MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»   BROJ: 9
Jul-Avgust 2004 g.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Glavni naslovi

NAUKA KAO ŽIVOT

Dr Stevan Koički, nuklearni fizičar, potpredsednik SANU

Vek u srcu materije

Jednog jutra, krajem oktobra pedesete godine prošlog veka, na prozor moje studentske sobice je pokucao Bogdan Maglić. "Oblači se, idemo u Vinču kod Pavla Savića da tražimo da tamo radimo diplomski", odlučno je saopštio razlog dolaska. Bio sam zatečen. Skoro da ništa nisam znao o Institutu za ispitivanje strukture materije u Vinči, kako se tada zvao. Bogdan isto tako, ali je od kad ga znam bio praktičan i preduzimljiv, pa sam prihvatio njegovu ideju. Pokupili smo i trećeg druga, Tihomira Novakova i krenuli tramvajem do poslednje stanice, a potom pešice, preko brda, po blatu, desetak kilometara do Vinče - priča fizičar Stevan Koički (Bačka Palanka 1929), potpredsednik SANU i rukovodilac njenog Fonda za naučni rad

Dr Stevan Koički

U jednom ranijem kazivanju o svojoj naučnoj karijeri, Koički je taj dogadjaj opisao kao "možda i najveću" prekretnicu u životu. Susret sa profesorom Savićem u biblioteci Instituta ("...odmah je bilo reči o radu koji nas očekuje i odmah nas je smatrao članovima Vinče") podsetio ih je na omiljene profesore u somborskoj gimnaziji Vilijama Vajganda, Mirka Keslera i Šulca, koji nisu bili tehničke struke, ali su imali razumevanje za njihove prve ozbiljne naučne eksperimente u fizičkom kabinetu.

Profesor Pavle Savić je trojicu Somboraca, diplomaca, kao fizičare dodelio Roberu Valenu, šefu Laboratorije za fiziku. Valen je bio došao iz pariskog Instituta za radijum da pomogne u stvaranju istraživačke osnove ovog moderno koncipiranog naučnog instituta. "Za svega jedan sat postali smo Vinčanci. Moji drugovi Maglić i Novakov su kasnije uspešno nastavili naučnu karijeru u SAD (gde i danas žive i rade), a ja sam, sem pet godina na Prirodno-matematičkom fakultetu kao docent, radni vek, do odlaska u penziju, proveo u Vinči. I danas odlazim tamo i radim sa grupom mladjih kolega, uživam u njihovom entuzijazmu", kaže Stevan Koički.

Navijač "Vojvodine"

Potpredsednik SANU je sa zadovoljstvom pratio utakmice evropskog fudbalskog prvenstva. "Kao i svaki drugi čovek ne mogu da definišem čudesni magnetizam fudbalske igre. Ljubav prema fudbalu nema racionalno objašnjenje. Svaki sport je takmičenje, fudbal je pravi rat na terenu, ali i lepa igra. Gotovo svaki muškarac, i sve više žene, i to sa velikim uzbudjenjem, prate zbivanja u fudbalu. Čovek koga fudbal uopšte ne zanima na neki način je hendikepiran", smatra Koički, inače simpatizer Vojvodine. "Njeni igrači su", dodaje, "slabi, ali im ja nisam okrenuo ledja"

Valen je svoju misiju "izvršavao sa posvećenošću apostola", tako da su ambiciozni i za nauku zagrejani diplomci napredovali dugim korakom i već tada postavljali sebi najkrupnije ciljeve. Valen je, kažu, pred smrt govorio da su mu godine koje je proveo u Vinči bile najlepše u životu. To isto, danas, akademik Stevan Koički kaže i za sebe. "Bio je to period plodnog zanosa za sve nas koji smo, uz Valena, izrastali u fizičare i ljude".

Tema diplomskog rada Stevana Koičkog bila je razvoj novog tipa detektora nuklearnih zračenja, tzv. scintilacionog brojača, koji se tek godinu-dve ranije pojavio (ubrzo je kao kvalitetniji sasvim potisnuo Gajgerov brojač). Daroviti diplomac je uspešno sklopio novi uredjaj i demonstrirao njegovu mogućnost da meri energije nuklearnih zračenja. Vrata specijalizacije u Francuskom komesarijatu za nuklernu energiju su bila otvorena. Ali, perspektivnog naučnika s druge strane "gvozdene zavese" su , umesto dobrodošlice, čekala neprijatna iznenadjenja. Neke kolege su mu pristupale kao "žrtvi komunizma", dok je za levičare bio "jugoslovenski revizionistički špijun". Tek kad je nepoverenje zamenila normalna ljudska komunikacija, pokazalo se da je sa svojim prvim naučnim iskustvima, zaista, bio dobrodošao. U saradnji sa kolegama iz elektronike, Koički je kompletirao scintilacioni brojač i spektrometar i prvi takav uredjaj, u laboratoriji u Šatijonu, verovatno i prvi u Francuskoj, pustio u pogon. Seća se da su Frederik Žolio-Kiri, Žan Peren i drugi veliki francuski fizičari dolazili da prvi put vide direktne spektre gama zraka, čudeći se kako izgledaju linije kobalta, jer se to do tada nije moglo videti u takvom obliku.

Dr Stevan KoičkiU Sakleu novom nuklearnom centru je Stevan Koički, zajedno sa doktorom Balinijem, završio i svoj prvi naučni rad, koji je u Francuskoj akademiji nauka prikazao Žolio-Kiri, što je bilo lepo priznanje Valenovom i Savićevom učeniku. Rad je tokom njegovog boravka publikovan u Akademijinom časopisu. "Kad sam se vratio iz Pariza, već u jednom naučnom zaletu, sačekala me je vojska. Koliko je to bilo pametno, prosudite i sami. Do tada, moje kolege iz Ljubljane, Zagreba i Beograda su služile vojsku u Vinči, radeći u laboratoriji. Ja sam bio te sreće da vojni rok odužim po novom zakonu, u drugoj oblasti, u pešadiji. No, to je davno prošlo vreme", veli.

Sa osam dolara u džepu

Doktor Stevan Koički je u prvoj fazi naučnog rada najviše izučavao nisko-energetske nuklearne ekscitacije prilikom radioaktivnog raspada, pri čemu je metoda koincidentne scintilacione spektrometrije postala njegova specijalnost. U oblasti gama spektrometrije dostigao je bio "visok svetski nivo". Od više dobrih radova iz tog perioda Koički izdvaja rad posvećen studiji "dva bratska jezgra" - tulijuma-169 i tulijuma-171, u kome je sa grupom saradnika detaljno izučio sistem njihovih pobudjenih stanja. "Rezultati su se", kaže, "veoma dobro uklopili u tadašnje modelske predstave o nuklearnoj strukturi i bio je veoma zapažen u naučnoj literaturi iako je objavljen u Biltenu Instituta".

Istoričar srpske fizike

O stogodišnjici SANU dr Stevan Koički je za publikaciju o razvoju srpske nauke i umetnosti ove ustanove napisao članak o istoriji fizike u Srba.

- Počelo je, piše Koički, od Dositeja Obradovića krajem XVIII veka, koji je u jednoj basni poželeo da se nadje Srbin "koji bi fiziku za svoj rod napisao". I takav Srbin se, začudo,našao vrlo brzo. Bio je to Atanasije Stojković, fizičar po vokaciji, član Getingenskog i Jenskog učenog društva, docnije poznati profesor fizike u Harkovu, u Rusiji, i poznata ličnost naše istorije. Stojković je u tek otvorenoj štampariji u Budimu, u tri uzastopne godine (1801, 1802. i 1803.), objavio po jedan tom svoje Fizike. Malo je poznato je da prvi pravi univerzitetski udžbenik iz fizike napisao Vuk Marinković. Njegova Načela fizike štampana su 1850. Sa ovim profesorom Velike škole naša fizika se postupno učvrstila kao školska disciplina.

Medju značajnim imenima srpske fizike su: Djordje Stanojević (pionir elektrifikacije zemlje), Kosta Alković, profesori Milorad Popović, Sreten Šljivić, Dragoljub Jovanović, Aleksandar Milojević, Dragiša Ivanović (Tehnički fakultet)...

Sa znatnom reputacijom u svetskoj nauci i samo osam dolara u džepu, teretnim brodom, odlazi na Pensilvanijski univerzitet, u Filadelfiji. Koristi neplaćeno odsustvo sa fakulteta. Sa grupom tamošnjih istraživača izučava pojave u fizici čvrstog stanja, posebno magnetske i električne pojave u kristalnoj rešetki, primenom nuklearne metode perturbiranih ugaonih korelacija. "Ovo iskustvo se pokazalo kao dragoceno u mojoj daljoj naučnoj karijeri, kao i ono nekoliko godina kasnije iz laboratorije u Berkliju (Lowrence Radiation Laboratory), verovatno najbolje laboratorije nuklearne fizike u to vreme na svetu. Imala je na svom platnom spisku sedam nobelovaca. Grupa u kojoj sam radio imala je najveću svetsku reputaciju u oblasti razvoja i primene nuklearnih metoda u fizici čvrstog stanja. Rad na odredjivanju i ispitivanju unutrašnjih magnetskih polja ogromne jačine, koja vladaju u feromagnetskim metalima, i danas se citira i smatra za klasičan u tzv. "visokorezolucionoj vremenskoj spektroskopiji u perturbovanim ugaonim korelacijama".

Uvek se Stevan Koički iz stranih laboratorija vraćao u Jugoslaviju. "Smatrao sam da mi je dužnost da ovde živim i radim, bez obzira na materijalne i sve druge uslove. A možda, u ono vreme, takva odluka i nije bila velika žrtva. Kada se mladi naučnici danas opredeljuju za odlazak, preskaču 50 godina razvoja, prave kompromisna rešenja.Nažalost, odlaze ne samo najbolji, nego i najvitalniji, koji su hrabrit, koji se ne boje konkurencije. Ta hrabrost je jedan viši kvalitet. Oni bi i ovde bili najproduktivniji". Veli nekadašnji đak Vežbaonice Srpske učiteljske škole u Somboru. "Četvorogodišnje školovanje u Vežbaonici bilo je od velikog uticaja na formiranje moje ličnosti", pričao je jednom prilikom.

Misionar nuklearne kulture

Dr Stevan KoičkiKoički je upravo u Vinči , izučavajući reakcije neutronskog zahvata, razvio originalnu metodu vremenski diferencirane spektroskopije, koja se zasnivala na vremenski pomerenim koincidencijama složenih gama zraka. "Ova metoda nam je omogućila da se bolje snadjemo u analizi gama zraka, da ustanovimo red nuklearnih nivoa po kojima se vrednuje nuklearna struktura. Metoda je postala dragocen izvor komplemen tarnih podataka i osnova saradnje velikih svetskih laboratorija. Najzapaženije je bilo zajedničko istraživanje Vinče, Grenobla, Mančestera i Njujorka. Primenjujući svako svoju metodu detaljno smo izučili pobudjena stanja deformisanog jezgra tulijuma-168. Identifikovali smo 700 gama zraka i svrstali ih u dvadeset rotacionih i vibracionih familija. Ovaj rad je duže od dve decenije referentan za svaku literaturu u teoriji nuklearne strukture. A japanski fizičar Arima, jedan od tvoraca IBM-nuklearnog modela, ocenio je studiju kao ' najuzbudlljiviji komplet eksperimentalnih podataka za nuklearnu strukturu' koji se pojavio osamdesetih godina", kaže Koički. I u oblasti hiperfinih interakcija, graničnog područja izmedju nuklearne i fizike atoma, akademik Koički je učestvovao u mnogim pionirskim istraživanjima (interne strukture magnetskih dielektrika, npr.), prvi evidentirajući odredjene pojave, postavljajući standarde i primenjujući originalne metode.

Osveta satovima

U stanu Stevana Koičkog u beogradskoj Gospodar Jevremovoj ulici, kuca dvadesetak satova. Poznaje, veli, ćudi svakog pojedinačno. To je, priznaje, svojevrsna "osveta" satovima jer je sve vreme školovanja, do odlaska na specijalizaciju u Pariz, muku mučio bez sata, strepeći da ne zakasni na čas. Njegovi roditelji nisu bili u mogućnosti da najmladjem sinu ( kome su starija braća Djordje i Dragomir bili prvi učitelji) kupe sat.

Povodom izložbe o merenju u Galeriji SANU, Koički je za jedan zbornik radova o raznim mernim instrumentima napisao kratak pregled sedam vekova "života sa časovnikom".O početku ere "egzaktne hronometrije" (Vestminsterska opatija, 1288) Koički piše: "Danas se sa pravom može oceniti da mehanički sat spada u najznačajnije izume čovečanstva i da se po svom uticaju na organizaciju društva može uporediti sa izumom točka i pokretnih vozila". Autor, pomalo i sa nostalgijom, zaključuje da se mehanički sat posle 700-godišnje suverene vladavine" i pošto je stekao reputaciju sprave "koju je čovek proizveo u najvećem broju primeraka" pod "naletom" moderne nauke i tehnologije "lagano povlači u istoriju". Živimo u teledirigovanom vremenu.

Kada je svojevremeno grupa akademika predlagala Stevana Koičkog za redovnog člana SANU, naglasila je njegove zasluge ne samo u razvoju domaće eksperimentalne fizike, nego i u "širenju nuklearne kulture" u druga naučna i primenjena područja. Potencijali nuklearnih pojava nisu samo u nuklearnom oružju I pravljenju struje. U zdravstvu, u industriji, u šumarstvu I u tako neverovatnim primerima kao što su arheologija ili kriminalistika - svuda radioizotopne metode imaju izvanredan učinak", kaže. A u novije vreme sve veće naučno-tehnološke podredjenosti malih zemalja, dr Koički se ponovo angažovao "na široj obnovi i modernizaciji domaće eksperimentalne istraživačke osnove" (akcelerator Tesla). Kaže da velike razvijene zemlje neće "lupati glavu" o nešto što je naš posao. Transfer znanja naših (300) fizičara u privredu i razvojne projekte neprofitnog karaktera (u medicini, očuvanju životne sredine) je prioritetnog karaktera.

"Lepo je imati vrhunsku nauku i priznanja u svetu ali kao naučnik morate nešto da uradite i u zemlji u kojoj živite. Kod naših ljudi koji vode naučnu politiku", ističe akademik Koički, "vlada uverenje da se fizičari i drugi naučnici ne trude dovoljno da svoje znanje primene u našoj sredini. S druge strane, medju naučnicima vlada uverenje da njihovo znanje ne nailazi na interesovanje i podršku u našoj privredi. I jedni i drugi su u pravu. Na jednom skorašnjem skupu pokušali smo da pokažemo kako je bilo u proteklih pedeset godina, koji su sada problemi u nauci i u privredi i da je obostrano željena saradnja moguća. Nauka mora biti u funkciji razvoja, a pitanje razvoja naše zemlje je u stvari broba za njeno mesto u svetu".

Tako govori ovaj Vinčanac atomske ere čiji su rezultati citirani u više od 150 naučnih radova stranih autora i trajno ugradjeni u opšti fond znanja i sistem podataka u nuklearnoj fizici i fizici čvrstog stanja. Koga su, veli, na put egzaktnih nauka I njihovih lepota još u ratnim godinama povele I popularne naučne knjige kao što su Materija I energije, Tajanstvena zemlja, Kroz vasionu i vekove.

Miloslav Rajković

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA