MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 69
Planeta Br 69
Godina XII
Jul - Avgust. 2015.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

KOSMOLOGIJA

 

Pripremio: I.J.


Gejziri u oblaku misterije

Zasad nedokučiva stvarnost

Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Evropin vodeni mlaz visok 200 km se, od glavnog otkrića, izgleda pretvorio u najveću misteriju. Predstojeća istraživanja trebalo bi da dokažu da li su gejziri retkost ili zapravo uopšte ne postoje.

Donald Šemanski (Univerzitet Južne Kalifornije, SAD), analitičar podataka dobijenih sa svemirskih sondi, na konferenciji Američke geofizičke unije u San Francisku suprotstavio se pretpostavci da se mlazevi redovno pojavljuju.

Već duže vreme nagađa se da li se ispod ledene kore Jupiterovog meseca Evropa nalazi okean džinovske površine. Dodatno uzbuđenje je nastalo prošle godine kada je tim koji je predvodio Lorenc Rot (Jugozapadni istraživački institut,San Antonio, SAD), objavio da je svemirski teleskop „habl“ uočio mali grumen vode koji stiže sa južnog pola Evrope, što znači da satelit „ispaljuje“ svoju unutrašnjost u kosmos. Ovo je dovelo stručnjake do zaključka da je Jupiterov mesec idealna meta za orbitalne sonde koje tragaju za živim organizmima u vasioni.

Stidljivi gejziri

Gejziri izgleda tek treba da se pojave. To ne znači da oni ne postoje već može biti da su mnogo nestalniji nego što se mislilo. Šemanskijevi nalazi unose dalju konfuziju. Njegova ekipa je pregledala podatke NASA-ine svemirske letelice „kasini“, koja je proletela pored Jupitera 2001. godine na putu ka Saturnu. Drugi Jupiterov mesec, Io (ili kako ga neki nazivaju Ija), izuzetno je aktivan. Na površini trećeg po veličini Jupiterovog meseca odigravaju se neprekidne vulkanske erupcije koje izbacuju naelektrisane čestice sumpora i kiseonika u svemir. Jupiterovo snažno magnetno polje ih skuplja pa se formira prsten od plazme oko tog gasovitog džina.

Da su Evropini gejziri bili aktivni 2001, neki od njihovih vodenih molekula bili bi razdvojeni radijacijom Jupitera. U kratkom vremenskom roku, atomi azota bi se pridružili Jupiterovim oblacima plazme, hladeći ostale naelektrisane čestice.

Redak vazduh čeka robota

Međutim, kada su Šemanski i njegovi saradnici posmatrali podatke sa sonde „kasini“, nisu primetili ništa slično. Štaviše, oni zastupaju mišljenje da je Evropina atmosfera za otprilike dva reda veličine tanja nego što se prethodno mislilo, što deluje nemoguće ako se redovno puni vodom iznutra. Kurt Rederford, kolega sa istog instituta, upozorava da ne treba prerano donositi zaključke s obzirom na činjenicu da je „kasini“ prošla pored Jupitera na velikoj daljini. Čak i u slučaju da su atomi azota prisutni, zbog takve udaljenosti teško ih je otkriti.

Rederford, Rot i saradnici sada pripremaju teren da opovrgnu analize Šemanskog. Njihova glavna briga je njegov model plazme oko Jupitera jer je to u suprotnosti sa svim što je do sada isprobano u vezi sa atmosferom Evrope.

Prvobitno otkrivanje gejzira bilo je na granici mogućnosti teleskopa „habl“. Ponavljanje takve aktivnosti teško je iz više razloga. Možda je u pitanju bila varka ili je „uhvaćena“ ne tako česta pojava, smatra Robert Papalardo  (NASA-ina laboratorija za mlazne pogone u Pasadeni, Kalifornija). NASA bi trebalo da odluči da li će poslati robota na zaleđeni satelit da bi se utvrdila istini o postojanju mlazeva, što bi omogućilo konstruisanje budućih instrumenata i letelica ka ovom satelitu.

Bilo da gejziri postoje ili ne, Evropa je postala važno naučno odredište. Mogućnost postojanja vodenih mlazeva postavila je ovaj Jupiterov sateliti u samo središte interesovanja naučnika i šire javnosti.

I.J.

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 69 naslovna
Planeta Br 69
Godina XII
Jul - Avgust. 2015.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA