ŽIVE VRSTE
Dubravka Marić
Roditelji u svetu životinja
Najbolje tate na svetu
Među životinjama nivo roditeljske brige varira od vrste do vrste. Neke životinje, kao što su mnoge od onih koje polažu jaja, neće uložiti ni mrvicu truda u brigu o potomstvu. O nekim mladuncima će zajednički brinuti oba roditelja. Neke majke će dojiti mladunce mesecima, a neki očevi će preuzeti ulogu majki.
Ljudski očevi su svakako prvi na listi najboljih očeva. Antropolozi su otkrili da se uloga očeva značajno razlikuje u različitim kulturama, kao i da primeri nekih drugih životinjskih očeva mogu da pruže koristan uvid u evolutivnu prošlost ljudske vrste. Međutim, ostaje mnogo zagonetki u vezi sa tim kako su ljudski očevi razvili svoju neobičnu, veoma posvećenu ulogu, uključujući i hormonske promene koje prate očinstvo.
Čak i među ostalim majmunima, kao našim najbližim srodnicima, većina očeva nije od pomoći u poslu oko potomstva pa majke moraju da „rasporede“ rađanje mladunaca kako bi bile sigurne da mogu da se brinu o njima. Tako šimpanze u divljini rađaju u periodu od četiri do šest godina, a orangutani čekaju čak šest do osam godina između dva mladunca. Naši preci su odabrali drugačiju strategiju. Majke su dobijale pomoć od zajednice i srodnika, uključujući očeve. Ovo ih je oslobodilo straha da imaju više beba, koje su bliže jedne drugima po starosti - u proseku, na svake tri godine, u današnjim neindustrijskim društvima. Ta strategija je deo priče o evolutivnom uspehu naše vrste.
Neki tragovi o poreklu brižnog očinstva postoje kod naših bliskih rođaka primata. Premda su očevi gorile generalno dobri uzori za svoje mladunce, planinske gorile su posebne. Njihovi mladunci provode mnogo vremena oko mužjaka, koji mogu ali i ne moraju da budu njihovi očevi, a skoro svi mužjaci ih tolerišu. Mužjaci planinskih gorila nisu jedini primati koji se povezuju sa mladima. Odrasli mužjaci makakija takođe provode vreme sa mladuncima, a mužjaci pavijana sklapaju „prijateljstva“ sa ženkama i njihovim mladuncima, koji su često (ali ne i uvek), njihovi potomci.
Lavovi lenjivci
Jedan mali primat je posebno posvećen otac. To je obični marmozet iz Istočnog i Centralnog Brazila. Ovi majmuni formiraju male, ali čvrsto povezane porodične grupe u kojima imaju ulogu svojevrsnih babica na porođaju svojih ženki. Osim što će pomoći da se uklone tragovi porođaja, pomagaće i u hranjenju i nošenju mladih, a kasnije i u odgajanju svojih potomaka. Još jedan mali primat sa istoka Brazila - zlatni lavlji tamarin, predstavlja primer čvrste veze između oca i mladunca. Posle samo nekoliko nedelja, mladunci će biti „prilepljeni“ za očeva leđa skoro sve vreme, a otac će ih vraćati majci u razmacima od nekoliko sati, čisto da ih podoji. Kada ih majka odbije od sise, otac će pomagati u pronalaženju hrane za njih, a čak ih i ručno hraniti.
Ali, kada se pogledaju druge vrste sisara, ispada da očevi obično ne rade ništa drugo, osim što obezbeđuju spermu. Mladi slonovi odrastaju uz svoje majke i uz podršku drugih članica krda, pa izgleda i da matrijarhat, sam po sebi, onemogućava očeve da se brinu o svojim potomcima, čak i ako bi oni to hteli. S druge strane, mužjaci nekih zveri i te kako učestvuju u odrastanju svojih potomaka.
Iako su mužjaci lavovi na glasu kao lenjivci (što može biti tačno u nekim slučajevima), u stvari su prilično posvećeni očevi, kada je reč o zaštiti svojih mladunaca. Lavlji čopori se obično sastoje od samo jednog odraslog mužjaka, alfa mužjaka i nekoliko ženki i njegovih brojnih potomaka. Očevi lavovi će prelaziti velike udaljenosti, ne samo da bi zaštitili svoje potomstvo, nego i ceo čopor od nepoznatih mužjaka ili drugih pretnji. Slično će činiti i alfa mužjak koji predvodi čopor sivih vukova. On će čuvati svoju partnerku i mladunce, stražareći ispred jazbine; i ne samo što će mladuncima donositi hranu nego će i povraćati polusvarenu hranu da bi je oni lakše pojeli. Mužjak crvene lisice će svojoj ženki donositi hranu u jazbinu da bi ona mogla da bude uz mladunce. Kada mladi malo odrastu, otac će se igrati sa njima, ali će i prestati da donosi hranu u jazbinu. Umesto toga će je sakrivati u blizini, kako bi mladunce naučio da je sami pronađu.
Pedesetoro dece svakog meseca
Ipak, među sisarima su definitivno majke te koje preuzimaju teret brige za potomstvo. Tako je i kod većine drugih životinja koje brinu o svom podmladku - sa izuzetkom riba jer većina njih uopšte ne brine o mladuncima, dok su brižni roditelji među ribama obično očevi.
Mužjaci morskih konjica, delikatnih živopisnih ribica koje plivaju uspravljene i imaju dugačak rep, jedini među mužjacima svih životinja, donose mlade na svet! Ženka morskog konjica će u mužjakovu trbušnu kesicu položiti 580 jajašaca, koja će on oploditi. Od tog trenutka, budući tata nosi potomke i proizvodi posebnu hranljivu tečnost kojom hrani embrione, sve dok ne porastu dovoljno da ih oslobodi u more. Na taj način, svaki par mesečno dobije do pedesetoro dece! Naučnici su otkrili da se gen, koji kod ostalih riba određuje način polaganja jajašca, kod morskih konjica duplicirao, dobio novu ulogu i omogućio razvoj „muške trudnoće.“
Mada ni vodozemci ne dobijaju mnogo priznanja kao dobri očevi, torbarska krastača je nesebičan izuzetak. Ove žabe, kao i mnoge druge životinje koje nastanjuju Australiju, imaju torbu koju koriste za nošenje mladih. Majka polaže jajašca, a oba roditelja ih čuvaju. Kada se iz jaja pojave punoglavci, otac će ih nositi u svojoj torbici, dok nastavljaju da se razvijaju.
Ptice su poznate po zajedničkom roditeljstvu, ali će mužjaci ponekad sami izgraditi gnezdo kako bi uverili potencijalnu partnerku da su dobri kandidati za oca. Mužjaci nekih ptica su otišli tako daleko da čak proizvode i „mleko“ u voljci (proširenju jednjaka koje služi za skladištenje hrane pre varenja). Ovaj sekret bogat hranljivim materijama, koji pilićima obezbeđuje neophodnu ishranu tokom njihovog ranog razvoja, proizvode ženke i mužjaci golubova, flaminga i mužjaci carskih pingvina. I sama ova činjenica je dovoljna da se mužjaci ovih vrsta ptica svrstaju u najbolje životinjske očeve.
Carski pingvini imaju posebno težak roditeljski zadatak. Ženka će položiti jedno jaje i otići na more da bi se tamo hranila dva meseca. Dotle će mužjak držati jaje uvučeno ispod nabora kože i balansirati ga na svojim nogama, što je jedini način da embrion u jajetu opstane na ledu. Za sve to vreme, otac neće jesti, pa će izgubiti i do polovine svoje težine. Srećom da su tu drugi mužjaci na istom zadatku, pa će jedni drugima makar pomoći da očuvaju telesnu toplotu. Otac će mladunče hraniti svojim mlekom, a ženka će preuzeti njegovu ulogu po povratku s mora. Tada će otac otići na more da lovi. Nažalost, dešava se da majka ne preživi i ne može da zameni izgladnelog oca.
Mužjak leži na jajima
Za kraj, još jedan tata-heroj! To je kazuar, najopasnija ptica na svetu, koja može da ubije čoveka, iako nije preterano agresivna i retko napada. Ovi usamljenici iz tropskih šuma Australije i Papua Nove Gvineje, tokom većeg dela godine žive u slabo definisanim staništima. Ako se dva mužjaka slučajno sretnu, protezaće se, narogušiti perje i trupkati sve dok jedan ne ode. Ali, kada mužjak sretne ženku, biće dovoljno da se ona samo malo protegne i da ga mirno posmatra, da bi on pobegao! Ženka postaje tolerantnija prema mužjacima kako se približava sezona parenja. Mužjak se šepuri dok kruži oko nje i tiho je doziva. Sezona parenja je od juna do oktobra, kada ima najviše voća.
Par ostaje zajedno nekoliko nedelja, sve dok ženka ne bude spremna da položi jaja, a njih dvoje pronađu mesto za gnežđenje u obliku jednostavne rupe u zemlji, koju će prekriti lišćem. Kada ženka položi od tri do pet zelenih jaja, ostavlja mužjaka da leži na njima. I ženka kazuara, baš kao i ženka emua, može da se pari sa drugim mužjakom i da položiti nova jaja. Mužjak će sedeti na jajima do šezdeset dana, a potom će piliće voditi do svojih uobičajenih hranilišta i učiti ih preživljavanju u prašumi. Sa njima će ostati najduže do 16 meseci, a obično između devet i deset meseci. Onda će ih oterati da bi se ponovo pripremio za razmnožavanje. Pilićima tada samo preostaje da prežive susrete sa velikim pitonima i gušterima monitorima.
Ako postoji nešto što možemo naučiti iz ove priče o životinjskom carstvu, to je da postoji mnogo načina da se bude otac. Nema jednostavne formule koja čini „najboljeg tatu na svetu.“
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
