ISTRAŽIVANJA
Pripremio:Vesna Radojev
Teslina elektroterapija
Nikola Tesla, tada mladi istraživač je veoma brzo po dolasku u Ameriku uspeo da realizuje svoje rane pronalaske iz oblasti elektrotehnike – motore naizmenične struje. Želeći da poboljša rad ovih motora, Tesla je eksperimentisao sa različitim frekvencijama struje i došao do veoma zanimljivog zaključka koji je objavio u članku «Pojave naizmeničnih struja veoma visoke učestalosti», objavljenom u časopisu Elektrikal vorld od 21. februara 1891. godine. Prema Teslinim rečima, njegovo slučajno iskustvo sa strujama visoke frekvencije vodilo je sledećem zaključku o fiziološkom dejstvu ovih struja na ljudski organizam: «... pražnjenje čak i veoma velikog kalema ne može da proizvede ozbiljne povrede, dok, ukoliko isti kalem radi sa strujom niže frekvencije, i mada je elektromotorna sila mnogo manja, pražnjenje bi sasvim izvesno proizvelo povrede. Ovaj rezultat ipak delom potiče od visoke frekvencije. Autorovo iskustvo ima nameru da pokaže da što je veća frekvencija, utoliko veća količina električne struje može da prođe kroz telo bez ozbiljnijeg osećanja neprijatnosti...». Kada je objavio ovo svoje otkriće, Tesla je pre svega želeo da opovrgne Edisonovu tvrdnju da je naizmenična struja opasna i štetna. Nije bio veliki korak od utvrđivanja da ove struje nisu štetne do pokušaja da se one primene kao terapeutsko sredstvo. Postoji i više svedočenja samog Tesle da je okrepljujuće dejstvo ovog izuma često na sebi primenjivao.
Još jedna oblast povezana sa medicinom bila je u fokusu Teslinih istraživanja, a to su rentgenske cevi – drugačije od onih kojima se služio Rendgen. Ova istraživanja Tesla je zapostavio posle požara koji je uništio njegovu laboratoriju 1895. godine kao i većinu dokumentacije i prototipova motora i drugih uređaja.
 Proizvodnja ozona i njegova dezinfekciona svojstva takođe su zanimali Teslu, posebno zato što je već 22. septembra 1896. godine patentirao uređaj za proizvodnju ozona – oscilator; 1900. godine imao je i svoju kompaniju koja je proizvodila ozon pomoću naizmenične struje visoke frekvencije, a aparat pod nazivom «Ljubičasti zrak» bio je u širokoj upotrebi kao terapeutsko sredstvo oko 1910. godine i kasnije, o čemu će još biti reči u vezi sa knjigama iz njegove biblioteke.
Rad na izumima i patentima koji su našli primenu u oblasti medicine dovela je do Teslinog proglašavanja za počasnog člana Američkog elektroterapeutskog društva 1903. godine.
Knjige iz lične biblioiteke
Teslina lična biblioteka sadrži knjige, časopise i isečke iz štampe. Verovatno je svima dobro poznato da Tesla nije objavljivao knjige sa rezultatima svojih istraživanja, već ih je predstavljao javnosti putem predavanja i članaka u časopisima. Što se tiče samog fonda knjiga, on je veoma raznovrstan po sadržaju, a među publikacijama koje se odnose na oblast tehnike, među književnim delima, rečnicima i enciklopedijama, mogu se naći i one koje tretiraju medicinske teme.
Tri bibliografske jedinice su klasični medicinski, odnosno stomatološki priručnici, a budući da su im godine izdanja između 1925. i 1930. može se pretpostaviti da ih je Tesla u svojim poznijim godinama koristio više kao izvor za kontrolisanje sopstvenog zdravlja. Ostale knjige su ranijeg datuma izdanja (1910), ali imaju direktne veze s Teslinim pronalascima i njihovoj primeni kao terapeutskim sredstvima.
Knjižica “Violet Rays as applied with the Violetta” (Ljubičasti zraci i njihova primena pomoću Violete) predstavlja proizvođačko uputstvo za upotrebu jednog, u ono vreme veoma popularnog, elektroterapeutskog aparata. U uvodnom delu teksta pominje se i sam Tesla kao izumitelj struja visoke frekvencije. Ljubičasti zraci nisu nikakvi ultravioletni zraci (kako se ponekad pogrešno tumači), već se ime odnosi na boju svetla koju proizvode određene cevi u aparatu ukoliko su punjene argonom.
Preostale dve knjige predstavljaju obimne priručnike koji sadrže pregled razvoja elektroterapeutike, opis aparata koji se koriste i medicinske indikacije za njihovu primenu.
Tesla i Dugan
Iako knjiga autora Dugana «Hand-book of Electro-therapeutics» sadrži i njegovu posvetu Tesli, ne znamo skoro ništa o njihovom međusobnom odnosu. U pismu koje je Tesla poslao Duganu zahvaljujući mu na poslatoj knjizi nalaze se i neke primedbe u vezi sa otkrićem struja visoke frekvencije i u vezi sa prvenstvom u pronalaženju korisnog dejstva u primene ovih struja. Pošto je pismo upućeno autoru preko izdavača, može se zaključiti da Tesla i Dugan nisu tešnje sarađivali.
U predgovoru knjige autor kao cilj objavljivanja ovog dela navodi potrebu da studentima medicine i lekarima koji malo – ili skoro ništa – ne znaju o elktricitetu i električnim aparatima objasni kako da izaberu uređaj koji će koristiti, kako i kada da ga koriste, a sve to na jasan i sažet način. Mada je, kako ističe Dugan, u to doba većina medicinskih koledža uvela u svoj program i ovaj predmet – elektroterapeutiku, brojne su progrešne primene (bilo da je vrsta struje koja se koristi pogrešna, bilo da se neopravdano zauzima mesto drugih metoda lečenja – na primer hirurgije u lečenju raka).
Pošavši od osnovnih objašnjenja statičkog elektriciteta, jednosmerne i naizmenične struje, Dugan pokazuje kako treba svaki od ovih oblika koristiti, koje su terapijske indikacije, a daje i detaljan pregled uređaja, njihovih delova, tehničkih shema i fotografija. Knjiga je bogato ilustrovana crtežima i fotografijama koji podržavaju tekstualni deo.
Saradnja sa Monelom
Što se tiče drugog autora, S. H. Monela i njegove knjige “High Frequency Electric Currents in Medicine and Dentistry” (Struje visoke frekvencije u medicini i stomatologiji) – stvar je sasvim drugačija. Sama knjiga se razlikuje od Duganove i po opštem konceptu, pošto tretira primenu samo struja visoke frekvencije u elektroterapeutici. U Teslinoj arhivi sačuvana je obimna korespondencija koja ukazuje na njihovo dublje poznanstvo i svestraniju saradnju.
U pismu do 16. decembra 1908. Monel traži od Tesle fotografije i aparate o kojima bi pisao u svojoj knjizi o elektroterapeutici, a šalje mu i koncept knjige (od 14. decembrom t.g.) koji je takođe slao i izvesnom pukovniku Reju, od koga je očekivao finansijsku podršku. U ovom predlogu Monel na prvom mestu navodi kako knjiga treba da bude bitno drugačija od ostalih koje tretiraju ovu materiju, zatim da je glavni cilj da se podstakne interes za struje visoke frekvencije, ali i da se objavi knjiga koja je čitljiva i koja neće upotrebljavati previše tehničkih termina, pa će izostaviti deo posvećen elektrofizici. Knjiga takođe treba da svojim tekstom pospeši prodaju instrumenata „Tesla”.
Kasnija prepiska odnosi se na ilustracije koje Monel očekuje od Tesle radi objavljivanja u knjizi, kao i Teslina objašnjenja aparata prikazanih na fotografijama. Kada se pregledaju ilustracije, može nepobitno da se utvrdi da je od više fotografija koje je Tesla poslao Monelu u knjizi objavljeno četiri od kojih je prva dobro poznata slika Tesle koji sedi ispred velikog varničara – takozvanog visokofrekventnog pojačivača, kako stoji u legendi fotografije. Na sledeće dve ilustracije prikazani su oscilatori, ukupno četiri, koji se primenjuju u medicinske svrhe; na četvrtoj su predstvljeni kalemovi u rezonanci iz Tesline laboratorije. Dve od ovih fotografija imaju Teslinom rukom napisanu legendu koja se uz manji napor može pročitati.
Ukoliko se uporedi sadržaj izdate knjige sa predlogom sadržaja, može da se uoči razlika, pošto je ceo prvi deo (koji sadrži šest poglavlja – skoro 100 strana) posvećen elektricitetu uopšte, njegovom fiziološkom dejstvu na ljudski organizam i samom Tesli kao izumitelju značajnog terapeutskog sredstva. Drugi deo (poglavlja 7-12) u sažetom obliku prikazuje kliničku praksu iz raznih delova sveta, koja uključuje i najnovija iskustva u primeni struja visoke frekvencije. Treći deo (poglavlja 12-14) posvećen je aparatima i principima propisivanja i doziranja tretmana. U četvrtom delu, čiji je naslov «Razmatranje određenih bolesti i njihovo spoljašnje lečenje pomoću električnih struja visoke frekvencije», na više od 200 strana podeljenih u 20 poglavlja autor razmatra primenu ovog terapeutskog sredstva – od prevencije bolesti do hirurgije. Knjiga se završava indeksom – predmetnim registrom upotrebljenih termina.
Motivi objavljivanja
U predgovoru knjige Monel iznosi razloge objavljivanja ove knjige i ističe kako je primena struja visoke frekvencije postala u toj meri značajna za lekrasku praksu – kako u akutnim tako i u hroničnim stanjima – da će upoznavanje sa najnovijim rezultatima njihovog korišćenja izazvati želju kod svih koji budu pročitali knjigu da ih primene u svom radu. Drugi razlog je što je od 1902. godine, kada je Monel objavio prethodnu knjigu sa sličnim sadržajem, poboljšana efikasnost aparata i pojednostavljena njihova primena.
Da bi potkrepio svoje tvrdnje o korisnosti ovakvih terapija, Monel obimno razmatra u drugom delu knjige domaća (američka) i strana (evropska) iskustva. Ističe da su svi rezultati imali kliničko testiranje, a glavni učinak struja visoke frekvencije bazira se na njihovoj moći da «modifikuju prirodne fiziološke procese u telu». Poboljšanje bolesnih stanja pacijenata koji su primali dnevne tretmane ogledalo se u: «povratku sna, povećanju snage i vitalne energije, povećanju “životne” radosti, radne sposobnosti i mogućnosti hodanja, poboljšanju apetita, varenja itd. i opštem progresivnom poboljšanju. Ovo opšte poboljšanje često se manifestuje posle prve seanse i pre nego što se mogu primetiti znaci lokalnog delovanja.» Osim izjava samih pacijenata, kao merilo terapeutske efikasnosti korišćeni su testovi urina i krvi.
Stanje medicinske nauke tog vremena, prema Monelovim rečima, nije bilo zadovoljavajuće. Iako je novih i značajnih saznanja bilo napretek, nije postojala jedinstvena doktrina obrazovanja novih medicinskih stručnjaka, za šta se Monel zalagao, kao i za osnivanje institucije čiji bi zadatak bio da objedini sva naučno verifikovana saznanja o patološkim stanjima i njihovom lečenju upotrebom najnovijih sredstava i tehnika – sve u cilju izbegavanja postojeće komercijalizacije. Jedna od terapeutskih tehnika, koja je trebalo da zauzme najviše mesto u hijerarhiji bila bi, svakako, i elektroterapeutika, a posebno primena struja visoke frekvencije.
Još u vreme saradnje oko izrade knjige Monel u pismu od 4. juna 1909. iznosi Tesli i projekte o poslovnoj saradnji u vezi sa projektovanjem, proizvodnjom i prodajom uređaja baziranih na Teslinim strujama visoke frekvencije. U pismu od 19. aprila 1916. Monel predlaže osnivanje Instituta Monel – Tesla. Cilj osnivanja ovakve institucije bio bi proširivanje primene Teslinih izuma radi korišćenja u nauci, medicini i hirurgiji. Teslin zadatak bi bio da osmisli uređaje, a Monel bi rukovodio njihovom upotrebom. Monel je bio uveren da bi ovakva institucija donela i značajan profit. Pošto je umro već 1918. nije došlo do realizacije ovog plana.
Savremena kretanja u ovoj oblasti
Američka institucija koja odobrava upotrebu lekova i medicinskih sredstava FDA (US Food and Drug Administration) danas ne priznaje nikakve uređaje slične vrste koji bi se upotrbljavali u lečenju, pošto ne postoje egzaktni parametri i naučna objašnjenja njihovog, navodno, korisnog dejstva. Prema podacima sa interneta, zvanično je zabranjena upotreba Violet Ray aparata 1951. godine, ali je njihova primena zadržana u dermatološkim terapijama zbog dokazanog antibakterijskog delovanja i obogaćivanja kiseonikom. Struje visoke frekvencije primenjene kao terapeutska metoda dijatermija i danas su u upotrebi u tri vida: kao kratkotalasna, mikrotalasna i ultrazvučna (citirano prema Encylopedia Britannica 2002, izdanje na CD-u).
Vesna Radojev
|
