HIDROLOGIJA

Hidrologija

Jezera nestaju

Sve je više jezera u svetu koja su osuđena na skori nestanak. Primera radi, u decembru prošle godine, zabeleženo je da je jezero Pupo, drugo po veličini u Boliviji, koje je doskora imalo preko 2700 km3 vode, gotovo presahlo. Postalo je samo suva udolina sa tek nešto vode u nekada najdubljem delu. Slično je i sa većim jezerom Titikaka, koje ubrzano ostaje bez velikog dela svoje vodene mase. U Anadoliji, u Turskoj, brojna jezera su za kratko vreme izgubila poviše od polovine svoje vode. Samo u periodu 2003-2010, jezero Aksehar je doslovno presušilo a najvećem jezeru u tom kraju, Bejsehar preti ne- stanak do 2040. Slično je stanje u Mongoliji, gde je isušeno bezmalo jedna četvrtina jezera. Aleksandrina, jezero na jugoistoku Australije, izgubilo je dve trećine svoje vodene mase u vremenu 2007-2009. Isto se dešava i nekim jezerima na Arktiku. Kao primer, stručnjaci Instituta za hidrologiju u Potsdamu, u Ne- mačkoj, koji su pratili stanje sa jednim jezerom za koje su naveli da ima vode koliko je dovoljno da se napuni oko 350 olimpijskih bazena - nestalo za samo 36 sati! Šta je razlog ovoj pojavi? Kao glavne razloge stručnjaci pominju sve manje dotoke i sve veća isparavanja, povečano korišćenje voda za potrebe poljoprivrede, naglo uvećanja broja stanovnika u predelima oko vodenih površina. Tu je i podatak da se prosečna temperatura svetskih jezera povećava za 0,35 C svake dekade počev od 1985, čemu treba dodati i geološke razloge, tektoniku....

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"