DUŽINA ŽIVOTA

Zaboravnost i strah

Problemi „besmrtnosti”

U našem mozgu ništa nije zaboravljeno, ali mozak mora da filtrira sećanja i činjenice koje pamtimo da ne bi došlo do preopterećenja. Pitanje je: šta će se desiti kada ljudi budu stari i po par hiljada godina? Ako se ne budu sećali događaja starijih od poslednjih sto godina, pitanje je i koja je svrha besmrtnosti. Šta će se desiti sa svim tim informacijama koje stoje zaturene u mozgu? Ljudski um to verovatno ne bi mogao sve da obradi. U pomoć nam može priskočiti elektronska memorija. Svoju memoriju i sve podatke iz mozga možemo čuvati na spoljašnjim uređajima i po potrebi ih ubacivati u mozak. Kao što sada ubacujemo USB u računar, ubacivaćemo memoriju u svoj mozak.

Ali, ni to nije idealno rešenje. Prenosiva moždana memorija može da dovede do zloupotreba. Neko nam može hakovati memoriju i ubaciti laž- na sećanja. Ili, još gore, neko može doći i sve obrisati! Pretpostavimo da je večni život moguć. Opasnost od smrti će još uvek postojati ali će biti smanjena. Na primer, ako izgorimo u vatri, ne može nas spasiti nikakva tehnologija. Ili, na primer, prestanemo da unosimo hranu, energiju, vazduh, neko nas izbaci u svemirski vakuum. Svi ti događaji bi i dalje mogli dovesti do smrti. Tada bi se kod ljudi stvorila još veća paranoja. Na primer, ljudi bi prestali da se voze automobilima kako bi izbegli svaku moguć- nost smrti. Ili bi ljudi prestali da se voze avionom, koriste struju ili obavljaju bilo kakav posao. Mnoge stvari koje mi danas svakodnevno obavljamo nose sobom rizik od smrti. Na primer, prelazak ulice. Ali mi o tome mnogo ne razmišljamo. Međutim, ako bi postojala mogućnost da budemo besmrtni, počeli bismo da zaziremo od svega što bi moglo da nas dovede do toga tako da bi potencijalni gubitak bio mnogo veći.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"