Kad je o savremenim razvojnim poduhvatima i građevinama reč, ima osnova ustvrditi da
je prvu četvrtinu XXI veka obeležio trijumf kineskih planera, inženjera i graditelja, njihovog
vizionarskog i konstruktorskog uma, neimarske veštine i ekonomske moći. Potvrda rečenom je u
spektakularnom nizu inženjerskih čuda koja zadivljuju svojom veličinom, lepotom dizajna i društvenom
dobrobiti, ovenčanih u sadašnjem trenutku titulom najvećih ili najviših na svetu. Poslednji
u tom nizu je most Huađiang u istoimenom kanjonu reke Beipan. To je prvi takav most na svetu u oba smera.
Mapiranje humane DNK - biomedicinsko naučno i civilizacijsko dostignuće koje se
poredi sa sletanjem čoveka na Mesec u astronomiji - otvorilo je put razvoju precizne/personalizovane
medicine i još mnogim velikim naučnim koracima: brzom otkrivanju gena i genskih mutacija koji izazivaju
karcinome, razvoju inovativnih genskih terapija za retke bolesti, praćenju i brzom dekodiranja patogena
(u pandemijama), očuvanju ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, novom razumevanju
porekla i evolucije ljudske vrste…
Svet se ubrazano menja; možda čak i brže od naših najsmelijih zamisli? Putni pravci se pružaju i kroz najbesputnije krajeve,
novi mostovi se raspinju iznad neprolaznih klisura, niču „pametni“ gradovi, otima se zemljište od mora i dižu gradovi u
najčudnijim oblicima, prave se zračne luke za četvrt milijarde putnika godišnje, dižu hidroelektrane koje menjaju uslove života
širom kontinenata, niču vetroparkovi iz kojih će energiju dobijati milioni ljudi, preusmeravaju se vodeni tokovi...
i šta sve neće pasti na pamet bistroumnom svetu! Civilizacije se ubrzano kreće napred kroz nove i do juče nezamislive projekte.
Već se naziru rešenja u kojima čovek neće brinuti o onome o čemu danas brine i u kojima će koristiti snagu svoga uma za sasvim druge ciljeve.
Sunce je jedina zvezda u našem Sunčevom sistemu. Ono čini 99,86% mase
celog Sunčevog sistema, pa u tom kontekstu, ne bi bila velika grška reći da je Sunce
jedino nebesko telo u Sunčevom sistemu. Sunce ima oko 100 puta veći prečnik od Zemlje
i oko 330.000 puta veću masu od Zemlje. Ono je džinovska lopta od plazme, odnosno od
jonizovanog gasa, koji se često naziva i četvrto agregatno stanje. Plazma se na Zemlji
pojavljuje kao munja, vatra, čak i u obliku pojava poput meteora. Sunce je znatno drugačije
nebesko telo od Zemlje, i nikom ne bi palo napamet da na Suncu može da pada kiša! Pa ipak,
nešto slično tome se ipak dešava!
Insekti postoje najmanje 350 miliona godina, i stariji su
od dinosaurusa i cvetnica. Procenjuje se da na jednog čoveka dolazi 1,4
milijardi insekata, a da je ukupna težina svih insekata oko sedamdeset
puta veća od težine svih ljudi!
Geološka istorija naše planete obeležena je brojnim oscilacijama između
toplijih i hladnijih razdoblja, od kojih su najdrastičnija bila tzv. ledena doba.
Tokom tih perioda, značajni delovi Zemlje bili su prekriveni ledenim pokrivačima,
što je imalo dalekosežne posledice na globalnu klimu, nivo mora, raspored kontinenata,
biološku evoluciju i razvoj ekosistema. Mada danas jasno prepoznajemo tragove samo
poslednjih ledenih doba, geološki dokazi svedoče da su se takvi ciklusi ponavljali
milionima godina unazad.
Sulavesi je četvrto po veličini ostrvo Indonezije i spada u Velika
sundska ostva. Na njemu je provincija Južni Sulavesi. U toj provinciji se nalazi
nacionalni park Bantimurung-Bulusaraung, u okviru kojeg su kraška brda.
Na tom brdovitom području, kod sela Samangaki, je važan arheološki lokalitet,
pećina Karampunag.
Nova arheološka istraživanja pokazuju da su opsidijanski artefakti
iz Tenočtitlana rezultat složenih trgovačkih mreža, a ne samo vojnih osvajanja.
Analiza 788 predmeta od opsidijana, sprovedena na Univerzitetu Tjulejn (SAD)
u saradnji sa projektom Templo Major Nacionalnog instituta za antropologiju
i istoriju (INAH) u Meksiku, ukazuje da su Asteci nabavljali ovu dragocenu
sirovinu iz najmanje osam različitih nalazišta, uključujući i one
van granica svog carstva.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
