VODA
Dubravka Marić
Kako zarobiti mikroplastiku
Kafa i čaj nisu samo za piće
Obezbeđivanje pristupa bezbednoj vodi za piće je ključno za javno zdravlje, ali kontaminacija teškim metalima usled industrijskih ispuštanja, poljoprivrednog otpada i prirodnih procesa, dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema. Postoje različite metode koje efikasno prečišćavaju kontaminiranu vodu, a neke od njih su vrlo jednostavne.
Iako se koristi od ispijanja čaja već milenijumima dovode u vezu sa brojnim zdravstvenim prednostima, studije koje su rađene poslednjih godina kao da su se namerno koncentrisale na činjenicu da se u listovima čaja nalaze teški metali koji su u njih dospeli iz zagađenog tla i vazduha. Naučnici smatraju da se teški metali mogu dovesti u vezu sa povećanim rizikom od moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti. Sa druge strane, i te kako im je poznato da je ispijanje zelenog i crnog čaja povezano sa manjim rizikom od raka, moždanog udara i smrti zbog kardiovaskularnih bolesti. Ali, na radost svih ljubitelja drugog najpopularnijeg pića na svetu - posle obične vode - ova optužba više ne „pije vodu!“
Rezultati jednog istraživanja koje nije bilo usmereno na zdravstvene efekte čaja, a čiji su rezultati objavljeni proletos, otkrili su da listovi čaja, kada su potopljeni u ključalu vodu, apsorbuju teške metale (olovo, hrom, kadmijum) iz nje. Prema rečima profesora Bendžamina Šindela, koji je predvodio tim istraživača sa Univerziteta Nortvestern, u SAD - iako naučnici mogu nastaviti da istražuju povezanost hemijskih jedinjenja koja čaju daju ukus, sa njihovim koristima po zdravlje - nova studija upućuje na drugačiji odgovor. „Mislim da bi objašnjenje trebalo tražiti u tome što čaj uklanja metale iz vode“, rekao je on, dodajući da je njegov tim otkrio kako šolja crnog čaja, koji je odstojao pet minuta, smanjuje koncentraciju jona olova u vodi za oko 15 odsto. Kao najbolji se pokazao mleveni crni čaj, a što se tiče kesica, najefikasnije su bile one od celuloze.
Iako istraživači nisu ispitivali moguće posledice po zdravlje, čini se da se čak i u zemlji kao što je Velika Britanija, gde je malo verovatno da će nivo olova u vodi za piće biti visok - mogu pojaviti manji uticaji. Drugi stručnjaci upozoravaju na to da konzumiranje čaja nije rešenje za one koji su zabrinuti zbog teških metala u vodi, ali da ova studija ukazuje na neke zanimljive pravce u razvoju održivih i pristupačnih načina za uklanjanje zagađivača iz vode, što je kritična potreba u mnogim delovima sveta.
Spasonosni komad pene
Činjenica da su listovi čaja dobri za čišćenje teških metala poznata je više decenija. Ovo su pre tridesetak godina zapazili i australijski istraživači koji su utvrđivali kvalitet vode iz cevi za gradsko vodosnabdevanje, a koji su tada skrenuli pažnju i na sličan efekat taloga kafe. Svake godine, proizvođači kafe, restorani, kafići i kućni aparati širom sveta proizvedu oko šest milijardi tona otpada od kafe koji, ako ne trune na deponiji ili ne đubri baštu, završi u stočnoj hrani i biogorivima. Mada su istraživači koristili kafu u prahu za uklanjanje olova iz vode za piće, dugo su imali problem da na kraju iz nje izdvoje kafu.
VEČNE HEMIKALIJE SU SVUDA |
PFAS jedinjenja (per- i polifluoroalkil supstance) poznata su u javnosti kao „večne hemikalije“, jer se dugo zadržavaju u životnoj sredini i ljudskom telu, a ima ih svugde: od tiganja sa neprijanjajućim dnom, preko proizvoda za domaćinstvo, do piva i vode za piće. Dovode se u vezu sa rakom, hormonskim poremećajima, oštećenjem jetre i još mnogo toga. Iako se ova jedinjenja verovatno ne mogu u potpunosti ukloniti, beta glukani ili rastvorljiva vlakna koja se nalaze u nekim namirnicama mogu da ublaže njihov štetni uticaj tako što će ih vezati za sebe u digestivnom traktu, koji će ih potom izbaciti iz organizma.
U novoj studiji koju je uradila Harvardska škola javnog zdravlja, SAD, učestvovala su 72 muškarca, stara 18-65 godina, kod kojih se nivo ovih jedinjenja mogao izmeriti. Ispitanici su testirani na 17 različitih PFAS hemikalija. Utvrđeno je da se u krvotoku sedamdeset odsto učesnika nalazilo 11 ili više ovih jedinjenja, a svaki učesnik ih je imao najmanje pet. I dok su 42 ispitanika tri puta dnevno pila suplement koji sadrži jedan gram beta-glukana iz ovsa, kontrolna grupa je dobila placebo od pirinča.
Analize krvi, nakon samo četiri nedelje, pokazale su da je grupa koja je konzumirala vlakna, zabeležila pad od osam odsto, kada je reč o dve najopasnije vrste PFAS. To su PFOA (perfluorooktanska kiselina) i PFOS (perfluorooktansulfonska kiselina). Ove dve hemikalije su pronađene u vodi za piće, kozmetici, pa čak i u ambalaži za hranu, a poznato je da se obe vremenom nakupljaju u organizmu. Iako je ovo smanjenje bilo skromno, stručnjaci su ocenili da je to važan prvi korak. „Uprkos rastućoj zabrinutosti zbog toksičnosti PFAS, specifične intervencije za smanjenje njihovog nivoa u organizmu su ograničene“, ocenili su istraživači. |
Rešenje u obliku porozne silikonske pene smislili su pre devet godina italijanski inženjeri. Da bi proizveli penu, osušili su stari talog od espresa iz lokalnih barova, pretvorili ga u prah i pomešali sa silicijumom i šećerom. Kada se mešavina stvrdnula, umočili su je u vodu da bi rastvorili šećer, posle čega su ostale rupe koje su formirale upijajuću strukturu. Onda su svoj mali blok pene potopili u vodu koja je sadržavala olovo i živu, i merili koncentracije metala tokom vremena. Ispostavilo se da je za uzorak vode sa koncentracijama metala od 16 delova na milion - što je hiljadu puta veće od onog što američka Agencija za zaštitu životne sredine smatra pretnjom u vodi za piće - bio dovoljan komad pene, veličine poštanske marke, koji je uklonio 99 procenata metala iz vode u roku od trideset sati!
Što se medija tiče, oni se nekako više fokusiraju na mikroplastiku, čiji sitni fragmenti prodiru duboko u telo u zabrinjavajućim količinama, pre svega kroz hranu i piće. Kineskim istraživačima je prošle godine pošlo za rukom da iz uzoraka vode za piće uklone najmanje osamdeset odsto mikroplastike! Istraživači su počeli sa uzorcima „tvrde“ vode iz slavine, koja ima visoku koncentraciju minerala, kao što je kalcijum-karbonat, a onda su dodali nano i mikroplastiku (NMP). Kada su prokuvali vodu, kalcijum-karbonat je prirodno formirao kamenac, koji je zarobio čestice plastike. Posle toga su koristili običan filter za kafu da razdvoje kamenac i vodu. Naučnici su procenili da je, na dnevnom nivou, unos NMP-a kroz konzumaciju proključale vode, smanjen između dva i pet puta u odnosu na vodu iz same slavine.
Ključna stvar je to što se ovaj proces oslanja na vodu koja sadrži dovoljno kalcijum-karbonata da zarobi plastiku. U studiji je ključanje tvrde vode, koja ima tri stotine miligrama kalcijum-karbonata, dovelo do smanjenja plastike za skoro devedeset odsto! Ali, u uzorcima sa manje od šezdeset miligrama kalcijum-karbonata, ključanje je smanjilo nivo plastike za samo 25 procenata! To znači da je efikasnost zarobljavanja mikro i nano plastike u mineralnim naslagama, u uskoj vezi sa tvrdoćom vode. Dakle, što je voda tvrđa, formiraće se više čvrstih materija i zarobiti više mikroplastike. Naučnici ocenjuju da bi sada trebalo razmotriti modifikaciju postrojenja za prečišćavanje vode za piće kako bi se plastika uklanjala na licu mesta.
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
