VESTI IZ MEDICINE

ISHRANA ONKOLOŠKIH PACIJENATA

Umesto zasićenih masti - brokoli

Dva velika američka istraživanja, Studija o intervencijama u ishrani žena (Women’s Intervention Nutrition Study) i Inicijativa za zdravlje žena (Women’s Health Initiative),  otkrile su da ishrana sa nižim sadržajem masti poboljšava preživljavanje i smanjuje smrtnost, kao i rizik od ponovnog pojavljivanja raka dojke, i to tako što potencijalno cilja tumorske ćelije koje, posredstvom receptora masti CD36, pokreću metastaziranje bolesti. Zasićene masti mogu da podstaknu širenje raka pojačavajući ekspresiju receptora CD36, dok cvetasto povrće poput brokolija može da ga smanji; kod eksperimentalnih miševa je pokazano da brokoli smanjuje ekspresiju CD36 i do 35 odsto. Štaviše, konzumiranje cvetastog povrća povezuje se i sa poboljšanim preživljavanjem kod pacijenata sa drugim karcinomima, uključujući rak bešike, pluća i jajnika, dok veći unos mesa i mlečnih proizvoda korelira sa lošijim ishodima. Iako je studija o delovanju klica brokolija kod pacijenata sa rakom pankreasa imala metodološka ograničenja, i njeni rani rezultati su takođe pokazali niže stope smrtnosti u grupi koja je uzimala brokoli.
Rak je životno ugrožavajuća bolest zato što se širi, metastazira. Dok je kod žena sa lokalizovanim rakom dojke petogodišnja stopa preživljavanja gotovo 99 odsto, kod onih sa metastaziranom bolešću je tek samo 27 odsto - medicina ni u poslednjih nekoliko decenija ne beleži značajnije pomake u lečenju metastatskih karcinoma.
Prirodno „ugrađeni“ odbrambeni mehanizmi - NK (natural killer) „ćelije ubice“ koje lutaju našim telom - eliminišu tumore u razvoju. Ali, izgleda da u širenju raka učestvuje i pomenuti CD36, receptor za masti, te je značajno da maligne ćelije reaguju na unos nekih masti iz hrane. Receptor CD36 je up-regulisan (pojačan) palmitinskom kiselinom, i do 50 puta u roku od 12 sati od konzumiranja. Palmitinska kiselina je zasićena masnoća proizvedena od palminog ulja koja se može naći u „brzoj hrani“, ali je najkoncentrisanija u mesu i mlečnim proizvodima.

Ukoliko se posmatra unos ukupnih masti i rizik za mortalitet od raka dojke, gotovo da nema razlike kod žena koje više ili manje konzumiraju masti, ali se pokazalo da se taj rizik povećava za čak 50 odsto sa nesrazmerno većim unosom zasićenih masti. Slično je i sa mlečnim proizvodima i njihovom vezom sa preživljavanjem raka prostate. Istraživači su otkrili da konzumiranje mleka sa visokim sadržajem masti povećava rizik za smrtnost od raka prostate za čak 600 odsto kod pacijenata sa lokalizovanim rakom prostate, dok mleko sa niskim sadržajem masti ne povećava taj rizik, što su nalazi u skladu sa analizama dvaju harvardskih istraživanja: Studije praćenja zdravstvenih radnika i Studije zdravlja lekara. Štaviše, ima i drugih dokaza o „umešanosti“ receptora za masnoće CD36: jedna studija je pokazala da se dvostruko veći rizik od kolorektalnog karcinoma zbog konzumiranja mesa, kod osoba koje nose određeni tip gena CD36 uvećava i više puta, čak osmostruko.
Dijagnostikovanje raka obično se smatra traumatičnim trenutkom koji obolelog motiviše da promeni način života, pa u skladu s tim treba obezbediti smernice zasnovane na navedenim nalazima. U jednom multicentričnom kliničkom ispitivanju, istraživači su testirali efekte dijetetske intervencije osmišljene da smanji unos masti kod žena sa rakom dojke koji je hirurški uklonjen u ranom stadijumu. Učesnice studije u grupi sa dijetetskom intervencijom smanjile su ukupan unos masti sa oko 30 na oko 20 procenata kalorija, a unos zasićenih masti za oko 40 procenata, i to su održavale tokom pet godina. Praćenjem njihovih rezultata utvrđeno je da su žene u grupi sa dijetetskom intervencijom, u poređenju sa kontrolnom grupom, za 24 odsto smanjile rizik za povratak raka dojke.   

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"