BIOLOGIJA

Dr Ana Paunović

Prolećni naraštaji

Naglo bujanje žvota

Postoji izreka koja upuđuje na stav da muzika ima moć da otopi i najledenije srce. Donekle bismo mogli da se složimo, ali postoji i ono na šta ne možemo da ostanemo ravnodušni i ne osetimo nalet nežnosti - a to su mladunci životinja. Bilo da su u pitanju opasne čak i otrovne vrste ili potpuno bezazlene životinje, njihovi mladi su jednostavno neodoljivi.

Žablji podmladak, larve žabe, nazivaju se punoglavci. Punoglavci veoma liče na mlade ribe. Njihovo telo je kratko ovalno, rep širok, imaju mala usta i nemaju spoljašnje škrge. Većina punoglavaca su biljojedi, ali neke vrste su grabljivice pa čak i kanibali! Metamorfoza punoglavaca sledi obrazac postepenog razvoja prednjih i zadnjih udova, uvlačenje repa, skraćenja creva, nestanka škrga i razvoja pluća. Kod njih se prvo formiraju zadnji pa tek onda prednji udovi. Punoglavci su mnogo manji od odraslih žaba, pa se iz njih najpre razviju sasvim male žabice koje potom narastu. Kada se metamorfoza završi, mlada žaba prelazi na kopno. Većina vrsta žaba ne brine u svom potomstvu.
Zmije se po pravilu razmnožavaju jajima, osim nekih vrsta koje rađaju žive mladunce (viviparne) ili su ovoviviparne. Mladuncinaših otrovnica već od rođenja imaju otrov i mogu da ga upotrebe. Mlade jedinke su ponekada i opasnije od odraslih jer ne znaju da kontrolišu količinu otrova koju ubrizgavaju.

Kainov i Aveljov sindrom

U mnogim kulturama ptice su vesnici proleća. Veliki broj vrsta prave gnezda u to vreme. Novo voće i seme koje je dostupno, ubrzan rast populacije insekata i rast vegetacije pružaju energiju neophodnu ženkama da izlegu jajašca, a zatim čuvaju gnezda dok ptići ne ojačaju. Za ptice koje se hrane mesom, mladunci drugih vrsta predstavljaju izvore hrane za njih i njhovo potomstvo. Kada se izlegu, mladunci mnogih vrsta ptica nisu zaštićeni paperjem, slepi su i gluvi, i roditelji ih hrane i poje.
Orlovi su ptice grabljivice koje pripadaju istoj porodici kao i jastrebovi, eje i lešinari. Ove krupne snažne ptice sa kukastim kljunom, jakim zakrivljenim kandžama i oštrim vidom, oduvek su predstavljale simbol hrabrosti i moći. Orlovi kliktaši smatraju se monogamnim pticama. Ženka najčešće polaže dva jaja, mada prvi ptić koji se izlegne obično napadne i ubija mlađeg, ispoljavajući sindrom sa biblijskim nazivom „Kainov i Aveljov sindrom”. Bratoubistvo je poznata pojava kod ptica grabljivica i javlja se ili instinktivno ili zbog konkurencije za hranom. Mlade ptice grabljivice, za razliku od ostalih ptica, izlegu se prekrivene perjem i otvorenih očiju.

Pomoć mladuncima ispalim iz gnezda

Prva i najvažnija preporuka i savet je: ne uzimati mladunce divljih ptica i ne nosite ih kući!
Retko se dešava da ptić prerano ispadne iz gnezda, ali se ipak dešava. Takođe se može desiti, ali retko, da u danu kada roditelji povedu ptiće iz gnezda, da je jedno, obično poslednje ptiče slabije od ostalih i da mu treba još par dana dohrane i mirovanja da „sazri”. Takve ptiće ljudi najčešće nalaze na tlu i žele da im pomognu i da ih spasu. Najbolje je ptića odmah podići na višu granu i skloniti se, prepustiti ga brizi i pažnji roditelja, koji su uvek u blizini, budno motreći na vas kao opasnost. Oni će ga naći i nastaviće da ga hrane čim se vi sklonite. Dok ste tu, neće mu prići jer instinktivno žele da sačuvaju tajnost mesta gde se mladunac nalazi, a oglašavanjem će upozoriti ptića da bude miran i tih.
Mnogi sisari se pare na jesen i održavaju bremenitost tokom zime, pre nego što se okote u proleće. Ženke poznatih vrsta kao što su jeleni, medvedi, lisice i veverice koriste ovu strategiju da obezbede da njihovi mladi dođu na svet kada ima hrane u izobilju, kao i da one same budu manje aktivne kada ih bremenitost uspori i kada su manje sposobne za lov i odbranu.

Ako veverica ne može da brine o svom mladunčetu, druge veverice će preuzeti brigu o njemu. Veverice su poznate kao životinje koje nisu društvene, rado provode vreme same i retko komuniciraju jedne s drugima. Ipak, ako se mladunče nađe u nevolji, pružiće mu brigu i pažnju neophodnu za rast i razvoj.
Jež je jedan od najstarijih sisara, pojedine vrste su živele pre 30 miliona godina! Telo ježa je prekriveno bodljama kojima se brani od napadača. Na telu ima 10-16 hiljada bodlji. Trbuh i noge su mu prekriveni dlakom. Ježevi se kote 2 puta godišnje. Ženka najviše okoti 5 mladunaca. Može se desiti da mužjak ubije mlade. Kada se rodi, jež ima sitne, meke i kratke bodlje, koje kasnije očvrsnu. Sa 11 dana, ježevi već mogu da se saviju u klupče, sa 14-18 dana progledaju, a sa punih mesec dana su sposobni za samostalan život.

Zec ili kunić?

Zec i kunić su vrlo slični, gotovo jednaki, posebno ako su približno iste boje. Nasuprot spoljašnosti, to su dve biološki različite vrste životinja, pa su i svi pokušaji njihovog ukrštanja ostali neuspešni. Različiti su im načini razmnožavanja i života.
Zečevi imaju duže uši i duže noge od kunića i žive sami. Skrovišta su im iznad zemlje, i u njima imaju mlade koji odmah progledaju. Bremenitost traje 40-42 dana, a mladi su teški oko 100 gr. Već sa 10-14 dana jedu zelenu hranu. Uvek su jednobojni. Zec je divlja životinja koju, za razliku od kunića, najčešće nije moguće pripitomiti i držati kao ljubimca. Divlji zec se nikako ne sme držati u kavezu; mnogi zečevi su se sami povredili, a zabeleženi su i smrtni slučajevi, jer su zečevi udarali o zidove kaveza ili zidove prostorija. Važno je istaći da, ukoliko nađete u prirodi bebe divljeg zeca, ne treba ih dirati. Majke zečića, koje su u blizini, zbog vašeg mirisa koji ostaje na njima možda ih više neće prihvatiti? Za razliku od zeca, kunića je moguće pripitomiti.
Kunić ima kraće uši i noge, živi u zajednicama, kopa rupe pod zemljom u kojima ima mlade; za razliku od zečeva, mladi se rađaju potpuno goli, bez dlake i slepi. Rast dlake počinje nekoliko dana nakon rođenja. Bremenitost kod kunića traje 28-34 dana. Mladi su prvog dana teški oko 50 gr. Bebu divljeg kunića staru jedan dan je gotovo nemoguće videti zato što se rađa pod zemljom.

Vezanost za majku

Koliko je jelen poštovan kod nas, govori podatak da se ovaj gorski kralj nalazi na grbu Srema i važi za jednu od najplemenitijih životinja na našim prostorima. Ženka jelena naziva se košuta, ali mnogi ne znaju kako se zove njeno mladunče. Devedeset posto ljudi će odmah odgovoriti: lane, ali to je greška! Mladunče košute naziva se tele, baš kao i mladunče krave. Lane je mladunče srne.
Koje su razlika između srne i košute? U pitanju su različite životinjske vrste. Košuta je ženka jelena, a srna je ženka srndaća. Košute su mnogo veće, krupnije, jake, sa tamnijim repom i kravolike. Srne su nežne, tanane, dugonoge i sa svetlijim repom.
Slepi miševi obično rađaju jedno mladunče, a kod nekih vrsta 2-3. Rađaju se bez dlake, zatvorenih očnih kapaka, sa stopalima? Mladunci se rađaju sa stopalima zadnjih nogu veličine odrasle jedinke, što je kao kad bi se ljudska beba rodila sa stopalom broj 43! To je neophodno da bi se mladunče uhvatilo stopalima za majčine grudi. Prvih dana mladunci vise na telu majke, kačeći se za dojku majke. Mladunci počinju samostalno da lete kod nekih vrsta sa 20-40 dana starosti, a kod drugih kroz 3 meseca.

I u vodi i na zemlji

Vidre se pare u februaru i martu, ali i u julu, i nemaju jasno utvrđeno vreme parenja. Mužjak obilazi one ženke koje su spremne za parenje. Oplođena ženka za oko 2 meseca donosi na svet 1-4 mladunca (najčešće 2-3). Mužjaci ne učestvuju u podizanju potomstva. Mladunci uče da plivaju sa 12 nedelja starosti, kad im krzno postane vodootporno. U početku odbijaju da uđu u vodu pa ih majka gura unutra. Sa 8-9 meseci starosti počinju da se postepeno odvajaju od majke, a sa godinu dana se potpuno osamostaljuju.
Lisice pripadaju porodici pasa i najrasprostranjeniji su mesojedi na planeti. Devet nedelja posle oplođenja, krajem aprila ili početkom maja, lisica okoti mlade. Broj mladunčadi varira između tri i dvanaest. U jednom leglu se najčešće nalazi četiri do sedam mladih. Na svet dolaze slepljenih očiju i ušiju, imaju potpuno glatko smeđe krzno sa žućkastim i sivkastim dlakama, bledu jasno omeđenu traku oko čela, beo vrh repa i malu nejasnu belu mrlju na grudima. Teški su oko150 gr i izgledaju vrlo nezgrapno. Dve nedelje po rođenju otvaraju oči i već imaju sve zubiće. Majka se prvih dana života ne miče se od njih. Nakon pet nedelja prvi put izlaze iz jame, da bi se sunčali i igrali međusobno ili sa majkom. Ona im donosi hranu, tada je opreznija nego ikad, a često zbog njih po ceo dan gladuje. Već od malih nogu uči ih lovu. Kada napune deset nedelja mladunčad su u potpunosti samostalni. U jesen iste godine, mlade lisice se razdvajaju i zauzimaju sopstvenu teritoriju.

Zaštićeni a kao da nisu

Ris je simbol prirodne baštine našeg regiona. Ta divna i neuhvatljiva divlja mačka zaštićena je zakonom. S obzirom na to da su samotne životinje, mužjaci i ženke se uglavnom izbegavaju, osim u kratkoj sezoni parenja (između februara i marta). U tom periodu ris je aktivniji tokom dana i često se oglašava. Skotna ženka pravi brlog na skrivenom mestu, često u podnožju starog drveta ili ispod litica, koristeći perje, jelenju dlaku i suvu travu za ležaj. Skotnost traje oko 70 dana i, krajem maja ili početkom juna, okote se 2-3 mladunca. Ženka risa brine o mladuncima sama, bez pomoći mužjaka. S dve nedelje mladunci otvaraju oči, a sa mesec dana počinju da hodaju. U to vreme počinju da jedu čvrstu hranu, ali još uvek sisaju sledeća dva do četiri meseca. Sa dva do tri meseca mladunci počinju da prate majku u lov, i sa njom ostaju do sledeće sezone parenja. Nakon što se razdvoje od majke, srodnici iz legla često ostaju zajedno sledećih nekoliko meseci, pre nego što pronađu svoju teritoriju.

Na svakih deset hiljada ljudi u Srbiji živi po jedan vuk. Glavni grabljivac severne hemisfere je vrsta koja je u Srbiji tradicionalno izložena najvećem progonu, ali se vuk odlično prilagođava svim uslovima života i opstaje. Vukovi su monogamne životinje - jednom formiran par vuka i vučice nikad se ne raskida. Pare se od januara do marta, vučica nosi plod 62-75 dana, a u jednom leglu u proseku ošteni šest vučića.
Ženka medveda se u jednoj sezoni može pariti sa više mužjaka, pa postoji mogućnost da svi mladi iz jednog legla ne budu od istog oca. Analizama DNK utvrđeno je da se procenat mladunaca u leglima koji imaju različitog oca kreće do 29%. Mladi se rađaju usred zime. Mužjak je posebno opasan po mladunce i često ih ubija da bi podstakao ženku na ponovno parenje. Skotne ženke u prvoj polovini januara rađaju 1-4 mladunčeta, težine oko 350 gr. Oni su potpuno slepi i bez dlake. Zavisni su od neposrednog kontakta sa telom majke koja ih greje i hrani mlekom. Mladi sisaju do početka aprila, kada napuštaju brlog i slede majku u potrazi za hranom. Sa njom provode prvu godinu života i sledeću zimu u brlogu, a odvajaju se od nje kada se ona ponovo pari.

Mladunci pande  rađaju se kao sitna, rozikasta, naborana i slepa stvorenja koja cvile. Prvih 6-8 meseci života, beba panda ne može da otvori oči i, što je još zanimljivije, ne može da se pomeri do trećeg meseca života! Teže 85-150 gr, što je 1/900 težine majke. To ih svrstava u među najsitniju novorođenčad kod sisara u poređenju sa majkom: ljudske majke su oko 20 puta teže od svojih beba, dok je mama kit ubica 50 puta teža od svoje bebe. Od pandi su manji samo torbari koji, nakon što se rode, u torbi svoje majke završavaju razvoj.

Šapat kitova

Naučnici su primetili jedinstvenu, intimnu komunikaciju između ženki grbavih kitova i njihovih mladih. Istraživači iz Danske i Australije pratili su, tokom 24 časa, osam mladunaca grbavih kitova i dve majke u jednom zalivu na zapadu Australije. Na osnovu podataka koje su zabeležili uređaji prikačeni na životinje, otkriveno je da oni prave slabe zvuke, slične škripanju. Kako su objasnili, „ti signali“ bili su tiši od uobičajenih zvukova odraslih grbavih kitova, a otkriveni su tokom plivanja u paru, što ukazuje na to da im diskretan ton pomaže da ostanu zajedno u mračnim vodama dok kitovi ubice vrebaju mladunce.

Dr Ana Paunović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"