca je pojava veoma upadljivog haloa. Igranje Sunca na istoku je pojava deformacije Sunčevog diska pri izlasku, do koje dolazi na granici dva sloja vazduha različite gustine. Najpre se figura Sunca pri izlasku prikazuje skraćena u gornjem delu i izdužena u donjem, a zatim obrnuto da bi se potom javila u normalnom obliku. Ponekad, u jednom trenutku, izgleda da je Sunce presečeno na dva dela. Kada postoje tri sloja vazduha različite gustine, mogu se javiti dva presecanja sa tri faze deformisanja, te se posmatraču čini kao da Sunce tri puta igra. Slojevi vazduha različite gustine nastaju kao posledica velike razlike njihovih temperatura.

U našim krajevima, idealan slučaj za to je topla zima. Topla vazdušna masa se ustali i umiri a potom se noću, pri tihom vedrom vremenu brzo hladi odozdo. Dakle, dogodilo se igranje/treperenje/podrhtavanje Sunca krajem blage zime. Na to ukazuje i Višnjić svojim iskazom: u proleće na svetog Tripuna. Po narodnom verovanju, na Sretenje, dan posle sv. Trifuna, rešava se sudbina početka proleća. Blaga zima, verovatno, bila je 1804, kao prva blaga zima u Evropi posle 1801. godine. Dakle, četvrta prilika se zbila na sv. Trifuna, 1804. godine. Bišopov prsten je mogao biti posledica aktivnosti Vezuva od 1803. do 1809. kao i pojačanog kosmičkog zračenja.“ U periodu 1800-1820. Sunčeva aktivnost je bila slaba, te nije mogla štititi Zemlju od negativnog kosmičkog zračenja.

Ljerka Opra