IZLOŽBE
D.M.
Arheologija
Svedočanstvo o radu srpskih stručnjaka
Početkom septembra, u Galeriji nauke i tehnike SANU, završena je izložba „Arheologija na papiru i slici - 70 godina od osnivanja Odeljenja za dokumentaciju Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti“, koja je otvorena u drugoj polovini avgusta. „Dokumentacija Arheološkog instituta je najvažniji deo ove institucije“, rekla je tada dr Snežana Golubović, direktor Arheološkog instituta SANU. Ovom izložbom, koju je priredio dr Milan Milovanović, stručni saradnik za dokumentaciju, obeležava se i 160 godina od realizacije prvih arheoloških iskopavanja, koja je 1865. na Rudniku sproveo dr Janko Šafarik. Ta istraživanja pratila je i izrada terenske dokumentacije, koja se od tada, pa sve do danas, izrađuje u skladu sa razvojem metodologije arheoloških traganja i iskopavanja.
„Pre sedamdeset godina počelo je sa radom Odeljenje za dokumentaciju. Angažovanjem prvog dokumentaliste unutar ustanove, zvanično je započet organizovan rad na prikupljanju, sistematizaciji, inventarisanju, skladištenju i zaštiti arheološke dokumentacije. Odeljenje je tokom decenija prolazilo kroz više etapa razvoja. Posebno značajno razdoblje u obradi terenske građe, bilo je između 1962. i 1992. godine, kada je Odeljenjem rukovodila Ljubica Prodanović u saradnji sa akademikom, profesorom doktorom Vladislavom Popovićem. Njihov zajednički rad, po ugledu na vodeće evropske dokumentalističke centre tog doba, doprineo je uvođenju principa centralnog registra u vođenju dokumentacije. Veliki iskorak predstavljala je i izrada kartona za evidenciju nalaza, u kojima su arheolozi unosili detalje za svaku pojedinačnu celinu. Ti podaci danas omogućavaju lakši unos u operativnu bazu, koja obezbeđuje bržu i operativniju pretragu“, rekao je na otvaranju dr Milan Milovanović.
U Odeljenju dokumentacije čuva se originalna dokumentalistička građa koja je nastala tokom realizacije mnogih terenskih projekata Arheološkog instituta na lokalitetima iz različitih perioda: dnevnici, beleške, skice, planovi, fotografije, dijapozitivi, korespondencija, arhivski materijal, 3D modeli itd. Poseban inventar Odeljenja nalazi se u kinoteci, hemeroteci (isečci iz novina) i Dokumentacionom fondu Vladimira R. Petkovića.
|
„Cilj izložbe je da kroz katalog i postavku, posetiocima predstavi istorijat rada Odeljenja i različite tipove dokumentalističke građe. Za ovu priliku, izdvojen je materijal sa reprezentativnih, ali i manje poznatih arheoloških lokaliteta, koji su u najvećoj meri bili predmet istraživanja saradnika Arheološkog instituta, tokom druge polovine 20. veka. Publici je predstavljen i deo terenske građe iz fonda Vladimira Petkovića, kao i legata Đurđa Boškovića, koji zajedno predstavljaju izuzetno dragocenu dokumentalističku i arhivsku zaostavštinu“, objasnio je dr Milan Milovanović.
Posetioci su mogli da vide odabrani materijal iz bogatog fonda Odeljenja za dokumentaciju Arheološkog instituta, sa naglaskom na do tada neobjavljenim fotografijama sa terenskih arheoloških iskopavanja u našoj zemlji, kao i na fotografijama lokaliteta u stranim državama, koje su saradnici Instituta načinili prilikom gostujućih obilazaka. Najvažniji deo izložbe predstavljalo je prikazivanje do tada neobjavljenih filmskih zapisa, koje je digitalizovala Jugoslovenska kinoteka. Reč je o nemim filmovima, nastalim na raznim arheološkim lokalitetima tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka: Lepenski Vir, Ravna, Hajdučka vodenica, Saldum, Ras i mnogi drugi.
„Od 2021. godine Odeljenje za dokumentaciju aktivno radi na digitalizaciji terenske građe i unosu podataka u centralnu bazu. Ovakav poduhvat, uz primenu savremenih digitalnih alata, omogućiće nam da u budućnosti sagledamo tačan broj dokumentalističkih jedinica. Upravo buduća prezentacija rada Odeljenja treba da bude zasnovana na objedinjenoj digitalnoj terenskoj dokumentaciji, koja će svakako biti dostupna stručnoj javnosti. Istorija nastanka i razvoja arheološke dokumentacije u Srbiji, čiji je početak označen pionirskim iskopavanjima dr Janka Šafarika na Rudniku, tek treba da bude dublje istražena i detaljno analizirana“, zaključio je dr Milan Milovanović.
ODELJENJE ZA DOKUMENTACIJU |
Rad na sređivanju terenske arheološke dokumentacije Instituta praktično je započet u prvim godinama od njegovog osnivanja. Prema izveštajima koji su sastavili dosadašnji dokumentaristi, može se reći da Dokumentacija Instituta na teritoriji Srbije predstavlja najobimniju arheološku građu ove vrste, sakupljenu i kataloški obrađenu na jednom mestu. Danas, centralna kartoteka broji oko 1.400 kartona sa podacima o lokalitetima iz bivše Jugoslavije (SFRJ), koje su istraživali stručnjaci Instituta.
U čitaonici Instituta smeštena je fototeka (preko 150.000 fotografija i oko 7.000 negativa), dok se dijapozitivi čuvaju u kancelariji Dokumentacije (preko 19.000), zajedno sa registratorima. U hodniku Instituta raspoređeni su metalni ormari u čijim fiokama se nalazi planoteka (oko 12.000 tehničkih planova). Tokom godine, saradnici Instituta podnose dokumentaristi materijal sa terenskih istraživanja koji se, prema Pravilniku, sastoji od: dnevnika, izveštaja, fotografija (nekada negativa), formulara inventara, tehničkih crteža, itd. Novoprispela dokumentacija se overava, inventariše i skladišti na odgovarajućim mestima. |
D.M.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
