MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 105 | VODONIK, gorivo budućnosti
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 105
Planeta Br 105
Godina XIX
Maj-Jun 2022.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj. 2022g
Br. 106
Jul. 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ANTROPOLOGIJA

 

Priredila: Maja Miljević-Đajić

Veštačka deformacija zuba kod Vikinga

Oznaka pripadnosti, potom zagonetka

 



ANTROPOLOGIJA


Drevni ljudi su hiljadama godina namerno modifikovali svoje zube, širom sveta. Arheološki nalazi namernih modifikacija zuba prvi put su pronađeni u Evropi 1989. godine u nekropolama iz doba Vikinga. Deformacije u vidu brazdi bile su prisutne na prednjim zubima muškaraca. Namena ove prakse ostaje nejasna, a razlozi su brojni.

 

 

Deformacije na telu mogu biti namerno ili nenamerno izazvane. Namerno izazvane deformacije ili veštačke modifikacije nastaju iz kozmetičkih razloga ili zbog određenih verovanja, a nenamerne deformacije nastaju kao posledica određenih navika ili prakse. Ukrašavanje i doterivanje tela znatno je rasprostranjeno i obuhvata više vrsta oblikovanja tela. Među njima su: veštačka deformacija lobanje, bušenje ušiju, nosa i usana, vađenje, bušenje i šiljenje zuba, stezanje struka i izobličavanje rebara, izduživanje vrata, deformisanje stopala, bojenje tela i tetoviranje, pravljenje ožiljaka na telu i slično. Sve to sa ciljem da se stekne ili poveća lepota, kako bi se sledili društveni stereotipi ili postigla društvena i polna privlačnost, ali i da bi se označila pripadnost određenoj društvenoj zajednici.
Pored veštačke deformacije lobanje, poznate su i veštačke deformacije drugih delova tela. U tu grupu spadaju i deformacije stopala koje nastaju bandažiranjem u detinjstvu kako bi se dobio željeni oblik i veličina. Takva praksa zabeležena je u istočnoj Aziji, iz kozmetičkih razloga. Stopala devojčica se povezuju da bi ostala mala, pri čemu nastaju teške deformacije čitavog skeleta stopala. Ovaj običaj se više ne praktikuje u Kini, gde je zakonom zabranjen.

Umetanje nakita u telo

Na arheološkim lokalitetima i dalje se nalaze skeleti žena sa deformisanim kostima stopala. Kičmeni stub je takođe izložen raznim uticajima društva što dovodi do njegove deformacije. Oblikovanje struka bilo je moderno od 16. do početka 20. veka, pri čemu su mnoge žene bile podvrgavane mučnom utezanju abdomena specijalnim delovima odeće.
Poseban običaj deformisanja tela u kozmetičke svrhe bilo je bušenje pojedinih delova tela radi umetanja nakita. Tako se do danas održao običaj bušenja ušiju radi stavljanja minđuša, a slično probušene uši nalazimo i na egipatskim mumijama.
Sve ove modifikacije na telu sa medicinskog aspekta pokazale su se kao štetne za organizam, a verovatno su uticale i na psihološku prirodu čoveka. Većina ovih trajnih vrsta ulepšavanja tela povezana je sa neprijatnim osećajima koja naša čula registruju, a ponekad i sa fizičkim bolom, od kojih neki traju samo kratak vremenski period, dok drugi mogu stvoriti doživotne probleme.

ANTROPOLOGIJA

Predmeti od srebra sa ostrva Gotland

Vrste deformacija zuba

Što se tiče veštačke deformacije zuba i promena koje menjaju oblik gleđi, arheolozi su otkrili  prve dokaze o ritualnom izbijanju prednjih zuba još iz perioda paleolita. Takva vrsta mutilacije sekutića pronađena je u Sibiru, na Aljasci, u Srednjoj i Južnoj Americi. Veruje se da je ova praksa simbolizovala pripadnost nekom društvenom položaju, odnosno obred prelaska iz detinjstva u svet odraslih - ili se time izražavala ožalošćenost. Struganje zuba bilo je rasprostranjeno na Dalekom istoku, u Africi i Americi. To je podrazumevalo deformaciju donjih uglova sekutića, pri čemu je zub dobijao oblik malih bodlji, šiljaka i testere.
Namerna mutilacija, promena boje ili ukrašavanje zuba bila je uobičajena u raznim delovima sveta tokom istorije, posebno u periodu između 700. i 1.400. godine naše ere. Određene grupe ljudi u pretkolumbovskoj Latinskoj Americi nanosile su ukrase na zube ili ih ukrašavale umetcima od dragog ili poludragog kamenja, dok su neka vijetnamska, sudanska i zapadnoafrička plemena bušila rupe na prednjim sekutićima. Kod nekih naroda se išlo i dalje pa su zube trajno bojili sokovima biljaka iz estetskih razloga kako bi se time sakrila „neprijatna bela boja“. Starosedeoci Amerike u regionu Velikih jezera izdubljivali su brazde na zubima vrlo slične onima pronađene u grobnicama Vikinga.

ANTROPOLOGIJA

Modifikacija prvih sekutića na gornjoj vilici

ANTROPOLOGIJA

Modifikacija svih sekutića na gornjoj vilici

Umetanje ukrasa na zubima kod Vikinga

Modifikacija zuba je običaj koji je praktikovan među muškarcima severne Evrope. Prvi arheološki slučaj otkriven je 1989. godine na teritoriji današnje Švedske, među nalazima iz kasnog vikinškog doba (1000-1050. godine n.e). Potom su počeli da se otkrivaju noviji slučajevi u Švedskoj, Danskoj i Engleskoj. Na osnovu metode radiokarbonskog datovanja koja je sprovedena na skeletnim ostacima vikinških muškaraca sa umetnutim ukrasima na zubima, saznalo se da je taj fenomen zapravo bio prisutan tokom čitavog vikinškog perioda (800-1050. godine).
Antropološkim analizama potvrđeno je prisustvo više od 130 muškaraca Vikinga sa umetcima na zubima. Njihove zubne modifikacije karakterišu jedan ili više horizontalnih žljebova urezanih na prednjim zubima. Najčešće su to sekutići gornje vilice koji su modifikovani gvozdenim turpijama. Neke su brazde toliko tanke da su vidljive samo pod određenim svetlom. Druge su bile vodoravne, ali neki slučajevi ukazuju na prisustvo kosih ili dijagonalnih brazdi. Kod nekih muškaraca brazde su bile duboko urezane pa su dospele do dentina, formirajući udubljenje u obliku latiničnog slova „V“ na površini zuba. Kod većine individua modifikovani su centralni sekutići, nekada i sva četiri na gornjoj vilici. U nešto ređim slučajevima, javljale su se i brazde na očnjacima, a najmanje su se mogle naći na prednjim zubima donje vilice.

ANTROPOLOGIJA

Morali su češće da se osmehuju kako bi istakli umetke na zubima

Na osnovu analiza grobnih priloga, čini se da muškarci sa dentalnim modifikacijama potiču iz različitih slojeva društva, iako je većina sahranjena sa grobnim prilozima sličnim ostatku populacije. Nekolicina je pokopana zajedno sa bogatim predmetima poput odeće ukrašene srebrnim vezom i ukrasima, koji su identifikovani kao statusni simboli povezani sa vizantijskom dvorskom odećom i predstavom najvišeg društvenog položaja.
Dentalna modifikacija je zabeležena kod mladih i starijih odraslih Vikinga čije su kosti u potpunosti srasle. Pored toga, pošto nije pronađena nijedna osoba mlađa od 20 godina sa urezima na zubima, procenjeno je da su ove osobe bile starije od 20 godina u trenutku kada su im zubi namerno modifikovani. Međutim, u arheološkom zapisu, modifikacija zuba je primećena i kod mlađih i starijih osoba od 20 godina.
Detaljna studija švedskih slučajeva Vikinga sa modifikovanim zubima otkrila je da, iako je nekolicina osoba bila sahranjena u grobovima raštrkanim po jugoistočnoj Švedskoj, većina je sahranjena na ostrvu Gotland (njih 80%) u Baltičkom moru. S tim u vezi pojavila su se pitanja koja se tiču određenih običaja modifikacije i njenog porekla. Da li svi muškarci potiču odatle? Da li su migrirali na Gotland kako bi im ispunili zube umetcima? Možda su majstori poticali sa nekoliko geografskih lokacija u Skandinaviji ili čak potiču sa Britanskih ostrva?
Analiza izotopa stroncijuma kojom se utvrđuje geografsko poreklo pojedinaca, sprovedena je na kostima i zubnoj gleđi 27 individua sa zubnim modifikacijama. Rezultati analize ukazali su na prisustvo lokalnog i nelokalnog stanovništva, kao i to da su neki sahranjeni na ostrvu Gotland proveli detinjstvo na drugom mestu, ali su na kraju migrirali ili su tamo odvedeni i kasnije sahranjeni - kao neki u Aplendu, ostrvu južno od Gotlanda, i Skaniji na kopnu južne Švedske. Sve ovo ukazuje na to da su muškarci iz različitih regiona van Gotlanda putovali tamo da bi im ispunili zube nekim vrednim ukrasom ili da je možda bilo lokalnih majstora na drugim mestima.

ANTROPOLOGIJA

Varijacije dentalne modifikacije-plitki i duboki urezi

Uticaj na zdravlje i mogući bol

Postavlja se pitanje: da li je proces modifikacije zuba oštetio zube i da li je to dovelo do dugoročnih zdravstvenih posledica? To je verovatno zavisilo od umeća majstora i načina na koji je to odradio. Neki istraživači smatraju da je postupak morao da izazove izvesnu količinu bola, a sigurno i komplikacije u vidu alveolarnih infekcija, karijesa ili degeneracije pulpe. Neki Vikinzi su imali plitke brazde koje su pogađale samo zubnu gleđ, dok je kod drugih, gde su pravljene dublje brazde, zahvatan dentin. Moguće da je i od dubine brazdi zavisio prag bola ili nelagoda; iako su osećaj bola i nelagodu na brazdama, privremeno, ublažavali punjenjem uglja ili životinjskom mašću, to je bilo deo ovog rituala. Što se tiče zdravlja zuba kod muških Vikinga, nijedan nije pokazao nikakve znakove karioznih lezija u vezi sa napuknutim brazdama. Pored toga, nemoguće je utvrditi učestalost gubitka prednjih zuba zbog umetanja predmeta na zubima - ili je to posledica već postojećih dentalnih problema. Štaviše, mikrofrakture gleđi nisu znatno prisutnije kod onih muškaraca sa dentalnom modifikacijom, čak su bile češće kod onih bez.
Običaj modifikacije zuba predstavlja drevnu tradiciju, a razlozi zbog kojih su ljudi iz različitih kultura napravili ove promene su brojni. Možda je označavao obred prelaska iz detinjstva u zrelo doba, ili je služio kao sredstvo žaljenja voljene osobe, sprečavao bolest i slično. Kod Vikinga je on verovatno služio da bi se promovisao grupni identitet i pripadnost, ili je predstavljao sredstvo prilagođavanja kulturnom konceptu lepote, mode ili bračnog statusa.

 

Priredila: Maja Miljević-Đajić



 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 108
Planeta Br 108
Godina XX
Novembar - Decembar 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA