MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 100 | 100 BROJEVA „PLANETE”
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 100
Planeta Br 100
Godina XVIII
April-Maj-Jun 2021.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 101
Jul 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

PISMA

 

Oliver Klajn

Tibetanski jezici

Pravopis star dvanaest vekova

 


Tibetansko carstvo je usvojilo pismo sredinom 7. Jezik kojim se govorilo od tog trenutka do polovine
11. stoleća naziva se starotibetanski. Iz te drevne jezičke forme proistekao je veliki broj jezika. Svi oni su  objedinjeni pod nazivom tibetski jezici. Među njima se izdvajaju oni koji se pišu na istom pismu.

Pisma

Tonmi Sambota koji je smislio tibetansko psimo / Novine na tibetanskom

Džongka je zvanični jezik države Butan. Ladački se govori u indijskom regionu Ladak. Sikimski je jezik naroda Butia u indijskoj državi Sikim a džirel u Nepalu. Ovi govori se izražavaju na tibetanskom pismu. U Pakistanu postoji balti koji se, uporedo, iskazuje na arapskom i tibetanskom pismu. Pored toga egzistiraju jezici izvan tibetanskih koji upotrebljavaju njihovo pismo. Naravno, i današnji standardni, odnosno lasanski tibetanski koji je zvanični u Tibetskoj autonomoj regiji i koji se u svojoj pisanoj formi iskazuje na ovom sistemu pisanja.

Songcen Gampo je bio vladar koji je osnovao carstvo i uveo budizam u ovu azijsku zemlju. On će poslao budućeg visokog državnog zvaničnika Tonmija Sambotu sa grupom mladih ljudi u Indiju. Zadatak Sambote je bio da tamo proučava pisma. Iako u svojim dečačkim godinama, Sambota je, tokom dugogodišnjeg boravka u Indiji, proučavao gramatiku, leksikografiju, književnost i filozofiju.

Pisma

Isposnica Pabonka gde je Sera osmislio pismo

Pisma

Tibetanski alfabet

Kada se vratio u Lasu, započeo je posao osmišljavanja novog pisma. Otišao je u isposnicu budističkog manastira Sera. Njegova tvorevina se zasnovala na vrlo rasprostranjenom pismu devanagari, koje je nastalo u Indiji u prvim vekovima nove ere a na kojem se danas piše preko 120 jezika. Za uzor odabrao je formu sistema pisanja koja je tada upotrebljavana u Kašmiru.
Tonmi Sambota je bio i pod uticajem gupta pisma, koje je nazvano po istoimenom carstvu i korišćeno je za pisanje na sanskritu. U početku su bila 30 suglasnika i 4 samoglasnika. Među konsonantima je bilo 6 znakova koji su odgovarali tibetanskim glasovima. Sambota je svoje pismo predstavio caru. Car je tada odlučio da se nekoliko godina povuče sa vlasti kako bi u pećini izučio pismo, gramatiku i sve ostalo što je Sambota saznao tokom svoje misije u Indiji.

Ubrzo su nastala prva književna dela i značajni pravni dokumenti na tibetanskom jeziku. Posebno važni su bili prevodi budističkih dela. Od tri pravopisna standarda, kao zvaničan se izdvojio onaj koji se zasnivao na prevođenju budističkih svetih tekstova (još uvek je aktuelan pravopis iz 9. veka), Otuda dolazi do priličnih razlika između savremenog izgovora i pravila pisanja koja su stara više od jednog milenijuma. Utvrđeno je da je pre Sambotine misije i podrške koju je dobio od cara verovatno postojalo jedno ili više tibetanskih pisama ali su saznanja o tim pretečama zasad dosta štura.

Pisma

Tibetanski svitak / Primer tibetanskog pisma

Prvi dvojezični tibetansko-sanskritski rečnik pojavio se u 9. stoleću. Sistem pisanja ovog dalekog naroda je abugida, tj. suglasnik i vokal predstavljaju celinu u kojoj je konsonant dominantan. U ovkiru svakog slova je a. Za ostale samoglasnike se mogu koristiti dijakritički znaci, iznad ili ispod slova. Smer pisanja je s leva na desno. Slogovi su odvojeni tačkom. Neretko tačka razdvaja reči jer su mnoge od njih jednosložne. Redove razdvaja dugačka crta. Ima 30 osnovnih slova koja su poređana u 8 redova i 4 kolone. Ovaj raspored je učinjen po sličnosti zvukova koje slova označavaju. U prvom redu su grleni zvuci, u drugom oni koji nastaju u nepcu, u trećem i četvrtom su zubni suglasnici a u petom labijalni. Kolone se dele prema dužini i visini zvuka. Ide se od kratkih i visokih zvukova u prvoj do dugih, niskih i nazalnih u četvrtoj koloni. U šestom redu ovog pisma zvukovi se razlikuju utoliko što sve odlikuje nizak ton. U sedmom redu prva dva slova karakteriše ujednačen zvuk a druga dva su visoki tonovi kao i oni u osmom redu koji ima samo dva slova.

Pisma

Tonmi Sambota izmišlja novo pismo / Statua Songcena Gampoa koji je omogućio stvaranje pisma

Poslednji znak se kod Tibetanaca doživljava kao univerzalni zvuk. Specifičnost ovog pisma je varijanta po kojoj se suglasnici mogu pisati u gornjem i donjem indeksu. Tako nastaje niz suglasnika bez vokala između njih. U drugim jezicima na kojima se piše ovo pismo neretko se koriste dodatne ili izmenjene grafeme. Forma pisma koja se primenjuje za štampu i formalne dokumente naziva se učen. Pored tibetanskog, ona ima primenu u džongka jeziku u Butanu. Manje zvanična i kurzivna verzija je ume. Učen znači sa glavom a ume bez glave. Tibetanci imaju dugu tradiciju kaligrafije. Ona je stvarana olovkom od trske.

 

 

Oliver Klajn

 

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 101
Planeta Br 101
Godina XVII
Jul-Avgust-Septembar 2021.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2021 PLANETA