MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 11
Godina II
Oktobar 2004.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

MEDICINA

Pripremio: G.T.

Dr Srđan Sretenović: Ljudsko telo bez tajni
Kolor dopler dijagnostika

Pravovremenim uvidom u stanje krvnih sudova pacijenata, uz pomoć sve savršenijih dijagnostičkih neuroimidžing procedura, značajno im se može pomoći da izbegnu nekada i po život opasna cerebrovaskularna oboljenja

Srđan Sretenović
Dr Srđan Sretenović

Fascinantan razvoj neuronauka, naročito u poslednjih dvadeset godina, doveo je do brojnih novih saznanja, koja su u mnogome doprinela razume-vanju etiopatigeneze i lečenju mnogih neuroloških i drugih oboljenja. Naš uvaženi specijalista neurolog, dr Srđan Sretenović, načelnik centra za migren-ske glavobolje pri Kliničko bolničkom centru "Zvezdara" u Beogradu, ističe da je tako brzom napretku savremene medicine svakako pomogao i paralelan razvoj dijagnostičkih procedura, koje su sve savršenije, i sve dublje prodiru u "tajne" ljudskog tela. Jednu od takvih metoda nesumljivo predstavlja i primena ultrazvučne kolor dopler dijagnostike u ispitivanju krvnih sudova.

Kolor dopler je ultrazvučna metoda za ispitivanje strukture i oblika krvnih sudova, kao i kvaliteta cirkulacije. Upotrebom doplerovog efekta nadogradila je prethodne metode konvencionalnog ultrazvuka, dajući realnu sliku ispitivanih sudova, uz mnoštva podataka o cirkulatornim parametrima najčešće magistralnih (glavnih) arterijskih i venskih krvnih sudova celog tela, što lekarima kliničarima ili vaskularnim hirurzima značajno olakšava terapijski pristup potencijalnom oboljenju.

Brže određivanje terapije

Ovom metodom moguće je, pre svega, vrlo precizno proceniti kvalitet protoka, izraženo u mililitrima u sekundi, i tako definisati zadovoljavajući ili oslabljen protok. Uvid u stanje zidova krvnih sudova otkriće urodjene ili stečene promene, najčešće degenerativ-no-aterosklerotične. Poslednjih godina, pored standarne nativne primene kolor doplera, moguća su i dopunska ispitivanja morfo—cirkulatonih parametara primenom kontrastnih sredstava, što u mnogome opravdava naziv "ehoangi-ografija", nesumljivo približavajući ovu metodu klasičnoj angiografiji. Kolor dopler metodom moguće je otkriti i urodjene promene oblika, komunikacija i projekcija krvnih sudova, urodjene slabosti zidova, pa tako dijagnostifiko-vati aneurizme, angiome, AV malform-acije i druga vaskularna oboljenja.

dr Srđan Sretenović

Stručnjak za migrenske glavobolje

Mr sci. med dr Srđan Sretenović, specijalista neurologije, na Klinici za neurologiju i psihijatriju KBC "Zvezdara" 1999. je formirao prvi centar u Jugoslaviji za lečenje i istraživanje migrenskih glavobolja - "Migrena Centar".
Za bolesti krvnih sudova mozga naročito se zainteresovao na početku karijere, tokom rada u Bolnici za cerebrovaskulama oboljenja "Sveti Sava"u Beogradu. Posle dvogodišnjeg usavršavanja u Centru za istraživanje moždanog udara Neurološke klinike Medicinskog fakulteta Univerziteta u Torontu (u klasi Prof. dr J.W. Norisa), u Kanadi je nastavio i posledi-plomske studije, kao nosilac više projekata iz oblasti kliničkih istraživanja i inovacija u oblasti primene neurovaskularne ultrazvučne dijagnostike. Dr Sretenović upravo te inovacije primenjuje u neurovaskularnoj ultrazvučnoj laboratoriji koju je sa timom saradnika formirao na Klinici za neurologiju i psihijatriju KBC "Zvezdara".
Član je više međunarodnih medicinskih udruženja: Internacionalne asocijacije za glavobolje (jedan je od njenih bord direktora), Svetske alijanse za glavobolje, Evropske i Svetske federacije neurologa.

Na osnovu nalaza kolor doplera, pacijenti se vrlo brzo po potrebi selektuju za različite terapijske procedure, lekovima, a nekada i hirurškim intervencijama, te je značaj ove dijagnostike dostigao takav stepen da je, na primer, kod velikog suženja krvnih sudova vrata, za operaciju uklanjanja tih promena (endarkterektomija), vaskularnim hirurzima dovoljan samo kolor dopler izveštaj, čime se izbegava komplikovani-ja i rizičnija angiografska dijagnostika.

Loše navike i starenje

Obzirom da je ljudski vek ograničen, proces starenja počinje u momentu rodjenja, zapravo još u majčinoj utrobi. Krvni sudovi progresivno prirodno stare, ali dr Sretenović upozorava da se taj proces može značajno ubrzati lošim kvalitetom života (stres, loše životne navike - pušenje, alkoholizam), naslednom sklonošću, ili hroničnim oboljenjima kao što su šećerna bolest, hipertenzija, hiperlipidemija, razna sistemska oboljenja, fibromuskularna displazija zidova arterija ..

Neinvazivna metoda

Kao osnovnu prednost kolor do-plera nad drugim dijagnostičkim metodama, dr Sretenović izdvaja njenu neinvazivnost. To znači da ona ne oštećuje krvne sudove, niti tkivo kroz koje prodire ultrazvučni talas. Lako je dostupna pacijentima, i bez rizika se može koristiti neograničeni broj puta. Ipak, bez obzira na sve prednosti kolor doplera, i za ovu metodu postoji nekada neizbe žni "zlatni standard"- angiografsko detaljno ispitivanje krvnih sudova putem kontrastnih sredstava, svejedno što ta metoda nosi i izvestan stepen rizika.

Ova stanja i oboljenja vremenom povredjuju i oštećuju zidove krvnih sudova, taložeći u njima štetne materije (masnoće, kalcijum...), što stvara uslove za brži dalji razvoj promena. Strukturne promene zidova krvnih sudova, u uznapredovalim slučajevima mogu razvojem lokalnih promena (plakova) dovesti do suženja krvnih sudova ili njihovog potpunog začepljenja, što kolor dopler, kada je reč o arterijama vrata i ekstremiteta, u preko 90 odsto slučajeva precizno otkriva.

Nije, medjutim, dovoljno definisati samo stepen suženja krvnog suda, već i sastav samoga plaka, njegovu dominantnu strukturnu materiju, i da li ima "emboligeni potencijal". U tome nam pomaže specifična podrška aparata poslednje generacije, koji daju vrlo kvalitetan "morfološki profil" ispitivanog plaka. Takozvani komplikovani plakovi imaju značajno veći potencijal za formiranje malih delića tkiva - tkivnih embolu-sa - koji odrubljeni, plivajući u krvnoj tečnosti, mogu dopreti do krvnih sudova mozga i stvoriti uslove za razvoj akutnog cerebrovaskularnog insulta (sloga).

Kolor dopler u neurologiji

Široka primena kolor doplera

Kolor dopler se primenjuje i u oblasti kardiologije, u ispitivanju trbušne aorte, kao i magistralnih krvnih sudova pojedinih unutrašnjih organa, a poseban značaj ima u ispitivanju stanja venskih sudova ruku i nogu.

Najčešći simptomi koji upućuju na potrebu ispitivanja arterija nogu su bolovi u potkolenicama provocirani kraćim hodom, koji prestaju nakon kraćeg odmora i ponovo se javljaju pri hodu. Pacijenti se žale i na osećaj hladnih nogu, nekada se vide i kožne promene na prstima, a doktori najčešće ne mogu da napipaju pulsacije perifernih arterija stopala. To su uglavnom posle-dice velikog stepena degenerativnih promena magistralnih arterija nogu, i ukoliko se na vreme otkriju, u značajnoj meri se smanjuje napredovanja oboljenja loše cirkulacije nogu, koje može završiti gangrenom i nekad amputacijom noge. Otoci nogu, najčešće potkolenica, koji su praćeni nekada bolom, crvenilom i zategnutočću kože, hitna su indikacija za kolor dopler venskih sudova, s obzirom da to ukazuje na moguću akutnu trombozu dubokih vena, sa svim mogućim komplikacijama odlubljivanja embolusa koji putujući cirkulacijom mogu dovesti do akutne plućne tromboze i ugroziti život pacijenta.

Cerebrovaskulama oboljenja, koja posle kardiovaskularnih i onkoloških imaju najveći stepen mortaliteta, među najučestalijim su bolestima savremenog čoveka. Uloga kolor doplera u detekciji patologije zidova krvnih sudova vrata, kojima se snabdevaju krvni sudovi mozga, vrlo je značajna. A kad se dopuni ehokardiografijom (kolor dopler srca) i transkranijalnim doplerom (dopler krvnih sudova mozga—TCD), najčešće se mogu u velikoj meri dijagnosti-fikovati potencijalni uzroci sloga.

Ukoliko se u krvnim sudovima vrata, najčešće karotidnim arterijama, registruje suženje od oko 70 odsto, ili ako se otkrije komplikovani plak sa emboligenom potencijom, a uz to postoje i prethodni klinički simptomi poremećaja moždane cirkulacije, standardna procedura je da se takav pacijent uputi kod vaskulamog hirurga na operativnu intervenciju. Manja suženja pomenutih arterija najčešće se povremeno kontrolišu kolor doplerom, i tretiraju medikamentozno. Dr Sretenović zaključuje da pravovremenim uvidom u stanje krvnih sudova značajno možemo pomoći pacijentu da izbegne nekada i po život opasna cerebrovaskulama oboljenja.

Kad je reč o neurološkoj simptomatologiji, naš sagovomik precizira da na pregled kolor doplerom upućuje pacijente sa vrtoglavicom, glavoboljom, povremenim neurološkim ispadima koji izazivaju sumnju da postoji neko cere-brovaskulamo oboljenje prolazne jednostrane slabosti i tmjenje ekstremiteta, prolazne slabosti vida, povremene nestabilnosti pri hodu, poremećaji govora, pamćenja. Pacijenti sa povećanim rizikom za cerebrovaskulama oboljenja, kao što su hipertoničari, dijabetičari, oni sa povećanim masnoćama u krvi, takođe se podvrgavaju ovoj metodi kao osnovnoj preventivnoj dijagnostičkoj proceduri. Naravno, ona je obavezna za pacijente sa definitivnom i manifestnom kliničkom slikom cerebrovaskulamog oboljenja, sa trajnom slabošću jedne strane tela ili drugim kliničkim manifestacijama.

G.T.

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA