DEMOGRAFIJA

Pripremio:Vladimir Nikitović

Seoba staraca
Ljudi ne stare samo u selu

Kada je nedavno, početkom nove školske godine u jednoj gradskoj školi, učiteljica zapitala novopečene đake prvake - ko živi na selu? - odgovor je dobila gotovo u glas: stari Ijudi. I nakon IX tradicionalne međunarodne konferencije identičnog naziva ("Stari Ijudi u selu"), održane u Vlasotincu i na obali Vlasinskog jezera prvog vikenda septembra, u organizaciji Poljoprivrednog fakluteta u Beogradu, naučnici Balkana (iliti, modernije rečeno, jugoistočne Evrope) nisu konstatovali ništa novo što već ne znaju mališani koji su tek na početku dugotrajnog procesa obrazovanja.

Naučnici vrlo raznolikih naučnih usmerenja, ali sa istim problemom u fokusu, uglavnom su »skenirali« aktuelnu situaciju pomenute demografske kategorije i probleme sa kojima se ovo stanovništvo konkretno suočava, povremeno se dotičući i opštijih aspekata takvog stanja na nivou celokupne populacije Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Rumunije i Bugarske.

lako je akcenat bio na selu, s obzirom da su stari Ijudi kao demografska kategorija tamo uočljiviji nego u gradu, samo zato što mladi masovno već generacijama emigriraju u grad zbog bitno različitih uslova života u ova dva osnovna tipa Ijudskih naselja, starenje kao proces je mnogo teže

pogodilo gradove. To je posebno došlo do izražaja u poslednje dve decenije, kada je udeo starijih Ijudi u ukupnom stanovništvu gradova najčešće utrostručavan, a na selima uglavnom udvostručavan.

Tako je pored uobičajenih zaključaka, s obzirom na karakter demografskog aspekta procesa starenja, ove, u poslednjoj deceniji tradicionalne, konferencije, dodirnuta i vrlo neugodna tema o pitanju neophodnosti održavanja svih postojećih sela u vrlo gustoj mreži naselja Srbije, a sve u skladu sa jednim opšte poznatim istorijskim procesom u ratna vremena Ijudi su se sklanjali u nepristupačne predele sa

objektivno težim životnim uslovima, osnivajući naselja koja su tamo opstala zahvaljujući upravo dužini trajanja tako nastalih uslova; u mirnijim vremenima migracije Ijudi imale su suprotan smer ka pogodnijim dolinsko-nizijskim terenima sa boljim životnim uslovima što je dovodilo do stvaranja posve novih, ili oživljavanja ranije zapuštenih naseobina koje su se vremenom brzo razvijale. Problem sa seoskim naseljima dodatno je, u proteklih pola veka, pogoršan planskom degradacijom sela uopšte, što je posebno pogodilo stočarska naselja u nepristupačnim, i od gradova udaljenim, predelima, pa je proces propadanja kod njih i najuočljiviji. Tako je ono što je već postalo sinonim za selo malobrojnost i starost Ijudi u njemu samo posledica procesa koji je dobro isplaniran i davno započet, ali se, nažalost, najčešće sagledava kroz problem starenja Ijudi koji je ipak, prevashodno, biološki proces.

Za formulisanje problema, nekada je dovoljno pitati decu. Ali za dugoročno rešavanje ovako ozbiljnog problema neophodno je da se angažuje država. Naučnicu su ga već poodavno konstatovali. Od njih se može očekivati da samo ponekad budu hrabriji i od mogućih, a već poznatih, rešenja ipak odaberu ona od kojih često beže. Tada će se, sigurno, jasnije razlikovati od političara. Jer i bolno rešenje je rešenje.

Vladimir Nikitović