ISTRAŽIVANJE SVEMIRA
O.K.
PRVA IZRAELSKA LETELICA NA MESECU
Postanje u Moru vedrine
Ek prajz” je neprofitna organizacija sa sedištem u predgrađu Los Anđelesa; organizuje takmičenja, odnosno konkurse koji podstiču naučni i tehnološki razvoj. Pored ostalih namena, izdvajaju se takmičenja u osvajanju svemira. Iza jednog od njih stala je korporacija „Gugl”.
Pre dvanaest godina, pokrenut je „Guglov lunarni eksprajz”. Okončan je krajem marta prošle godine. Cilj je bio da se robotizovana letelica spusti na Mesec i, pošto pređe više od 500 m, pošalje snimke odgovarajuće rezolucije. Prošle godine, u konkurenciji je bilo pet ekipa stručnjaka iz različitih delova sveta. Nagrada za prvoplasiranog iznosila je 20 miliona dolara. U predviđenom roku, nijedan od naučnih timova nije izvršio lansiranje na Mesec. Zbog tog takmičenja, 2011. godine, u Izraelu je nastala neprofitna organizacija „SpejsIL”, kojoj je, pored ostalih, pomoć pružila i Izraelska svemirska agencija, vladina institucija nastala osamdesetih godina prošlog veka.
„SpejsIL” nije uspeo da osposobi sondu do kraja takmičenja ali je nedavno izvršeno lansiranje. Dimenzije sonde su 2 m u prečniku i 1,5 m po visini, na četiri noge. Oblikom podseća na pauka. Reč je o najmanjoj letelici koja je ikad bila na Mesecu; teška je svega 585 kg. Ovu sondu napravila je „Izraelska avio-kosmička industrija”, što je naziv glavnog porizvođača vojnih i civilnih letelica i sistema u toj državi.
Naziv sonde je „berešit”, što znači: postanje, na početku. Ima centralni motor i dva manja sa strane. Poseduje kontrolni elektronski sistem i solarne ploče, kamere, komunikaciona oprema... Tokom januara, letelica je dopremljena u Kejp Kanaveral, na Floridi, gde je svemirski centar „Kenedi”. Lansirana je 22. februara na raketi-nosaču „falkon 9”, zajedno sa velikim komunikacionim satelitom. Izrael je tako postao četvrta zemlja u svetu, pored bivšeg Sovjetskog Saveza, Kine i SAD koja ima svemirsko vozilo na Mesecu.
Očekivani datum sletanja na bazaltnu ravnicu Mora vedrine je 12. april.
SAMOSTALNOST
„Berešit” će funkcionisati potpuno samostalno. U cilju mekog sletanja, doći će na površinu Meseca pri nultoj brzini. Odmah po sletanju, snimiće oblast u koju se sonda spustila. Vajcmanov institut za nauku zadužen je za merenje magnetnog polja Meseca, što treba da se obavi u roku od dva dana. Potom će se sonda približavati cilju u eliptičnoj orbiti. Zahvaljujući tome umanjiće se potreba za prenosom goriva koje je u delu koji ima oblik balona. Ovo je prvi slučaj u svetu da je misija ove vrste izvršena privatnim novcem a ne skupi projekat iza kojeg stoji neka vlada. U „berešitu” je tzv. vremenska kapsula, koja treba da budućim naraštajima prenese informacije o sadašnjem vremenu. Od instrumenata značajan je i retroreflektor, uređaj koji šalje svetlost nazad, ka svom izvoru. |
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
