MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 96 | VELIKI UMOVI SVETA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 96
Planeta Br 95
Godina XVII
Maj-Jun-Jul 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

IŠČEZLE VRSTE

 

O.K.

Nosorog elasmoterijum

Koreni mita o jednorogu

 


IŠČEZLE VRSTE

Gothelf Fišer fon Valdhajm


Na samom kraju geološke epohe pliocena i tokom najvećeg dela pleistocena živeo je sisar koji je podsećao na jednoroga. To obuhvata period od pre 2.600.000 do pre 29.000 godina, od kada potiču najmlađi pronađeni fosili. Reč je o ogromnom nosorogu za koga je nauka saznala početkom 19. veka zaslugom nemačkog prirodnjaka Gothelfa Fišera fon Valdhajma koji je imenovao i opisao nesdtalu životinju


 

Taksonomski rod dobio je naziv Elasmotherium. U korenu imena je grčka reč elasmos, što se odnosi na laminirani deo zubne gleđi. Fon Valdhajm je imao na raspologanju zube koji su poticali  iz kolekcije velike ruske naučnice i spisateljice, princeze Jekaterine Daškove.
Nestali nosorog živeo je u Evropi i Aziji. Ostaci elasmoterijuma nađeni su na brojnim lokalitetima. Pažnju stručnjaka posebno je privukla dobro očuvana lobanja starog mužjaka, otkrivena pre četiri godine u Pavlodarskoj oblasti, u Kazahstanu. Ovo otkriće znatno je promenilo predstavu o ovom stvorenju jer se dotada verovalo da je izumrlo oko 320.000 godina ranije.
U okviru roda postojale su tri vrste. Najranije je nestala vrsta Elasmotherium charpovicum koja je živela u današnjoj Moldaviji, u Aziji i na Kavakazu. Oko Crnog mora i u Kini obitavao je Elasmotherium caucasicum. On je, pre oko 1.600.000 godina, iščeznuo u Kini a kasnije i u Rusiji. Najpoznatija i najznačajnija vrsta je Elasmotherium sibiricum, odnosno sibirski „jednorog“.
Iz čela ovog sisara štrčao je ogroman rog. telo je bilo prekriveno dlakom. Visina mu je iznosila oko 2m, a dužina oko 4,5 m. Težio je čak 4 t i po veličini je podsećao na mamuta. Osim u Sibiru, živeo je na jugozapadu Rusije, u Ukrajini i Moldaviji. Sam naziv vrste, po svemu sudeći, upućuje na to da se zbirka Jekaterine Daškove uglavnom sastojala od uzoraka iz Sibira. Pored sličnosti sa nosorozima našeg doba, bili su srodni sa runastim nosorogom koji je takođe izumrla vrsta. “Predak“ se zvao sinoterijum.

IŠČEZLE VRSTE

Fosili sinoterijuma nađeni su u Kini. Ima različith mišljenja o izgledu i načinu života ove životinje. Kao i svi nosorozi, bili su biljojedi. Glava im je bila usmerena nadole pod vrlo tupim uglom tako da su mogli da se hrane samo najnižim biljkama sa zemlje. Žvakali su hranu se tri kutnjaka i dva pretkutnjaka dok su kidali biljke uz pomoć usana. Uglavnom su jeli travu i korenje od šaši ili rogoza. Kretali su se slično konjima jer su imali duže noge od današnjih pripadnika svoje taksonomske familije.
Istraživanje mozga je pokazalo omanje i slabo razvijene moždane hemisfere. To ukazuje da su bili daleko sporiji, manje snalažljivi i inertniji u odnosu na nosoroge koji su se kasnije pojavili.

IŠČEZLE VRSTE

Rog se sastojao od proteina keratina. Bio je dugačak najmanje 1,5 m. Obzirom na način ishrane, nosorog nije bio agresivan. Rog je mogao da ima samo odbrambenu funkciju ili pak da zaplaši konkurenciju. Ima hipoteza da je služio za kopanje u potrazi za vodom i korenjem za ishranu. Uočeni su tragovi borbe među mužjacima. Najnovija istraživanja ukazuju na to da je došlo do velikih promena u sredini u kojoj su živeli, pre svega klimatskih. Verovatno su izumrli približno u isto vreme kad i vuneni mamuti jer su imali problema sa nestankom biljaka.

IŠČEZLE VRSTE

 

O.K.

 


 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Instagramu-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA