MEDICINA

Humani hormon rasta i starenje

Kao lek za sve bolesti

Proteinski hormon, kome je osnovna uloga da stimuliše rast, na neki način sintetiše anti-ageing dejstvo glavnih polnih hormona, i čak deluje blagotvornije nego kad se ovi udruže 

Prof. dr sci. Mirsanda Stanić

U borbi protiv starenja - anti-ageing terapiji - u poslednjih dve i po decenije naročito mesto pripada humanom hormonu rasta (Human Growth Hormone, hGH). Pokazalo se da ovaj hormon, kome je osnovna uloga da stimuliše rast, na neki način sintetiše anti-ageing dejstvo sva tri glavna steroidna hormona, ženskih estrogena i progesterona i muškog testosterona, i da čak deluje blagotvornije nego kad se ova tri udruže. Uz njega nije obavezno znojenje u teretani, a mišićima se vraća sa godinama izgubljena masa; nije nužno ni iscrpljivanje strogim dijetama, a salo se lagano topi; kolagenska krema može i da se preskoči, a novi kolagen osvežava umornu i isušenu kožu…

Delovanje hGH

Postoji cela paleta hemijskih supstanci koje stimulišu rast ćelija, tkiva i kostiju, a koje nazivamo hormonima-faktorima rasta, ili growth faktorima, objašnjava prof dr Mirsanda Stanić, stručnjak za genetiku, molekularni biolog i ginekolog-akušer Instituta za humanu genetiku Medicinskog fakulteta u Beogradu. Postoje faktori koji stimulišu rast krvnih sudova, drugi podstiču rast kolagena, i još ih je čitav niz, a među njima čak i hormon rasta očnog sočiva. Sve u svemu, različitih hormona rasta u organizmu ima daleko više nego steroidnih (polnih), ali onaj glavni i najsnažniji, o kome naša genetičarka posebno govori, jeste humani  hormon rasta. Gotovo da nema ćelije ili tkiva na koje on ne dejstvuje, utičući na bezbroj funkcija tokom rasta i razvoja. Jedan od efekata mu je i hipertrofija - funkcionalno uvećavanje organa i tkiva. Znatno uvećava mišićnu masu i gustinu kostiju, što je vrlo značajno za starije osobe kojima vraća snagu i čini ih stabilnijim na nogama. Kad je reč o telesnoj visini, hormon rasta je ne određuje zato što je ona genetički «zadata», ali joj se uz pomoć hGH može «dodati» još oko 10 cm.

Ovaj hormon je, takođe, izuzetno snažan stimulator imunog sistema, te se terapijom hGH može pomoći obolelima od side, karcinoma, teških hroničnih bolesti i pacijentima sa drugim imunodeficijencijama i teškim infekcijama i opekotinama. Prof. Stanić ističe da timus, žlezda zadužena za imuni sistem, snažno raste pod dejstvom hGH u bilo kom dobu života, i smatra da bi ga naročito trebalo iskoristiti u lečenju pacijenata starijih od 80 godina, za koje i banalna infekcija može da bude vrlo teška.

U mladosti i srednjim godinama, hipofiza luči hGH i otpušta ga u cirkulaciju, u mnogo većim količinama od bilo kog drugog hormona, dok ga u starijem dobu mnogo više sekretuje no što ga otpušta u cirkulaciju. Ova činjenica je interesantna zbog toga što je, u biohemijskim procesima u organizmu, pravilo da se ono što se proizvede ili koristi ili degradira pa ponovo sintetizuje.

Nivo hGH najveći je do puberteta, a uočljivije i kontinuirano počinje da opada, kao i ostali  hormoni, između 25. i 30. godine života, da bi u šestoj deceniji dostizao tek polovinu vrednosti iz mladosti. Reč je o proteinskom hormonu čiji su geni lokalizovani na 17. hromozomu i tesno su  povezani sa humanim horionskim somatotropinskim genima i genom za prolaktin (izazivačem laktacije). Navedeni hormoni takođe imaju snažan efekt na rast i obnavljanje organa i tkiva.

Hormon regeneracije

Kad je reč o glavnim steroidnim hormonima, estrogenu, progesteronu i testosteronu, naša sagovornica ističe da hGH na neki način u sebi udružuje njihova dejstva i, štaviše, ima bolje efekte i od združenih blagodeti triju najvažnijih polnih hormona. Humani hormon rasta je hormon regeneracije - hiperplazije tkiva - koji blagotvorno deluje na mozak, na motoriku, na reflekse, na vid; uvećava mišićnu masu i smanjuje količinu masnog tkiva jer mu je jedna od važnijih osobina da sprečava razaranje proteina a izaziva lipodestrukciju; povećava gustinu koštane mase i utiče na remodeliranje kostiju, čime prevenira razvoj osteoporoze, i to tako što deluje i na osteoklastnu i osteoblastnu aktivnost; povećava deponovanje kalcijuma u kostima; zadržava tečnost po vrlo sličnom principu kao i estrogen, ne samo u opštoj cirkulaciji nego i u međućelijskom prostoru i ćelijama, što olakšava metaboličke procese i rezultira regeneracijom organizma, pomaže pri lečenju  organskih oboljenja i usporava starenje; očuvanjem vode i snažnom stimulacijom proizvodnje kolagena, blagotvorno deluje na kožu, njenu elastičnost i debljinu, što je, inače, uočljivije kod muškaraca jer oni imaju prosečno veće koncentracije hGH od žena; povećava libido i polne organe i njihovu pigmentaciju, a kod menopauznih žena uz to obnavlja i matericu i jajnike; neki autori tvrde da podstiče mentalne sposobnosti, dok drugi kažu da povećava samo veličinu mozga, odnosno tečnosti u njemu; dokazano je da pojačava apetit i poboljšava san. 

Karakteristika humanog hormona rasta da «sabira» efekte steroidnih hormona i deluje i bolje od toga, uvela ga je u anti-ageing terapiju u kojoj se koristi poslednjih 25 godina. Kao «lek» protiv starenja, hGH se obično daje u dozama jednakim četvrtini vrednosti koje ima kod deteta u pubertetu (od 10 do 25 jedinica u toku meseca), a kod starijih ljudi i u mnogo većim. Dr Stanić, međutim, upozorava da kod starijih osoba u svakom pojedinačnom slučaju treba veoma pažljivo odmeriti efekte hormona rasta. Ranije pomenuto zadržavanje vode može da optereti organizam starije osobe, posebno one sa slabim srcem. Jedna nedavna studija Harvard univerziteta (SA) pokazala je da hGH može da poveća ćelijsku rezistenciju na unos glukoze sa sledstvenom hiperinzulinemijom koja vremenom prerasta u dijabetes tipa II (starački dijabetes), mada se i takav efekt lako reguliše podešavanjem doze, odnosno istovremenim davanjem DHEA (dehidroepiandrosterona). Uzgred budi rečeno, kao  najbolje načine za nemedikamentozno obaranja ćelijske rezisitencije na glukozu dr Stanić ističe fizičko vežbanje (posebno aktiviranje mišića butina i zadnjice jer te mišićne grupe najviše i najbolje podstiču metabolizam) i ponavljano  «gladovanje» od po nekoliko dana u malim vremenskim razmacima. Gladovanje je jedan od najsnažnijih stimulatora sinteze hGH - poznato je da su dugovečni ljudi tokom celog života mršavi i imaju prosečno više vrednosti hGH. 

Terapijska upotreba

Uvođenje hGH u borbu protiv starenja uvećalo je kontroverze koje su oko njega već postojale.  Prve rasprave vodile su se oko toga da li ga koristiti i van osnovne terapijske funkcije kod dece niskog rasta. Mnogi sindromi kod dece su vezani za nizak rast pa je postavljeno pitanje: zašto korigovati telesnu visinu takvih pacijenata ako im to ne obezbeđuje kvalitetniji život? Nesuglasice su se posebno uvećale od kako se hormon rasta terapijski koristi za mnoge poremećaje kod odraslih, i u anti-ageingu, posebno u odnosu na njegovu cenu.

Prof. Stanić smatra da su hormoni najpodesnije, «najplastičnije» hemijske supstance ljudskog organizma koje se mogu koristiti u terapiji, i kod mlađih i kod starijih osoba, naravno uz izuzetno dobro poznavanje fiziologije endokrinologije određenog hormona u svakom periodu života i endokrinog statusa pacijenta. Hormoni se mogu koristiti kao svi ostali lekovi - a da pri tom ne izazivaju zavisnost -  i to na više načina, jer organizam na njih različito reaguje. Štaviše, hGH je, uz progesteron, jedan od hormona sa neznatnim brojem sporednih efekata. Kod primene hormona rasta, neželjenih posledica može biti samo kod  predoziranja. Ako se pažljivo i pametno primenjuje, praktično nema sporednih efekata, tvrdi dr Stanić.

Humani hormon rasta povoljno deluje na pacijente sa sindromom hroničnog umora, ali i na tipično hronično umorne menopauzne žene i depresivne osobe. Kroz dužu terapiju deluje protiv bolova u mišićima i zglobovima. Posebno je zanimljivo da “antiterapija” protiv ovog hormona može da se koristi u lečenju tumora koji su zavisni od hGH. Ako tumorozne ćelije imaju mnogo receptora za ovaj hormon, onda se njihovom blokadom uveliko smanjuje rast tumoroznih ćelija. Svi tumori, naime, na određeni način zavise od hGH, jer svaka ćelija u manjoj ili većoj meri ima receptore za hGH. Ovaj hormon ne izaziva kancer, ali stimuliše njegov rast, te od količine receptora na površini tumorske ćelije zavisi  hGH efikasnost. Dr Stanić objašnjava da se hormon rasta može dati pacijentu obolelom od karcinoma koji je u teškoj kaheksiji (iznuren), radi jačanja imuniteta i telesne mase, ali uz prethodnu pažljivu procenu poželjnih efekata i rizika od stimulisanja rasta tumora.

Za terapisjko davanje hGH postoje tri načina: injekcijama, kao sprej (preko usta) i u tabletama. Prema oceni dr Stanić, jedini pravi i efikasan način je intramuskularno davanje, pri čemu isključivo treba primenjivati bioidentični (rekombinantni) hGH. Ranije se dobijao - i zato je bio veoma skup - iz hipofize kadavera, ali takav preparat nikad nije bio čist i imao je sporedne efekte. Danas se dobija molekularno-biološkom tehnologijom (ljudski geni se unesu u bakteriju koja hormon potom proizvodi u velikim količinama). Taj takozvani rekombinantni hGH je potpuno bioidentičan. Ali, uprkos danas jeftinoj proizvodnji, rekombinantni hGH je na tržištu i dalje veoma skup zato što njegovu cenu diktira (mala) potražnja. Kravlji hormon rasta, na primer, koji se daje stoci radi bržeg i većeg rasta, neuporedivo je jeftiniji, iako se dobija na isti način na koji i ljudski GH. hGH je u SAD, na primer, ove godine već dvostruko jeftiniji nego prošle ali je cena dnevne terapijske doze i dalje od 25 do 75 dolara, ili između 10 i 30 hiljada dolara godišnje. Njegova primena je i relativno nekomforna za pacijente zato što mora da se daje svakodnevno pa ohrabruje činjenica da se na zapadnom tržištu već pojavio preparat koji ima trajnije delovanje.

G.T.