HOBI

Priredila: Milenko Aćimović - Aćim

Jastreb na ruci

U mislima mnogih Ljudi na pomen »sokolarstvo« stvara se slika plemića, vlastele i njihovih gospi kako jašu na konjima i love. Poneko ima maglovitu predstavu o tome šta je sokolarstvo. Ukratko, to je umetnost lova sa istreniranom pticom grabljivicom. Danas je to samo sport, ali je sasvim sigurno da je prvi čovek koji je istrenirao jastreba to uradio zato što je video koliko je on uspešan u lovu za sebe samog.

Niko ne zna kada i gde je sokolarstvo počelo pa tako postoje razne teorije, ali uglavnom se svode na to da sokolarstvo potiče iz Kine, Persije, Centralne Azije i okolnih zemalja. Vrio je malo konkretnih dokaza koji bi to potkrepili.

Najstariji siguran podatak o sokolarstvu izgleda da potiče iz Japana gde je zabeleženo daje istreniran jastreb donet iz Kine 47 godine vladavine carice Jingu (244 godine naše ere).

Kada i kako je sokolarstvo stiglo u Evropu, ostaje nam nepoznato. Jedan od najstarijih dokaza sokolarstva u Evropi je podni mozaik sa scenom sokolarenja u rimskoj »vili sokolara« u Argosu u Grčkoj. Datiran je na 500. godinu naše ere.

Tokom XII veka počelo se pisati o sokolarstvu u Turskoj, španiji i Arabiji.

Feudalni vladari i plemstvo su često kovali novac na kome je predstavljen vladar ili vlastelin sa sokolom na ruci. Lov sa sokolom je bio znak feudalne moći i prava feudalnih gospodara. U zapadnoj Evropi srednjeg veka klasne razlike u društvu su se odnosile i na lov pticama. Samo je kralj mogao da lovi orlom, najbliži članovi porodice severnim sokolom, plemstvo sivim sokolom, seljaci jastrebom.

U Nemačkoj se prva štampana knjiga o sokolarstvu pojavila 1472. godine.

Početkom XVI veka, Kortez, španski konkvistador, je došao u Meksiko gde je naišao na Actečkog kralja Montezumu koji je imao osoblje za treniranje ptica grabljivica, korišćenih za lov. To je prva zvanična zabeleška sokolarenja u Americi.

U centralnoj Aziji lov sokolovima i orlovima je u to vreme uobičajena stvar. Lovci treniraju svoje orlove za lov na lisice, vuka, srne.

Manuskript sokolarstva u Mađarskoj je napisao 1749. godine Gyorgy Pray, poznati jezuitski pisac. Manuskript je izgubljen kada ga je poslao izdavaču i pronađen je ponovo 1998. Kako je pisan na Latinskom biće preveden na mađarski i objavljen sa latinskim originalom.

Na našim prostorima narod je oduvek cenio ptice grabljivice zbog lepote, brzine, hrabrosti, snage. Tako su mnoge planine i mesta dobijali ime po pticama grabljivicama: planine Veliki jastrebac i Mali jastrebac krai Kruševca, Sokolja kod- Kraljeva, Sokolovica kod Kuršumlije, Sokol planina iznad Krupnja, Sokolina - vrh planine Bukovice, Sokolov vis - planina Majdan kod Podujeva, mesta Soko banja, Donja sokolovica.

U srednjem veku, soko je simbolično predstavljao vlast gospodara koji je ubirao dažbine ili danak u vidu sokolarine. Oličenje vladarske vlasti u sokolu, kao simbolu, pojavljuje se svuda: na nadgrobnim spomenicima, novcu, minijaturama, ornamentima itd.

Za potrebe srpskih vladara i plemića, centar za hvatanje i odgajivanje sokolova bio je u staroj Raškoj, na Kopaoniku, nedaleko od Studenice u selu Đerekare (od grčkog Derekar - sokolar).

Prema narodnom predanju kaže se da je manastir Studenica ostao ceo i nerušen od Turaka zato što su njegovi kaluđeri bili dobri u treniranju sokola koje su davali Turcima, te im ovi za uzvrat nisu dirali manastir.

Plemići i vladari plaćali su skupo svoje Ijubimce jer ih je bilo teško nabaviti. Navodi se kako je kralj Filip Avgust nudio nagradu od 1000 dukata onome ko mu povrati sokola koji je odleteo u opsednutu Ankonu. U Dubrovniku se jastreb ili soko (1343. godine) plaćao 1 do 2,5 zlatnika.

Po Konstantinu Porfirogenitu, sinovi srpskog kneza Vlastimira poslali su bugarskom knezu Borisu, kao akt diplomatske kurtoaziie, među raznim poklonima i dva sokola.

U srpskim narodnim pesmama često se pominju sokolovi i orlovi.

Ne samo da su dažbine već su i međusobne usluge plaćane u sokolovima. Koliko se pridavao značaj lovu sa sokolom u srednjevekovnoj Srbiji vidi se i po tome što su postojala dvorska zvanja kao sokolar i psar. Oni su bili vladareva pratnja. Sokolar je imao dužnost ne samo da se stara o sokolovima, već i da ih nosi vladaru kada ovaj ide u lov. Ako se uzme kao pouzdan materijal i srpska epika srednjeg veka, vidimo iz narodnih pesama da su plemići, vlastela, lovili sokolom, a da su vojnici i podanici koji nisu pripadali vlastelinskom staležu lovili jastrebom. Od srednjevekovne srpske vlastele ističe se kao sokolar Kraljević Marko, a od despota Stefan Lazarević za koga stari spisi kažu da je umro loveći sa sokolom.

Lov sa sokolom traje kod nas kroz ceo srednji vek. U Evropi dostiže svoj uspon u XVI i XVII veku. U Srbiji se zadržao veoma dugo posle propasti srpske države, zbog toga što je i turskoj vojsci lov sa sokolom bio omiljen. Na ovim prostorima lov sa sokolom se održao sve do tridesetih godina XX veka kod bosanskih begova, a zatim nestao. Vatreno oružje je potislo sokolarenje kao i mnoge druge viteške običaje.

U XVIII i XIX veku sokolarstvo u Evropi je skoro nestalo. Ipak, u XX veku lov pticama grabljivicama doživljava preporod. U Nemačkoj se osniva udruženje sokolara. U Engleskoj i Francuskoj ponovo obnavljaju sokolarenje. 1963. Francuzi donose lovni kodeks o sokolarenju. I u zemljama centralne Evrope sokolarstvo doživljava preporod.

Osnovna odlika današnieg sokolarenja je što se ono razvija kao sportska disciplina, bez obzira na nekadašnje obrede, titule i koristi od plena; više se uživa u letu ptica.

Kraj XX veka je vrhunac tog perioda u lovu sa pticama. Skoro sve zemlje u Evropi imaju svoja udruženja sa različitim brojem sokolara. Engleska prednjači sa 11000 sokolara, od kojih je 7000 aktivnih. Nemačka ima oko 2000, Austrija oko 300, Španiia oko 350, Francuska blizu 600, Holandija oko 100, Italija oko 600 članova, Mađarska preko 200. SAD ima oko 3000 članova.

Nekada su u Evropi lovci pticama imali različite nazive. Onaj koji je lovio sokolom bio je FALCONER, a lovac jastrebom AUSTRINGER. Danas se svi lovci pticama grabljivicama zovu sokolari. Samo ponegde, i to retko, se još za lovce jastrebom koristi naziv AUSTRINGER.

U našoj zemlji je sokolarenje bilo zaboravljeno, ali ie zahvaljuiući nekolicini entuzijasta koji su malo učili sami, malo od Italijana i Madara, ponovo obnovljeno u Senti je 10. III 2001. godine osnovano udruženje sokolara »Nobilis Ars«. Aktivnih članova je malo.

Udruženje sokolara ima i podršku Lovačkog saveza i pošto je do sada lov pticama grabljivicama bio zabranjen moraće se nešto promeniti i u tom pogledu.

Posledice lova pticama grabljivicama su gotovo nevidljive; zato sokolari ne predstavljaju pretnju za divljač i lovce vatrenim oružjem.

Milenko Aćimović - Aćim