IZUMI

Oliver Klajn

Plašt Harija Potera

Budućnost je u nevidljivosti

U mitologiji starih Grka postojala je kapa, odnosno šlem koji je nekog heroja ili božanstvo činio nevidljivim. Moguće je da se, vremenom, iz kape razvio motiv plašta nevidljivosti. Često se taj motiv javlja u legendama vezanim za kralja Artura i njegovu navodnu vladavinu koje su deo velške mitologije. Takođe, o plaštu nevidljivosti govori se u epu o Nibelunzima i u bajkama braće Grim.

Osim u germanskim mitovima, plaštovi su tema više filmova, serija i  književnih i muzičkih dela. Britanska književnica Džoana Rouling stekla je svetsku slavu pišući romane o mladom čarobnjaku Hariju Poteru koji, zajedno sa svojim društvom, pohađa školu Hogvorts koja učenike obučava magiji i veštičarenju. Glavni junak od oca nasleđuje plašt nevidljivosti. To Hariju omogućava da uđe u zabranjene delove Hogvortsa.

U poslednje vreme, ovaj koncept je izašao iz sfere mitologije i umetnosti i privukao je pažnju ozbiljnih stručnjaka i naučnika u svetu. U Kanadi je stvorena naprava koja čini da predmeti nestanu. Njen naziv je spektralni plašt. Funkcioniše i po prirodnoj, odnosno dnevnoj svetlosti.
Na čelu projekta je španski inženjer telekomunikacije Hose Asanja, danas profesor Univerziteta u Kvebeku, u okviru kojeg deluje Nacionalni institut za naučna istraživanja.
Kanadski tim je nastojao da izmeni svetlosne zrake koji prolaze kroz predmet. Plašt menja boju kod te svetlosti da bi se potom vratio na prvobitnu boju sa druge strane. To podrazumeva da radi po principu po kojem poništava otisak predmeta na svetlosni zrak koji prođe kroz njega. Energija pojedinih boja se menja listom optičkog vlakna pri udaru na predmet. Kada talas dođe do posmatrača, gotovo da nema razlike obe strane pa predmet deluje kao da je nevidljiv. Takođe, na ovim otkrićima zasnivaće se kablovi za internet koje hakeri neće moći da zloupotrebe.
Prenos podataka će biti bezbedniji zahvaljujući optičkim vlaknima. Teži se stvaranju objekata koji će biti nevidljivi iz svih pravaca. Pokušaji koji su prethodili poduhvatu kanadskog stručnog tima zasnivani su na meta-materijalima. Za njih je karkteristično da su nastali kao spoj različitih elemenata kompozitnih materijala. Imaju osobine koje se ne javljaju kod prirodnih materijala i menjaju putanju svetla oko predmeta.

Jedan naučni tim je došao do saznanja da zraktreba da prolazi kroz predmet. Energija pojedinih boja selektivno se prenosi u druge. U ovom slučaju, odraz se zamaskira slaganjem boja. Još 2006. godine, napravljena je prva naprava sa ciljem stvaranja nevidljivih predmeta. To je učinjeno na univerzitetu Djuk, u Severnoj Karolini, gde je načinjem plašt od meta-materijala. Oko bakarnog cilindra razbijani su mikro-talasi određene frekvencije, što samo zamagljuje određeni deo predmeta sa specifičnom mikro-talasnom frekvencijom i baca manju senku.
Sledeći korak na ovom polju učinjen je tri godine kasnije, u Lorens Berkli nacionalnoj laboratoriji, u Kaliforniji. Naučni tim predvođen kineskim fizičarem Siang Žangom je od nanostrukturnog silicijuma stvorio tzv. tepih plašt koji funkcionište tako što prikriva predmet ispod njega. Svetlosni zrak sija na ispupčeni deo predmeta, što stvara odraz identičan zraku.
Električni izolator može da polarizuje električno polje, a materijali koji ne provode električnu struju omogućavaju manipulisanje svetlom, što bi moglo da ima veoma značajne uticaje u budućnosti (stvaranje savršenijih miskroskopa). To je usavršeno 2011. godine stvaranjem složenog sistema koji prikriva predmete vidljive ljudskom oku. Tada je načinjen plašt od minerala kalcita koji menja pravac svetla oko predmeta smeštenog između dva kristala. Svoju ulogu u tom postupku ima i indeks prelamanja kalcita pod zelenim svetlom.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"