TEMA BROJA

Kriptovalute

Nagrade za najbrže

Kriptovaluta je digitalna ili virtuelna valuta, dizajnirana da funkcioniše kao sredstvo razmene. Koristi kriptografiju da obezbedi i verifikuje transakcije, kao i da kotroliše stvaranje novih jedinica određene kriptovalute. U suštini, kriptovalute su ograničeni unosi u bazi podataka koju niko ne može promeniti osim ako nisu ispunjeni određeni uslovi.

Bilo je mnogo pokušaja da se stvori digitalna valuta tokom tehnološkog buma 90-ih, sa sistemima kao što su: Flooz, Beenz i DigiCash koji se pojavljuju na tržištu - ali neizbežno ne uspevaju. Bilo je mnogo različitih razloga za njihove propuste, kao što su prevare, finansijski problemi i čak sukobi između zaposlenih u kompanijama i njihovih šefova.
Svi ovi sistemi su koristili Trusted Third Party (posrednik od poverenja) pristup, što znači da su kompanije iza njih verifikovale i omogućile transakcije. Zbog neuspeha ovih kompanija, stvaranje digitalnog sistema gotovog novca je dugo vremena smatrano izgubljenim slučajem.
Ali, početkom 2009, anonimni programeri ili grupa programera pod pseudonimom “Satoši Nakamoto” predstavio je bitkoin. Sistem je opisan kao "peer-to-peer elektronski keš sistem". Potpuno je decentralizovan, nema uključenih servera i nema centralnog kontrolnog autoriteta. Koncept podseća na peer-to-peer (bez posrednika) mreže za deljenje datoteka.
Jedan od najvažnijih problema koji mreža za plaćanje mora da reši je dvostruko trošenje (double spending), što je manipulatorska tehnika dvostruke potrošnje iste količine. Tradicionalno rešenje je bila pouzdana treća strana - centralni server - koji je vodio evidencije o balansima i transakcijama. Međutim, ovaj metod podrazumeva nadležnost nad sredstvima i svim ličnim podacima.
U decentralizovanoj mreži, svaki učesnik mora da radi ovaj posao. Ovo se obavlja preko blokčeina, javnog registra svake transakcije koja se ikada dogodila unutar mreže, dostupnog svima. Prema tome, svi u mreži mogu da vide bilans svakog računa.
Svaka transakcija je datoteka koja se sastoji od javnih ključeva pošiljaoca i primaoca i količine prenesenih novčića. Transakciju mora da potpiše pošiljalac, svojim privatnim ključem, što je osnovna kriptografija. Na kraju, transakcija se emituje u mreži pošto se prethodno potvrdi.
U okviru kriptovalutne mreže, samo “rudari” mogu da potvrde transakcije rešavajući kriptografsku slagalicu. Oni preuzimaju transakcije, označavaju ih legitimnim i šire preko mreže. Zatim ih svaki od njih dodaje u svoju bazu podataka. Kada se transakcija verifikuje, postaje neizmenljiva i nepovratna, a “rudar” dobija nagradu, plus naknade za transakciju.
U osnovi, svaka kriptovalutna mreža zasniva se na apsolutnom konsenzusu svih učesnika u pogledu legitimiteta bilansa i transakcija. Ako se nodovi ne slažu na jednom bilansu, sistem se raspada. Da bi se to sprečilo, koriste se unapred utvrđena pravila.

Kupovina robe

Danas je moguće, i onlajn i oflajn, koristiti bitkoin kao način plaćanja. Ovaj način plaćanja prihvataju i veliki i mali prodavci, sve do malih  lokalnih prodavnica, barova i restorana. Bitkoini se mogu koristiti za plaćanje hotela, letova, nakita, aplikacija, kompjuterskih delova, pa čak i školarine na fakultetima.
Druge digitalne valute nisu tako široko prihvaćene. Naravno, korisnici kriptovaluta, osim bitkoina, uvek mogu zameniti svoje novčiće za BTC-ove. Štaviše, postoje poklon-vaučeri koje prodaju veb stranice. Kroz poklon-vaučere, može se kupiti bilo šta sa kriptovalutama.

Investiranje

Mnogi danas veruju da su kriptovalute najpopularnija investiciona mogućnost. Dosta se govori i o tome da pojedinci postaju milioneri kroz svoje bitkoin investicije.
Bitkoin je danas najpoznatija digitalna valuta. U novembru 2017. cena jednog bitkoina premašila je 7000 dolara. Itirijum, verovatno druga najpoznatija kriptovaluta, zabeležio je najbrži rast koji je ikada pokazala neka digitalna valuta: od maja 2016, njegova vrednost se povećala za najmanje 2.700 procenata. Kada je reč o svim kriptovalutama zajedno, njihov obim prometa na tržištu je porastao za više od 10.000 procenata od sredine 2013. godine.
Ipak, treba pomenuti da su kriptovalute visokorizične investicije. Njihov promet varira jer su delimično neregulisane tako da postoji rizik da budu zabranjene u određenim uslovima. Oni koji se odluče da investiraju u kriptovalute, treba da znaju da je bitkoin i dalje dominantan. Međutim, 2017. godine, njegov udeo na kripto tržištu dramatično je pao sa 90% na 40%.
Iako je vrlo lako kupiti bitkoin - postoje brojne menjačnice koje trguju BTC-om - druge kriptovalute nije lako nabaviti. Ova situacija se polako poboljšava i u velikim mrežama menjačnica prodaju se: lajtkoin, itirijum, monero, ripl... Postoji i načini da se trguje novčićima licem u lice s prodavcem ili da se koristi bitkoin bankomat.
Sve velike menjačnice nude “usluge novčanika”. Najbolje je da se sredstva skladište u onlajn novčaniku na hard disku, ili da se ulože u hardverski novčanik. Ovo je najsigurniji način skladištenja novčića i omogućava punu kontrolu nad vlastitom imovinom. Pre toga, potrebno je obratiti pažnju na tržišnu vrednost kriptovaluta i sve vesti vezane za njih.
Što se tiče oporezivanja, kriptovalute se tretiraju veoma različito od zemlje do zemlje. U SAD-u su doneli odluku da bitkoin i druge kriptovalute treba oporezovati kao imovinu, a ne valutu. Za investitore ovo znači da se dugoročne dobiti i gubici od kriptovalutne trgovine oporezuju po stopi koja se naplaćuje za kapitalnu dobit.

“Rudarenje”

Rudari su najvažniji deo svake kriptovalutne mreže, i čine investiciju. U osnovi, rudari pružaju knjigovodstvenu uslugu za svoje zajednice. Oni doprinose svojom kompjuterskom moći rešavanju komplikovanih kriptografskih zadataka, što je neophodno za potvrđivanje transakcije i zavođenje u distribuiranom javnom registru nazvanom blokčein.
Težina zadataka se stalno povećava, što je u vezi sa brojem ljudi koji pokušavaju da ih reše. Dakle, što je određena kriptovaluta popularnija, to više ljudi pokušava da je rudari a proces postaje teži. Mnogi ljudi su stvorili bogatstvo rudarenjem bitkoina. U toku dana, može se ostvariti znatna dobit od rudarenja koristeći samo svoj računar, ili čak dovoljno snažan laptop. Rudarenje bitkoina može biti profitabilno samo ako se investira u svoj hardver. Trenutno, lajtkoin, dogecoins i feathercoinsse smataraju se za najbolje kriptovalute u smislu da su ekonomične za početnike.
Kako “rudari zarađuju”? Što više računarske moći akumuliraju, to je veća šansa za rešavanje kriptografskih zadataka. Jednom kada rudar uspe da reši zadatak, dobija nagradu kao i naknadu za transakciju. Pošto kriptovaluta privlači sve veće interesovanje, rudarenje postaje sve teže, a količina dobijenih novčića kao nagrada se smanjuje. Na primer, kada je bitkoin prvi put stvoren, nagrada za uspešno rudarenje bila je 50 BTC. Sada, nagrada stoji na 12,5 bitkoina. Ovo se desilo jer je bitkoin mreža dizajnirana tako da u opticaju može biti samo 21 milion novčića. Ali pošto će  nagrade biti sve manje, svaki izrudareni bitkoin postaje sve više vredan. Svi ovi faktori čine rudarenje kriptovaluta trkom koja nagrađuje one koji su se najpre prilagodili.

Legalnost kriptovaluta

Uporedo sa uvođenjem bitkoina, stvorena je valuta koja nije pod kontrolom bilo kog pojedinačnog entiteta. Mnogo je zabrinutosti nastalo u vezi sa decentralizovanom prirodom kriptovaluta i njihovom sposobnošću da se koriste gotovo potpuno anonimno. Vlasti širom sveta su zabrinute zbog toga što su kriptovalute privlačne trgovcima ilegalnih roba i usluga. Štaviše, oni su zabrinuti zbog njihove upotrebe u pranju novca i utaji poreza.
Donedavno, bitkoin i druge digitalne valute su zabranjene samo u Bangladešu, Boliviji, Ekvadoru, Kirgistanu i Vijetnamu. Na drugim mestima, na upotrebu kriptovaluta ne gledaju kao na nešto što je ilegalno ma koliko da propisi variraju od jedno do druge države.

Najčešće kriptovalute

• Bitkoin je kriptovaluta kojom je sve započeto.
• Itirijum je potpuno programibilna valuta koja omogućava programerima da izgrade različite distribuirane aplikacije i tehnologije koje ne bi radile sa bitkoinom.
• Riple - za razliku od većine kriptovaluta, on ne koristi blokčein da bi postigao konsenzus za transakcije na nivou mreže. Umesto toga, sproveden je učestali konsenzusni proces, što ga čini bržim od bitkoina, ali ga čini i ranjivim na hakerske napade.
• Bitkoin keš - bitkoinov hard-fork koji je podržan od strane najveće bitkoin rudarske kompanije i proizvođača ASIC-ovih bitkoin rudarskih čipova. Postoji odnedavno, ali je dospeo među prvih pet kriptovaluta u pogledu ukupne tržišne vrednosti.
• NEM - Za razliku od većine drugih kriptovaluta koje koriste PoW algoritam, on koristi Proof of Importance, koji od korisnika zahteva da poseduju određene količine novčića kako bi mogli da dobiju nove. Podstiče korisnike da troše svoja sredstva i prate transakcije kako bi utvrdili koliko je važan određeni korisnik za celokupnu NEM mrežu.
• Lajtkoin je kriptovaluta stvorena sa namerom da bude "digitalno srebro" u poređenju sa bitkoinovim "digitalnim zlatom". To je takođe grana bitkoina, ali za razliku od njegovog prethodnika, može generisati blokove četiri puta brže i imati četiri puta veći maksimalni broj novčića - 84 miliona.
• IOTA - Tehnologija otkrivanja kriptovaluta se naziva tangle i zahteva od pošiljaoca u transakciji da uradi PoW koji odobrava dve transakcije. Tako je IOTA uklonila posvećene rudare iz procesa.
• NEO je pametna mreža ugovora koja omogućava da se razvijaju sve vrste finansijskih ugovora i distribuirane aplikacije treće strane. Ima mnogo istih ciljeva kao i itirijum, ali je razvijen u Kini, što može dati neke prednosti zbog poboljšane povezanosti sa kineskim preduzećima.
• Deš je dvoslojna mreža. Prvi nivo su rudari koji obezbeđuju mrežu i snimaju transakcije, dok se drugi sastoji od "masternodova" koji prenose transakcije i omogućavaju vrstu transakcije tipa InstantSend i PrivateSend.
• Qtum - Spajanje bitkoinove i itirijumove tehnologije usmerene na poslovne aplikacije. Mreža se može pohvaliti bitkoinovom pouzdanošću, uz istovremeno omogućavanje korišćenja pametnih ugovora i distribuiranih aplikacija.
• Monero je kriptovaluta sa mogućnostima privatnih transakcija i jedna je od najaktivnijih zajednica.
• Itirijum klasik je originalna verzija itirijuma. Razdvajanje se dogodilo kada je decentralizovana autonomna organizacija (DAO) izgrađena na vrhu prvobitnog itirijuma bila hakovana.

Kako ih čuvati

Za razliku od većine tradicionalnih valuta, kriptovalute su digitalne, što podrazumeva potpuno drugačije čuvanje. Tehnički, ne čuvaju se jedinice kriptovaluta; umesto toga postoji privatni ključ koji se koristite da se zaključe transakcije koje moraju biti na sigurnom.
Postoji nekoliko različitih vrsta kriptovalutnih novčanika koji odgovaraju različitim potrebama. Ako je prioritet privatnost, može se odlučitii za papir ili hardver novčanik. To su najsigurniji načini skladištenja kriptovaluta. Postoje i "cold" (oflajn) novčanici koji se čuvaju na hard disku i onlajn novčanicima, koji mogu biti povezani sa menjačnicama ili sa nezavisnim platformama.

Budućnost kriptovalute

Bil Gejts, suosnivač “Majkrosofta”: "Bitkoin je uzbudljiv jer pokazuje koliko može biti jeftin. Bitkoin je bolji od fiat valute, jer ne morate biti fizički na istom mestu, ali za velike transakcije, fiat valuta može biti prilično nepraktična."
Ričard Brenson, osnivač “Virgin Galactic”: "Pa, mislim da funkcioniše. Možda postoje i druge valute koje mogu biti još bolje. U međuvremenu postoji veliki sistem oko bitkoina. Ljudi su napravili bogatstvo od bitkoina, neki su izgubili novac. On je nestabilan, ali ljudi zarađuju i  od nestabilnosti.”
Erik Šmit, izvršni predsednik “Gugla”: "Bitkoin je izuzetno kriptografsko dostignuće. Sposobnost stvaranja nečega što nije duplikat u digitalnom svetu ima ogromnu vrednost. Mnogo će ljudi izgraditi preduzeća na osnovu toga."
Peter Til, suosnivač “PayPal”-a: "PayPal je imao cilj da se stvore nove valute. Nismo uspeli u tome, a upravo smo stvorili novi platni sistem. Mislim da je bitkoin uspeo kao nova valuta, ali platni sistem ima nedostataka. Veoma ga je teško koristiti i to je veliki izazov zabitkoin.”

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"