MUZEJI I POSTAVKE
Dubravka Marić
Rutama „naučnog“ turizma
Zaustavljeni živi svet u Svilajncu
Prirodnjački centar u Svilajncu je, krajem juna, obeležio sedmu godišnjicu postojanja. To je jedinstvena institucija u ovom delu Evrope, koju svake godine poseti više od sto hiljada posetilaca. Mnogi dolaze porodično (i više puta), a veoma su česte i grupne posete, koje uglavnom čine deca predškolskog i školskog uzrasta.
„Prirodnjački centar predstavlja spoj nauke, obrazovanja i zabave na jednom mestu. Sastoji se iz unutrašnjeg (muzejskog) dela i ‚Dino parka‘ u kome se pored replika dinosaurusa, nalaze i naši komercijalni objekti poput suvenirnice i restorana. Unutrašnjost Prirodnjačkog centra se sastoji iz devet stalnih postavki, koje objašnjavaju pojmove iz oblasti prirodnih nauka“, kaže Stefan Radević, kustos i koordinator grupnih poseta u Prirodnjačkom centru u Svilajncu.
U izradi svih postavki učestvovali su stručnjaci iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i sa Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i kustosi samog Prirodnjačkog centra u Svilajncu. Svi eksponati su detaljno obeleženi i opisani, a za grupne posete su na raspolaganju i stručni vodiči.
„Koncept Prirodnjačkog centra je takav da svim ljudima nudi jedan oblik putovanja... Putovanja kroz vreme, kroz različite izložbe, koje opisuju geološku prošlost naše planete... Ali, isto tako, on svim posetiocima nudi i jedan vid putovanja na različite kontinente i kroz izložbu ‚Životinje Afrike‘, gde su predstavljene životinje koje čine megafaunu afričkog kontinenta. Volimo da kažemo da mi nauku objašnjavamo i prikazujemo na jedan zanimljiv način i da smo među važnijim karikama u popularizaciji nauke u Srbiji“, objašnjava Stefan Radević.
|
Kamenje s neba
Izložba „Nebesko kamenje“ je posvećena meteoritima. U njoj se nalaze delovi meteorita koji su pali na Zemlju, kao i replike tri meteorita koja su pala na teritoriju Srbije (dimitrogradski, sokobanjski i jelički).
U centralnom delu su izložene „Životinje Afrike“. Skoro svi eksponati na ovoj izložbi su preparirane životinje: razne antilope (od najmanjih do najvećih), bradavičasta svinja, ptica biserka (kod nas poznata i kao morka), crnoleđi šakal i afrički bivo. Afričke životinje koje nisu tako brojne ili spadaju u kategoriju ugroženih, predstavljene su replikama: nilski krokodil, afrički slonovi, nilski konj, žirafa i beli nosorog (poslednja ženka je uginula prošlog novembra).
„Najveću vrednost obično imaju oni primerci koji najgore izgledaju. To je uglavnom problem kada je reč o geologiji. Veoma je teško naći nešto što je i atraktivno, a ima i jednaku naučnu vrednost. Stvari koje su atraktivne obično podrazumevaju da ih je bilo mnogo, jer su se sačuvale u takvom obliku. Ako nađete nešto što je retko, onda je to najčešće oštećeno, i najmanje je atraktivno od svega što možete da nađete na terenu“, kaže Ivan Stefanović. |
Geološki vremeplov
Na ulazu u zgradu Prirodnjačkog centra u Svilajncu, posetioce „dočekuje“ model skeleta tiranosaurusa u prirodnoj veličini, a prva izložba je „Geološki vremeplov.” Ona dočarava nastanak Zemlje i prati njen razvoj kroz ilustrativne primere geoloških era i perioda. Ova izložba prikazuje i ključne događaje u evoluciji živog sveta (uključujući i velika izumiranja), kao i razvojni put koji je prešla ljudska vrsta.
Izložba „Svet dinosaurusa“ prikazuje replike vodenih gmizavaca (mozasaurusa, ihtiosaurusa i pleziosaurusa), kojima je ove godine dodat i jedan originalni fosil - lobanja mozasaurusa, stara 70 miliona godina! Deo ove izložbe čini i postavka originalnih fosila dinosaurusa iz Vajominga, odnosno paleontološka oprema koju koriste američki paleontolozi. Izložene su i verne replike skeleta dinosaurusa (diplodokusa, deinonihusa, hazmosaurusa, olorotitana i gastonije), kao i replike lobanje torvosaurusa i dva tiranosaurusa. Uz njih su izložene i replike lobanja karharosaurusa i spinosaurusa sa originalnim fragmentima vilice.
„Sve replike dinosaurusa i gmizavaca su izrađene u holandskom gradu Lajdenu, gde postoji Univerzitet za proučavanje dinosaurusa. I sve one su verodostojne, jer predstavljaju makete originalnih pronađenih i potvrđenih dinosaurusa“, ističe Stefan Radević.
Iz utrobe planete
Na spratu zgrade Prirodnjačkog centra u Svilajncu se nalazi izložba „Svet stena i minerala“ koja, osim minerala i stena karakterističnih za Srbiju, sadrži i primerke veoma retkih minerala. Tu je i izložba „Poslednje ledeno doba u Srbiji“, koja ima samo jedan eksponat - repliku mamuta „Kika“. Ona je otkrivena 1996. u glinokopu fabrike „Toza Marković“ u Kikindi, na dubini od 21 m. Replika mamuta se nalazi u autentičnom ležećem položaju u kome je pronađena tako da posetioci mogu da vide šta to paleontolozi zatiču na lokalitetu. Takođe, mogu i da se upoznaju sa ovom vrstom sisara i saznaju kako su mamuti živeli, čime su se hranili i zašto su izumrli.
|
Izložba „Geodiverzitet Srbije“ prikazuje geološki profil Srbije, koji se prostire u pravcu Nikšić-Vidin, do dubine od oko 5 km. Na ovom preseku se jasno vide geološke formacije koje izgrađuju našu zemlju, kao i prostor drevnog okeana Tetisa, koji je nestao „sudaranjem“ afričke i evropske tektonske ploče - upravo na prostoru Srbije. Geološki prostor Srbije je upotpunjen primercima originalnih stena, koje su karakteristične za naše područje, a označene su na samom profilu.
Poslednja izložba koja se nalazi u zgradi Prirodnjačkog centra u Svilajncu je „Biodiverzitet Srbije.“ Ona predstavlja bogatstvo naše faune u obliku prepariranih životinja, koje su prikazane kroz lanac ishrane. Poseban deo je posvećen pticama, kojima je Srbija veoma bogata. Naime, kod nas živi 60 odsto evropskih vrsta ptica.
U spoljašnjem delu Centra se nalazi zabavni „Dinosville“, namenjen najmlađima. U njemu se nalazi „Dino park“ sa tridesetak replika dinosaurusa, vodenih gmizavaca i drugih izumrlih vrsta životinja. One su prikazane u karakteričnim situacijama i biljnom okruženju kakvo je postojalo u njihovo vreme, a postoji i u naše. Na sredini ovog parka se nalaze malo jezero i model vulkana visok 10 m. „Vulkan“ je samostalna izložba na kojoj su prikazane stene vulkanskog porekla iz Srbije i sveta.
Osim izložbenog prostora, u zgradi Prirodnjačkog centra u Svilajncu se nalaze i učionice za istraživački rad, multimedijalna sala sa 3D bioskopom sa 60 mesta i prostor za gostujuće izložbe. Centar je zimi zatvoren za posetioce, i to vreme se koristi da se osveže eksponati, ali i sam prostor, kako bi sledeće sezone ponovo dočekao sve brojnije posetioce.
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
